KAKO maligne bolesti odnose sve više života, određivanje tumorskih markera čiji povišeni nivoi mogu da ukažu na eventualno prisustvo malignih procesa, ulaze u masovniju upotrebu. Međutim, ne sme se preuveličati njihova uloga u dijagnostici i tokom terapije tumora, a to se često čini.
Tumorski markeri su heterogena jedinjenja koja stvaraju tumorske ili druge ćelije u organizmu kao odgovor na kancerozna ili na izvesna nekancerozna (benigna) stanja. Mogu da se nađu u krvi, urinu, tumorskim i drugim tkivima. Uprkos očiglednom napretku u istraživanjima tumorskih markera, mali je broj onih koji su pouzdano korisni u svakodnevnoj kliničkoj praksi, pojašnjava, za „Novosti“, profesor Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Svetlana Ignjatović, specijalista medicinske biohemije iz Centra za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije:
– Prema sistemu bodovanja kliničke korisnosti tumorskih markera (TMUGS), preporučeni su oni tumorski markeri koji mogu da pomognu pri donošenju pouzdanih kliničkih odluka. To znači da će rezultat određivanja tumorskog markera dovesti do poboljšanja u jednom od četiri klinički krajnjih rezultata: sveobuhvatno preživljavanje, preživljavanje bez bolesti, kvalitet života i troškovi lečenja – pojašnjava dr Ignjatović. – Kao dijagnostičke alatke, tumorski markeri imaju mnogobrojna ograničenja, na primer, skoro svi mogu da budu povišeni i u benignim stanjima, dok većina tumorskih markera nije povišena u ranim fazama maligniteta.
Pacijenti treba da znaju da primena tumorskih markera daje slabe rezultate u fazi skrininga, odnosno ranog otkrivanja bolesti. Njihov značaj je najveći posle otklanjanja tumora, za praćenje uspešnosti terapije i konstatovanje eventualnog recidiva (vraćanja bolesti). Učestala praksa da pacijenti samoinicijativno rade tumor markere nema nikakvu praktičnu svrhu.
– Da bi se tumorski markeri koristili pri dijagnostikovanju i praćenju malignih procesa, trebalo bi da budu u jasnoj vezi s malignim procesom, da su u korelaciji s veličinom tumora, da pružaju informaciju o njegovom tipu, lokalizaciji i stepenu oboljenja – dodaje dr Ignjatović.
– Takođe, oni treba da ukažu na to koju terapiju treba koristiti i da omoguće prognozu toka bolesti. Kada se sve ovo sagleda, jasno je da tumorski markeri retko mogu da posluže za rano otkrivanje oboljenja, pre svega zbog loše specifičnosti i osetljivosti.
Samo nekoliko tumorskih markera je korisno za rano otkrivanje karcinoma. Čak i prostata specifični antigen (PSA), najkorisniji tumorski marker, ima ograničenu primenu jer može da bude povišen i zbog benigne hiperplazije prostate. Danas se traga za takvim biomarkerima, koji će biti najosetljiviji i najspecifičniji za procenu promena u organizmu.
– Određivanje nivoa pojedinih tumorskog markera pre tretmana može biti korisno za planiranje odgovarajuće terapije. Kod nekih tipova kancera, nivoi pojedinih tumorskih markera mogu da ukažu na stadijum oboljenja – dodaje sagovornica „Novosti“. – Takođe, nivoi pojedinih tumorskih markera mogu se koristiti za proveru odgovora pacijenta na tretman. Smanjenje ili vraćanje na normalni nivo može ukazati na postojanje odgovora kancera na terapiju, dok povećanje može da ukaže na to da nema odgovora. Po završetku tretmana, nivoi tumorskog markera mogu da se koriste za proveru ponovnog javljanja kancera.
Profesorka Ignjatović kaže da je najveća vrednost tumorskih markera u tome što se na osnovu rezultata njihovih određivanja može odabrati efikasnija terapije kod bolesnika. Dodatna korisnost je što na osnovu analize tumorskoh markera neki bolesnici neće bespotrebno biti izlagani toksičnom efektu terapije, jer, ako markeri pokažu da ona ne može biti od koristi, oboleli neće ni biti podvrgavan toj terapiji.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
