Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Veštačka ishrana kod dece — najkraće
- Šta je
- Ishrana odojčeta mlekom drugih sisara — najčešće kravljim — ili zamenama za mleko, umesto majčinim mlekom.
- Dve mogućnosti
- Industrijska hrana za odojčad, ili kravlje mleko prilagođeno uzrastu. Kravlje mleko je najnepovoljnija varijanta.
- Šta mora da ispuni industrijsko mleko
- Smanjeni proteini (1,6–2,1 g%), deo mlečne masti zamenjen biljnim uljima, laktoza kao jedini ugljeni hidrat, manje soli, dodati vitamini i gvožđe. Odnos energije je 8% proteini : 50% masti : 42% ugljeni hidrati.
- Do kada je dovoljno samo mleko
- Tako pripremljeno mleko je potpuna hrana u prva 4 do 6 meseci, posle čega se uvodi dohrana.
- Koliko mleka
- Većini novorođenčadi je dovoljno 150 ml na kilogram telesne mase dnevno, a ukupno ne više od 900 ml. Kod odojčeta 150–200 ml/kg raspoređeno u 6 do 8 obroka.
- Koji preparat je najbolji
- Nema pouzdanih pokazatelja da je bilo koji industrijski preparat bolji od drugih.
- Kravlje mleko
- Kondenzovano ne treba koristiti jer je previše zaslađeno. Sirovo se mora prokuvati i razblažiti: prvog meseca polovinsko, do kraja šestog dvotrećinsko. Pasterizovano nema dovoljno vitamina A, C, D i gvožđa — moraju se dodavati.
- Zašto ne pšenično brašno
- Sadrži gluten, koji u prvim mesecima može oštetiti sluznicu creva.
- Sojino mleko
- Ne treba ga koristiti kao redovnu zamenu za kravlje. 20–30% dece sa nepodnošenjem kravljeg mleka razvije i nepodnošenje soje, a nema dokaza da soja smanjuje rizik od ekcema ili astme.
- Poruka majci
- Ako dojenje nije moguće, važno je da se majka ne optereti osećajem krivice. Kod hranjenja bočicom postoji veća mogućnost prekomernog hranjenja — treba pratiti količinu.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Veštačka ishrana dojenčeta je ishrana mlekom drugih sisavaca, najčešće kravljim, ili zamjenama za mleko, umesto mleka žene. Postoje dve mogućnosti provođenja veštačke ishrane novorođenčeta i dojenčeta:
– ishrana industrijskom dojenačkom hranom, i
– veštačka ishrana kravljim mlekom.
Industrijska dojenačka hrana
Industrijsko dojenačko mleko je prerađeno kravlje mleko tako da bude što približnesastavu majčinog mleka. U potpunosti je odstranjenja voda, smanjena količina proteina i minerala i dodan je mlečni šećer, a pripravak je bakteriološki čist.
Industrijski pripravci na bazi kravljeg mleka se mogu podeliti u dvegrupe, u zavisnosti od toga da li je kazeinski udeo mleka modificiran i zamenjen demineraliziranom sirutkom (solubilni protein).
Industrijsko mleko bi trebalo zadovoljavati sledeće standarde: ukupna količina proteina mora biti smanjena na razinu polovinskog-dvotrećinskog mleka (1,6-2,1gr%), deo mlečne masti mora biti zamenjen biljnim uljima, laktoza treba biti jedini hidrat, smanjena je koncetracija soli, dodati su vitamini i gvožđe, a međusobni odnos hranjivih materija je 8 (%kcal proteina):50 (%kcal masti):42 (%kcal ugljikohidrata).
Tako pripremljeno mleko je potpuna hrana u prvih 4-6 meseci, nakon čega se uvodi dohrana.
Od adaptiranih mleka do četiri meseca života deteta najbolje je davati jedno od mleka s 1,3-1,9 gr/100 ml proteina s mešavinom biljnih i životinjskih masti i laktozom kao jedinim ugljikohidratom, s dodatkom vitamina.
Od 4 do 6 meseci se može preći na mleko s većom koncentracijom belančevina i obogaćeno gvožđem. Industrijski preparati dojenačke hrane koji se nalaze u prodaji su posebno označeni u skladu s dobi deteta u kojoj se preporučuje njihova primena. Nema pouzdanih pokazatelja da je bilo koji od industrijskih priparavaka superioran u odnosu na druge.
Najveći broj novorođenčadi zadovoljava energetske i nutritivne potrebe sa 150 ml mleka na 1 kg TT dnevno. Ne treba davati količinu mleka veću od 900 ml dnevno.
