TROVANJE OLOVOM
(engl. lead intoxication), nastaje unošenjem u organizam olovnih para i prašine olovnih jedinjenja
udisanjem ili preko organa za varenje. Transkutana apsorpcija neorganskih jedinjenja je zanemarljiva
dok su organska jedinjenja (tetraetil i tetra-metil olovo) liposolubilna pa se dobro rastvaraju u
lipidima kože. Transportuje se krvlju najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%), zatim za
proteinske frakcije plazme i, najmanjim delom, u obliku jona ili kompleksa s niskomolekulskim
proteinima (difuzibilna frakcija). Najvećim delom se akumulira u kostima kao neizmenjiva,
ireverzibilna frakcija. Ostatak je vezan za medularnu frakciju, jetru, bubrege, pluća, slezinu, mozak
(izme-njiva, reverzibilna frakcija). Eliminiše se iz organizma najvećim delom preko bubrega, i to
uglavnom glomerulskom filtracijom. Toksični efekti su posledica interakcije olova sa sulfhidrilnim
grupama, aminima i prostim aminokiselinama. Inhibicija enzimskih aktivnosti utvrđena je za brojne
enzime, ali je naročito izražena za enzime koji regulišu biosintezu hema (sintetaza deltaaminolevulinske
kiseline, dehidrataza delta-aminolevulinske kiseline,
koproporfirinogendekaboksilaza i ferohelataza). Kao rezultat inhibicije ovih enzima povećava se
koncentracija delta–aminolevulinske kiseline, koproporfirina i protoporfirina u eritrocitima, plazmi i
urinu. Delta-aminolevulinska kiselina autooksidacijom stvara slobodne radikale koji, uz pove-ćanu
peroksidaciju lipida koja zavisi od gvožđa, smanjuju koncentraciju redukovanog i oksidovanog
glutationa u eritrocitima i snižavaju aktivnost enzima glutationperoksidaze, katalaze i
superoksiddizmutaze. Anemija pri trovanju olovom ima karakter sideroblastne (sideroakrestične)
anemije uz istovremeno postojanje intramedularne i intravaskularne hemolize. Neurotropno delovanje
olova ispoljava se na centralnom, perifernom i vegetativnom nervnom sistemu. Na CNS-u pro-mene
su posledica oštećenja kapilara i venula s povećanom propustljivošću usled smanjenog snabdevanja
endotelnih ćelija hran-ljivim materijama (hronična metabolična di-soksidoza). Oštećenje perifernog
nervnog sistema posledica je delovanja delta-aminolevulinske kiseline, koja autooksidacijom stvara
slobodne radikale. Promene se selektivno jav-ljaju na motornim neuronima s neznatnim ispadima u
senzibilitetu. Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva (bledilo, hiper-tenzija, olovne kolike) i
oštećenja jetrinih funkcija takođe se objašnjavaju toksičnim delovanjem delta-aminolevulinske
kiseline. U bubrezima nastaju hronična intersticijalna fibroza, tubularna degeneracija i vaskularne
promene na malim arterijama i arteriolama. Olovni rub (margo saturninus, engl. Burtonian line) je
nataloženi olovni sulfid u tkivu desni i nastaje, najverovatnije, spajanjem olova iz cirkulacije i
sumporvodonika koji difunduje kroz sluzokožu iz usne duplje. Vidi se kao sivkastoplavičasta
prebojenost duž ivica desni, širine 1 do 2 mm, najčešće duž donjih sekutića i očnjaka. Izražen oblik
trovanja karakterišu poremećaji koji se mogu grupisati u tri klinička tipa saturnizma:
gastrointestinalni, neuromuskularni i encefalopatski. Lečenje je simptomatsko uz davanje helata
(BAL, CaNa2EDTA). Olovne kolike se mogu kupirati kalcijumglukonatom, konvulzije barbituratima,
eventualni cerebralni edem manitolom.
Zaprati nas
