TROVANJE MANGANOM
(engl. manganese intoxication), nastaje unošenjem u organizam oksida, sulfata ili organskih
jedinjenja mangana udisanjem, ingestijom ili transkutanim putem. Do trovanja najčešće dolazi pri
otko-pavanju i preradi ruda, izradi i upotrebi legura sa gvožđem, silicijumom, aluminijumom i
bakrom, zatim u industriji stakla i keramike, veštačkih đubriva, pesticida i dr. Kao esencijalni
element neophodan je za sintezu hondroitinsulfata, pravilan razvoj kostiju, normalno funkcionisanje
melanocita i za metabolizam kateholamina. Toksični efekti su posle-dica smanjenja količine
dopamina zbog inhibitornog delovanja mangana na tiroksinhidroksilazu i enzime koji učestvuju u
oksidativnim procesima u mitohondrijama. Smanjuje se sadržaj L-dope u neuronima i sledstveno
sadržaj dopamina, a smanjuje se i produkcija kateholamina iz već sniženih količina dopa-mina. Jon
trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina pri čemu nastaju slobodni radikali, koji
dovode do peroksidacije lipida u centralnom nervnom sistemu i do trajnih oštećenja neurona. Mangan
ima afini-tet naročito prema bazalnim ganglijama i sivoj masi međumozga; izaziva degenerativne
promene u nukleusu kaudatusu, globusu pali-dusu, putamenu, korpusu strijatusu i nukleusu strijatusu.
Pri izloženosti visokim koncentracijama ispoljavaju se iritativni efekti na koži i sluzokožama.
Klinička slika hroničnog trovanja prolazi kroz prodromalni, inicijalni i manifestni stadijum, kada
nastaju izraženi neurološki poremećaji koji podsećaju na Par-kinsonovu bolest. Terapija se u
početnom stadijumu uspešno sprovodi petodnevnim davanjem CaNa2EDTA (1 g dnevno). U
manifestnom stadijumu sprovodi se, s manjim uspehom, klasična terapija Parkinsonove bole-sti, i
poslednjih godina primenjuje se terapija visokim dozama vitamina E.
Zaprati nas
