Kajsija obnovlja oteæena tkiva, jaè zube i kosti. Breskva prua zatitu od mnogih oblika raka i bolesti srca…
Kajsija (Prunus armeniaca), izuzetno soèno i ukusno voæe ima, takoðe, i nutritivnu i znaèajunu lekovitu vrednost.
Kao deo velike porodice kotunjavog voæa kojoj pripadaju i ljive, bademi, breskve, vinje i trenje, kajsija je znana i cenjena od davnina, a stari Rimljani su je iz Jermenije, putevima svile, preneli u Evropu jo oko 70 godine p. n. e.
Danas se najvie proizvode u Turskoj, Iranu i Italiji, kao preraðene i suene, dok se u Srbiji najvie koriste za proizvodnju sokova, demova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda suenjem ili termièkom obradom menja se. U njenom sastavu najzastupljenija je limunska kiselina, a od vitamina najvie ima vitamina A, C, B kompleksa, kao i beta karotena.
U zavidnoj kolièini ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, koji kajsiji i daju prijatnu aromu.Sa ovakvim sastavom kajsije su vrlo zahvalne za odbranu organizma od bakterijskih infekcija, obnovu oteæenih tkiva, razvoj jaèih zuba i kostiju, ali i za poboljanje vida. Zbog izuzetne zastupljenosti beta karotina ova voæka ima delotvoran efekat na srce, jer utièe na sniavanje loeg holesterola, kao i na neke druge bolesti.
Kajsije su i dobar izvor biljnih vlakana, pa kao takve delotvorno utièu na organe za varenje. Zahvaljujuæi celulozi i pektinima slui kao blagi laksativ, dok uzete pre glavnog obroka povoljno utièu na tok varenja. Takoðe, zbog visokog sadraja gvoða preporuèuju se anemiènim osobama, radi poveæanja hemoglobina.
Sve sok od kajsije koristi se kao lek kod groznice i konih bolesti, a istovremeno rashlaðuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Kajsije povoljno deluju na kou, pa ih narodni lekari preporuèuju kod pojave ekcema ili opekotina.
Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najèeæe kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok je ulje iz kajsije jestivo. Od kajsije se pravi i vrlo aromatièna, ukusna i pitka rakija kajsijevaèa. Meðutim, zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme kajsije koristi se i u kozmetièkoj industriji. Slui za spravljanje preparata njenih suvoj, starijoj i izboranoj koi.
Suve kajsije
Umesto slatkia preporuèljivo je pri ruci imati suve kajsije. Ovo voæe, prepuno ugljenih hidrata, izuzetno prija sivim æelijama mozga, a predstavlja i sjajnu zamenu za nedostajuæi obrok.
Zato, ako vam iznenada doðe da pojedete neto slatko, sasvim je moguæe da vaem mozgu treba dopunska energija, pa ukoliko nemate svee voæe uzmite suve kajsije. Suene kajsije sadre ogromne kolièine kalijuma, vanog za normalan rad miiæa, a samo pet suvih kajsija zadovoljava petinu potreba za ovim mineralom i znaèajan deo potreba organizma za gvoðem.
Profesionalnim sportistima i svima koji se bave fizièkim aktivnostima preporuèuje se da redovno uzimaju suve kajsije i to neposredno pred poèetak sportskih aktivnosti, najbolje u kombinaciji sa pomorandom i kivijem. Vitamin C koje ovo voæe sadri olakava apsorpciju gvoða, to je posebno vano za anemiène osobe.
Zbog prijatnog ukusa, hemijskog sastava i biolokog znaèaja, breskva (Prunus persica) predstavlja jednu od najvrednijih voæki. Proseèno u jednom plodu breskve, koju jo zovu praska ili eftelija, nalazi se 18 kalorija. Takoðe, ima i puno kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina A i C, kao i vitamine B1, B2 i B3. I to je najvanije – nema masti.
Breskve su lako svarljive i pruaju izvanrednu zatitu od mnogih oblika raka i srèanih oboljenja, istièu nutricionisti. Pored antioksidansnih materija, imaju i znaèajnu kolièinu pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana koja pomau radu organa za varenje i oslobaðanju svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj naèin organizam se oslobaða toksina, omoguæavajuæi bolju resorpciju hranljivih materija.
Breskve se mogu preraðivati, iako najbolju vrednost imaju kada se jedu kao zreli plodovi. Od njih mogu da se spremaju ukusne voæne salate, najbolje u kombinaciji sa limunom i pomorandom, jer kiselina spreèava tamnjenje. Dobra poslastica je i kombinacija ovog voæa sa jogurtom, a mogu da poslue i za spravljanje ukusnog voænog kolaèa.
Breskve u friideru due zadravaju sveinu, s tim to ih ne treba prati pre upotrebe. Ukoliko su vam potrebne oljutene, a zna se da se teko ljute, prvo ih treba staviti pod mlaz vrele vode pola minuta, a odmah zatim ubaciti u hladnu vodu.
Posebno korisna za decu
Breskva moe da poveæa plodnost kod mukarca i smanji krvni pritisak, pokazala su pojedina istraivanja. Zahvaljujuæi vitaminu B2 korisna je za oèuvanje vida, meke i elastiène koe i mladalaèkog izgleda.
Posebno se preporuèuje deci u razvoju, jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj. Imajuæi na umu da sadri dosta teènosti, eæera i drugih hranljivih materija, tokom leta predstavlja pravi melem za okrepljenje organizma, zbog èega u njoj treba uivati sve dok traje sezona, poruèuju nutricionisti.
Izvor: Novosti.rs
