TROVANJE ŽIVOM
(engl. mercury intoxication), nastaje unošenjem žive ili njenih neorganskih ili organskih jedinjenja
inhalacijom, ingestijom ili, ređe, transkutanim putem. Najčešći izvori trovanja su metalurški procesi
prerade rude (cinabarit), proizvodnja hlora hidrolizom NaCl, proizvodnja i primena legura žive
(amalgama), proizvodnja detonatora, u industriji pesticida i dr. Toksični efekti su posledica
inaktivacije enzima koji imaju sulfhidrilne grupe, pri čemu dolazi do formiranja kovalentnih veza i
nastanka merkaptida. Inhibicijom enzima nastaju poremećaji u transferu elektrona, što vodi nastanku
slobodnih radikala. Produkcijom slobodnih radikala intenziviraju se procesi peroksidacije lipida,
naročito u tubularnom aparatu bubrega i u nervnom tkivu. Pri akutnom trovanju javljaju se simptomi i
znaci nadražaja disajnih organa i sluzokože gastrointestinalnog trakta, što se u težim oblicima
završava edemom pluća i ulceracijama na gingivama i tankom i debelom crevu. Pri hroničnom
trovanju razvijaju se orofaringealni i neuropsihički sindrom. U početnim fazama javljaju se
astenovegetativne promene nazvane mikromerkurijalizam, a kasnije se razvijaju živin tremor i
eretizam. Često nastaju poremećaji u funkciji glomerula i tubula, braonkasti refleks očnog sočiva
zbog nakupljanja žive u njemu (mercurialentis – Atkinsonov znak) i psihičke promene. Lečenje je
simptomatsko uz davanje helata (BAL, D-penicilamin).
Zaprati nas
