Sta je faringitis?
Faringitis je zapaljenje sluznice koja oblaze zadnji deo zdrela, koje nastaje kao posledica dejstva infektivnih, alergijskih ili hiperreaktivnih agenasa. Moze izazvati nelagodnost, suvocu i otezano gutanje.Najcesce se javlja u sklopu zapaljenskih procesa sluznice nosa, paranazalnih sinusa i pluca.Da bismo pravilo lecili zapaljenje zdrela, vazno je identifikovati uzrok.
Sta je uzrok?
Najcesci uzrocnici zapaljenja sluznice zdrela jesu infektivni agensi: virusi, bakterije, kao i alergeni.Uobicajni virusi koji mogu izazvati faringitis su: rinovirus, koronavirus, virus parainfluence, adenovirus, kao i epstein bar virus koji izaziva mononukleozu.Iako su cesce virusne infekcije, bakterijske infekcije takodje mogu izazvati faringitis.Najcesca bakterijska infekcija grla izazvana je Streptokokom grupe A.
Druge bakterijske infekcije koje mogu da izazovu faringitis su:
- streptokok grupe C I G
- hlamidija
- gonoreja
- mikoplazma pneumonije
Faktori koji mogu povecati rizik od faringitisa:
- postojanje alergija
- istorija cestih infekcija sinusa
- pusenje ili izlozenost pasivnom pusenju
Kako se prenosi?
I virusni i bakterijski oblici faringitisa su zarazni.Putem kasljanja ili kijanja u vazduh dospevaju fligeove kapi koje sadrze infektivni agens.Bilo udisuci ili dodirujuci kontaminirane predmete, kao i konzumiranjem kontaminirane hrane i pica infekcija se moze preneti.Oporavak od virusih infekcija kao sto je obicna prehlada traje od 7-10 dana.Medjutim zbog perioda inkubacije virusa infekcija se moze siriti i pre pojave bilo kakvih simptoma.
Koji su znaci i simptomi faringitisa?
Glavni simptom faringitisa je bolno, suvo grlo. Dodatni simptomi mogu se pojaviti u zavisnosti od vrste infekcije.Period inkubacije traje obicno 2-5 dana. Simptomi koji prate faringitis variraju u zavisnosti od osnovnog stanja.Pored bolnog, suvog grla, prehlada ili grip mogu izazvati: kijavicu, curenje iz nosa, glavobolju, kasalj, umor, bolove u misicima, jezu, groznicu.
Simptomi virusnog faringitisa ukljucuju: kasalj, glavobolju, sekreciju iz nosa, iritaciju oka, otecene krajnike, otok limfnih cvorova, umor.
Faringitis izazvan mononukleozom podrazumeva: otok limfnih cvorova, jak umor, groznicu, bolove u misicima, opstu slabost, gubitak apetita.
Simptomi bakterijskog faringitisa su: znacajan bol pri gutanju, vidljive bele mrlje na zadnjoj strani zdrela, otok limfnih cvorova, groznica, jeza, gubitak apetita, mucnina, opstu slabost.
Kako se faringitis dijagnostikuje?
Bol u grlu moze biti posledica mnogih zdravstenih problema. Iako su virusne infekcije najcesci uzrok faringitisa, vazno je dijagnostikovati uzrok kako bi se pravilno pristupilo lecenju.Dijagnostika pocinje obavljanjem fizickog pregleda i anamnestickim podacima simptomatologije.
Kada su jasni znaci virusne infekcije, dalje testiranje se ne vrsi. Ukoliko lekar posumnja na bakterijsku infekciju, moze zatraziti briseve kako bi se dijagnoza potvrdila.Takodje se moze uraditi i kompletna krvna slika.
Kada posetiti lekara?
Treba se obratiti lekaru ukoliko:
- simptomi traju duze od 10 dana
- postoji bol pri gutanju ili nemogucnost gutanja
- postoji promena u glasu, otezano disanje
- ili se javi osip
Kako se leci?
Odgovarajuci tretman faringitisa varira u zavisnosti od njegovog osnovnog uzroka.Kada su u pitanju bakterijske infekcije, najcesce se prepisuju antibiotici, kao sto su amoksicilin ili penicilin u trajanju od 7-10 dana. Jako je vazno ispostovati terapiju do kraja kako bi se sprecio povratak ili pogorsanje infekcije. Antibiotici pomazu ukljanjanju simptoma i sprecavanju komplikacija, kao sto je reumatska groznica. Virusni faringitis, ne reaguje na antibiotike.Za ublazavanje bolova i groznice mogu se koristiti paracetamol ili ibuprofen.Pastile za grlo takodje mogu biti saveznik u pomoci smirivanja bolnog grla.
Kucna nega moze pomoci u ublazavanju simptoma i podrazumeva unosenje dosta tecnosti kako bi se sprecila dehidratacija, ispiranje grla toplom slanom vodom(1 kasicica soli u 200ml vode), ispijanje toplih napitaka, odmor.
Prevencija faringitisa
Kod prevencije faringitisa znacajno je odrzavanje pravilne higijene, dakle temeljno i redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa ljudima koji imaju simptome infekcije, izbegavanje deljenja hrane, pica i pribora za jelo, izbegavanje pusenja i izlaganja pasivnom pusenju.
Autor: dr Marija Anđelković
