TROVANJE FOSFOROM
(engl. phosphorus intoxication), najčešće se javlja kao profesionalno oboljenje: u procesima
dobijanja žutog fosfora iz fosfornih minerala, pri izradi fosforne bronze (legura kalaja i fosfora), u
industriji petroleja, pirotehnici, industriji rodenticida (cinkfosfid) i pesticida (aluminijumfosfid),
industriji šibica (crveni fosfor), veštačkih đubriva, industriji celuloze, papira, deter-dženata i dr.
Organofosforna jedinjenja se primenjuju kao plastifikatori i pesticidi. Do kontakta sa
fosforvodonikom ili fosfinom dolazi u procesu dobijanja acetilena, pri hlađenju metalnih legura
vodom, fumigiranju žitarica, pri izradi svetlećih mina i dr. Fosfor se unosi u organizam inhalacijom,
ingestijom i transkutano. Cirkuliše u krvi verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu,
endotelu kapilara i u jetri. Eliminiše se izdahnutim vazduhom, pljuvačkom i preko bubrega.
Esencijalni je element za energetski metabolizam u mnogim biološkim sistemima. Oštećenja
organizma nastaju usled iritativnog delovanja, inhibicije enzimskih procesa s poremećajem
intraćelijskog metabolizma, oštećenja endotela kapilara i oštećenja kostiju nedovoljno razjašnjenim
mehanizmom. Akutno trovanje se ispoljava lokalnim nadražajem kože i sluzokože gornjih i donjih
delova disajnih puteva (toksični edem pluća) i sluzokože digestivnog trakta. Sistemsko delovanje se
manifestuje simptomima i znacima oštećenja jetre (masivna nekroza), bubrega i miokarda. Pri
hroničnoj ekspoziciji nastaju osteoporoza, dekalcifikacija i nekroza kostiju (naročito vilice). Fosfin
izaziva inhibiciju citohromoksidaze mitohondrija, poremećaj u metabolizmu aminokiselina, minerala
i transmembranskog akcionog potencijala. Promene su naročito izražene u miokardu, plućima, jetri i
bubrezima. Lečenje trovanja fosforom simptomatsko je i suportativno. Fosforna nekroza kostiju leči
se hirurški.
Zaprati nas
