TROVANJE ARSENOM
(engl. arsenic intoxication), nastaje unošenjem arsenskih neorganskih i organskih, trovalentnih i
petovalentnih jedinjenja inhalacijom, ingestijom, ređe preko kože. Arsenovodonik (arsin) nastaje
delovanjem nascentnog vodonika na elementarni arsen ili njegova nerastvorljiva jedinje-nja. Krvlju
se arsen transportuje vezan za hemoglobin (dimetilarsinska kiselina) i, u ma-njoj meri, za proteine
plazme. Inicijalna akumulacija je najveća u jetri, bubrezima i plućima. Dugotrajna depozicija najveća
je u koži, kosi, noktima, skeletu, zubima itd. Biotransformacija neorganskih arsenovih jedi-njenja
podrazumeva oksidaciju trovalentnih u petovalentna jedinjenja (koja se izlučuju urinom), redukciju
arsenata u arsenite i metilaciju. Najveće količine se izlučuju urinom, mali deo fecesom i neznatne
količine drugim ekskretima. Toksični efekti posledica su velikog afiniteta arsena prema atomu
sumpora u merkaptogrupama (inhibicija enzima) i kompetitivnog vezivanja umesto neorganskog
fosfora u reakciji fosforilacije (kumulacija u skeletu). Sistemski efekti se ispoljavaju kao masna
infiltracija, nekroza i ciroza jetre, tubularna i kortikalna nekroza bubrega, resorpcija mijelina i
degeneracija aksona perifernih nerava, cerebralni edem i hemoragije. Arse-novodonik izaziva vrlo
izraženu hemolizu eritrocita. U kliničkoj slici lakšeg oblika akut-nog trovanja dominira irtitacija kože
i sluzokoža. U težim slučajevima nastaju kardiovaskularna insuficijencija i simptomi i znaci oštećenja
centralnog i perifernog nervnog sistema. Hronično trovanje ispoljava se promenama na koži, među
kojima se ističe hiperpigmentacija (melanosis arsenica), na noktima Meesove pruge – sivobele
poprečne pruge u početku uz matriks nokta, a kasnije se s rastom nokta pomeraju prema vrhu. Sadrže
arsen u mnogo većem procentu nego ostali delovi nokta. Oštećenje perifernih nerava (arsenska
polineuropatija) ispoljava se parestezijama, poremećajima senzibiliteta i bolnim senzacijama
(anestezija doloroza). Kod težih trovanja ispoljavaju se simptomi i znaci težih ošteće-nja centralnog i
perifernog nervnog sistema, jetre, bubrega, miokarda i koštane srži. Leče-nje je simptomatsko uz
primenu dimer-kaptopropanola (BAL) kao antidota.
Česta pitanja o TROVANJE ARSENOM
Za šta se koristi TROVANJE ARSENOM?
Trovanje arsenom nije lek, već naziv za toksično stanje koje nastaje unošenjem neorganskih ili organskih jedinjenja arsena u organizam – udisanjem, gutanjem ili, ređe, preko kože. Ova stranica opisuje kliničku sliku i mehanizam nastanka trovanja, a ne terapijsku primenu neke supstance.
Kako se dozira TROVANJE ARSENOM?
Pošto je reč o trovanju, a ne o leku, ne postoji doziranje u uobičajenom smislu. Lečenje, uključujući eventualnu primenu antidota i druge terapije, uvek određuje isključivo lekar, po pravilu u bolničkim uslovima, u zavisnosti od težine stanja.
Koje su nuspojave TROVANJE ARSENOM?
Kod blažih oblika javlja se nadražaj kože i sluzokoža, dok teži oblici mogu dovesti do oštećenja jetre i bubrega, poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema i kardiovaskularne insuficijencije. Poseban oblik, arsenovodonik (arsin), izaziva izraženu hemolizu crvenih krvnih zrnaca. Reč je o mogućim posledicama trovanja, a ne o nuspojavama leka.
Da li TROVANJE ARSENOM ide na recept?
Trovanje arsenom nije lek koji se izdaje na recept ili bez recepta – reč je o hitnom medicinskom stanju koje zahteva neodloženu lekarsku, često i bolničku, intervenciju.
Na šta treba obratiti pažnju kod trovanja arsenom?
Arsen može dospeti u organizam udisanjem, gutanjem ili, ređe, preko kože, a poseban oprez zaslužuje gas arsenovodonik koji izaziva tešku hemolizu. Kod sumnje na trovanje arsenom neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, jer se teži oblici ispoljavaju ozbiljnim oštećenjem organa i nervnog sistema.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