Kravlje mleko
Kravlje mleko se na tržištu može naći kao sirovo, pasterizirano, kratkotrajno sterilizirano, mleko u prahu i kondenzirano mleko. Kondenzirano mleko ne treba koristiti jer je previše zaslađeno, a ostale vrste se pripremaju za upotrebu. Sirovo kravlje mleko preupotrebe treba prokuhati da bi se uništile bakterei denaturisali proteini, zatim se mora razrediti da bi se uklonio višak proteina i soli. U prvom mesecu života se koristi tzv. polovinsko mleko, koje ima polovinu vode i polovinu mleka, do kraja 6. meseca dvotrećinsko, s dvetrećine mleka i jednom trećinom vode. Razređivanjem mleka se smanjuje količina masti i ugljenohidrata te se ti sastojci dodaju mleku u potrebnoj količini. Šećer se dodaje 4–5% u obliku saharoze, dodaje se često i polisaharid u rižinoj sluzi. Pšenično brašno treba izbegavati jer sadrži gluten koji može oštetiti sluznicu creva u prvim mesecima života. Dodaje se i 2% biljne masti u obliku ulja kukuruznih klica.
Pasterizirano kravlje mleko ne sadrži dovoljno vitamina A, C, D i željeza, i ako se dojenče njime hrani u toku prve godine života ovi sastojci se moraju dodavati.
Mleko na bazi soje
Sojino mleko se široko koristi za prehranu dojenčadi, s namjerom prevenceatipičnih manifestacija, kakve su ekcem ili astma, ali nema sigurnih pokazatelja da se time smanjuje rizik od ovih bolesti. Mada su savremene formule na bazi sojinog proteina nutriciono adekvatne da omoguće normalan rast i razvoj, postoji puno nepogodnosti vezanih za njihovu upotrebu, te ih ne treba koristiti kao rutinsku alternativu kravljem mleku. Oko 20-30% dece s intolerancijom na kravlje mleko razvekasnei intoleranciju na mleko na bazi soje. Ove formule sadrže više aluminija, deca imaju niži nivo serumskih imunoglobulina i lošiji odgovor na vakcinacije nego deca hranjena kravljim mlekom.
Hipoalergeno mleko
Ova vrsta mleka se koristi kod dece koja su alergična na druge supstituente. Proteini kravljeg mleka zamenjeni su mešavinom aminokiselina (hidrolizati kazeina ili sirutke) ili proteinima deriviranim iz baze soje. Ovo mleko ne sadrži laktozu, a sadrži srednjolančane trigliceride, koji se resorbuju bez pankreasne lipaze.
Provođenje veštačke ishrane
Ako je dojenje iz bilo kojih razloga nemoguće provesti, onda se u dogovoru s lekarom provodi ishrana nekim od industrijskih pripravaka ili, kao najnepovoljnija varijanta, ishrana kravljim mlekom prilagođenim uzrastu deteta. Između puno komercijalnih preparata veštačke hrane koji postoje na tržištu teško je bilo kojem od njih dati prednost. Vrlo je važno da se u nemogućnosti dojenja majka ne optereti osećajem krivice i uskraćenosti.
Kod ishrane industrijskim mlekom treba se striktno pridržavati preporuka proizvođača o načinu pripremanja, da se ne bi dogodilo da se mleko previše razblaži ili pak napravi mleko prevelike kalorijske gustoće. Veštačka ishrana podrazumeva veoma stroge principe održavanja higijene bočice te pripravljanja uvek svežeg obroka, čime se smanjuje mogućnost infekcije.
Kod ishrane bočicom postoji veća mogućnost preuhranjivanja, pa treba voditi računa o količini mleka koju beba unosi. Količina mleka od 150 do 200 ml/kg TT raspoređena u 6-8 obroka omogućava normalan rast i razvoj deteta. Potrebno je objasniti majci da dete ima mogućnost samoregulacei da plač deteta ne znači uvek da je dete gladno.
Dohrana
Dohrana je uvođenje nemlečne ishrane u šestom mesecu života. Kod dece s pozitivnom porodičnom anamnezom o alergiji preporučuje se da se dohrana uvodi nakon devetog meseca. Namirnice se uvode postepeno, najčešće se započinje sokom, kašicama od voća i povrća i neglutenskim žitaricama. Prve kašice se prave od jedne vrste hrane, a kasnese daju mešana jela s više namirnica koje su se prethodno uvele u ishranu. Meso, mlečne prerađevine, iznutrice i riba se uvode nakon sedam meseci, a žumanjak u sedmom ili osmom mesecu. Jaje zamenjuje mesni obrok, daje se isključivo tvrdo kuhano. Agrumi i voće koje se ne može oguliti (jagode, kupine, borovnice i dr.), zbog svog potencijalnog alergenog
delovanja, ne daju se prenavršene prve godine života, takođe i koštunjavo voće (orah, lešnik, badem) se zbog teže probavljivost daje nakon desetog meseca života. Nova hrana se uvodi u malim količinama koje se postepeno povećavaju,
trebaju proći 3-4 dana razmaka do uvođenja nove namirnice da bi se uočilo eventualno nepodnošenje određene namirnice.
Kao posledica prevremenog uvođenja čvrste hrane može doći do većeg osmolariteta plazme i veće sklonosti ka hiperosmolarnoj dehidrataciji, pojave žeđi i alergijskih reakcija.
Zaprati nas
