Alergije, više ili manje izražene, uzimaju danak u imunitetu bez obzira na starosnu grupu. Iako osetljivost na najsnažniji i najrašireniji alergen – polen ambrozije – ne mora da bude izražena do te mere da se manifestuje u obliku polenske groznice, ona može da naruši stanje našeg imunog sistema.
PREHLADA ILI ALERGIJA?
Mnogi osetljivost na polen ambrozije ne prepoznaju kao alergiju, već kijanje i blago začepljen nos ujutru i predveče pripisuju prehladama koje se javljaju s prvim padom temperature u septembru. Međutim, ovo su tek simptomi pada imuniteta na koje se „lepe“ viroze koje inače prate ovaj deo godine. Najčešće su to kratke malaksalosti koje prati povišena temperatura te prolivi i povraćanja, ali i bol u grlu te neprohodnost disajnih puteva koja često prerasta u upalu sinusa, krajnika, a može da se spusti i na pluća.
OPREZNO S LEKOVIMA
Zdravlje respiratornog sistema na prelazu godišnjih doba, posebno u hladnijem delu godine, vrlo je važno zbog prilagođavanja na hladniji vazduh. Ako je upala lečena antibioticima, koji mnogima nisu prvi izbor, a pribegavaju im tek kada se upala razvije, valjalo bi još dve nedelje nakon uzimanja terapije pratiti stanje i izbegavati udisanje hladnog vazduha ali i veće fizičke napore.
Vlaga koja je česta u jesenjim večerima može dodatno da pogorša simptome pa bi je trebalo izbegavati baš kao i lečenje na svoju ruke te uzimanje antibiotika bez saveta lekara ili, što je najbolje rešenje, napravljenog antibiograma prema brisu nosa ili grla. Ne izbegavajte kontrolne preglede i insistirajte na tome da vam se ponovi bris i po potrebi izvadi krv.
