Zašto nam je potreban magnezijum
Magnezijum je čudotvorni mineral sa pregršt pozitivnih efekata koji govore u prilog tome da mu nije bez razloga posvećena tolika pažnja i dat toliki značaj.
U ljudskom telu magnezijum je prisutan u relativno velikim količinama. Istraživači procenjuju da telo odrasle osobe sadrži prosečno oko 25 grama magnezijuma, a oko polovina navedene doze nalazi se u kostima. Magnezijum je mineral koji učestvuje u više od 300 hemijskih reakcija koje omogućavaju pravilan rad našeg organizma. Pravilnom ishranom i kombinacijom namirnica uglavnom unosimo dovoljne doze magnezijuma, međutim neretko se dešava da to ne bude slučaj i da je ishrana velikog broja osoba siromašna namirnicama koje ga sadrže.
Dnevna preporučena doza za elementarni magnezijum je: 1-3 godine – 80 mg; 4-8 godina – 130 mg; 9-13 godina – 240 mg; 14-18 godina – 410 mg (dečaci) i 360 mg (devojčice); 19-30 godina – 400 mg (muškarci) i 310 mg (žene); 31 godina i stariji – 420 mg (muškarci) i 320 mg (žene).
Za trudnice starosnog doba 14-18 godina, preporučena doza je 400 mg; 19-30 godina – 350 mg; 31-50 godina – 360 mg.
Za dojilje doba 14-18 godina, preporučena doza iznosi 360 mg; 19-30 godina – 310 mg; 31-50 godina – 320 mg.
Pravila o preporučenim optimalnim dnevnim dozama trebalo bi poštovati, jer može doći do predoziranja koja prate sledeći znaci: dijareja, žeđ, crvenilo, depresija, gubitak refleksa, letargija, slabost organizma, mučnina, povraćanje, nepravilni otkucaji srca, kao i nizak krvni pritisak.
Namirnice bogate magnezijumom su uglavnom mahunarke, cele žitarice, povrće (naročito brokoli, tikvice, zeleno lisnato povrće), semenke i orašasti plodovi (orasi, bademi, kikiriki, lešnik), kao i mlečni proizvodi, meso, čokolada, kafa. U poslednje vreme je i flaširana voda dodatno obogaćena magnezijumom, a naročito je velik njen značaj u predelima u kojima je voda „teška”, tj. ima povećan sadržaj minerala. Osobe koje najčešće pate od posledica niskog unosa magnezijuma su žene (i to naročito u toku trudnoće), kardiovaskularni pacijenti, hronični bolesnici i stare osobe.
Ukoliko u organizam ne unosite dovoljne količine ovog minerala on će vam to signalizirati na različite načine: javiće se neuromuskularni poremećaji, srčane aritmije, povišen tonus skeletne muskulature, povećana osetljivost na stres, glavobolja, poremećaji raspoloženja. Sve su to signali koji mogu da vam pokažu kako bi trebalo da povedete računa o ishrani, ali i o njegovom dodatnom unosu kroz suplemente. O tome bi trebalo posebno da vode računa sportisti, ali i rekreativci kod pojačanih fizičkih napora, osobe koje imaju čest problem sa želudačnom kiselinom ili zatvorom, i u sličnim slučajevima. Odličan je njegov uticaj na simptome PMS-a, koje ublažava i značajno utiče na promene raspoloženja , smanjenje osećaja nadutosti , kao i predmenstrualnih migrena. Prednosti njegovog balansa u organizmu su izuzetne i višestruke, zbog čega mu treba dati posebno mesto u ishrani.
U osnovi, magnezijum je mineral neophodan za pravilan rast i održavanje kostiju, za pravilno funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema i bubrega, za pravilan rad mišića i proizvodnju energije, kao i za pravilan rad gastrointestinalnog trakta jer aktivno pomaže u neutralizaciji želudačne kiseline i kretanju sadržaja kroz creva. Međutim, ponekad može da se javi i njegov deficit usled povećanih potreba (tokom rasta, razvoja, trudnoće, izloženosti stresu), kada se gubi zbog povraćanja i proliva, ali i zbog nedovoljnog unosa (dijetetski režimi, ishrana zasnovana isključivo na mlečnim proizvodima i malim količinama belančevina). Primena nekih lekova (diuretici, kardiotonički glikozidi, miorelaksansi, oralni antikoagulansi), kao i različita patološka stanja (kardiovaskularna oboljenja, hirurško odstranjenje tankog creva, alkoholizam, diabetes mellitus), takođe mogu da dovedu do nedostatka magnezijuma u organizmu.
Izvor: Adramedia.rs
Nema komentara.