Disekcija aorte

Disekcija aorte se definiše kao raslojavanje zida aorte usled prodiranja krvi pod pritiskom (tzv. disecirajući hematom) iz lumena aorte kroz  rascep na intimi, pri čemu se razara medija i raslojavaju se intima i adventicija.

Šta je disekcija aorte?

Aorta je najveća arterija u organizmu koja odvodi krv iz leve komore ka tkivima i organima. Kod disekcije aorte, dolazi do curenja krvi iz lumena u zid aorte. Pravi se rascep između unutrašnjeg i srednjeg sloja aorte, i ovo se dešava kada dođe do cepanja unutrašnjeg sloja.

Ponekad, dolazi do krvarenja od pucanja krvnih sudova koji snabdevaju krvlju aortu. Može potencijalno da dovede do slabljenja unutrašnjeg zida aorte, kada posledično može nastati cepanje što dovodi do disekcije aorte.

Opasnost ovde predstavlja izlazak krvi van krvnog suda. Ovo bi moglo da dovede do smrotnosnih komplikacija, poput rupture krvnog suda ili neadekvatnog dotoka krvi do mesta gde bi krv trebalo da dospe kroz lumen.Ozbiljne komplikacije nastaju ukoliko prilikom disekcije dođe do iskrvarenja u prostore oko srca i pluća. 

Neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć ukoliko se javi bol u grudima ili drugi simptomi koji mogu da pobude sumnju na disekciju aorte.

Simptomi kod disekcije aorte

Može biti otežano razgraničenje simptoma između disekcije aorte i drugih srčanih problema, poput infarkta miokarda. 

Bol u grudima i bol u gornjem delu leđa su najčešći simptomi disekcije. Često postoji jak razdirući bol. Za razliku od infarkta miokarda, bol se obično javlja iznenada kada disekcija nastane i šetajući je.

Kod nekih ljudi, može se javiti slabiji bol, koji se ponekad može pomešati sa istezanjem mišića, ali se ovo retko dešava. 

Drugi znaci i simptomi su:

• Otežano disanje
• Gubitak svesti
• Znojenje
• Slabost ili paraliza jedne strane tela
• Otežan govor 
• Slabiji puls na jednoj ruci u odnosu na drugi
• Vrtoglavica, zbunjenost

Uzroci disekcije aorte

Iako se ne zna tačan uzrok aortne disekcije, lekari smatraju da je jedan od doprinosećih faktora visok krvni pritisak.Sve što dovodi do slabljenja zida aorte može biti uzrok disekcije. Ovo uključuje i nasledne bolesti, kod kojih postoji npr poremećaj vezivnog tkiva, kao što je slučaj kod Marfanovog sindroma, ateroskleroze i povreda grudnog koša. 

Tipovi aortne disekcije

Nakon što napusti levu komoru, aorta je usmerena ka gore. Ovaj deo aorte se naziva ascedentni. Zatim pravi luk i spušta se od grudnog koša ka abdomenu. Ovaj deo se naziva descedentna aorta. Disekcija se može dogoditi na bilo kom delu i klasifikovana je na tip A i tip B.

Tip A – zahvataju ascedentnu aortu

Tip B – zahvataju descedentnu, manje su životno ugrožavajuće od tipa A

Ko je u riziku od disekcije aorte?

Prema klinici Mejo, rizik od aortne disekcije raste sa godinama i veći je ukoliko ste osoba muškog pola ili ukoliko ste u šezdesetim ili osamdesetim godinama.

Sledeći faktori takođe mogu povećati rizik:

• Visok krvni pritisak
• Pušenje cigareta
• Ateroskleroza
• Stanja poput Marfanovog sindroma
• Prethodna operacija na srcu
• Traume grudnog koša u saobraćajnim nesrećama
• Kongenitalna suženost aorte
• Problem sa aortnim zaliskom
• Upotreba kokaina, koji oštećuje delove kardiovaskularnog sistema
• Trudnoća

Kako se postavlja dijagnoza disekcije aorte?

Lekar će uraditi fizikalni pregled, izmeriti krvni pritisak, koji ukoliko pokaže različite vrednosti na rukama, može ukazivati na disekciju. EKG-om se registruje električna aktivnost srca. Nekad se disekcija može pomešati sa infarktom miokarda ovom metodom, a nekada mogu biti prisutna oba stanja istovremeno.

Lekar može tražiti da se odrade određene dijagnostičke procedure:

• Radiografija grudnog koša
• CT sa kontrastom
• Magnetna rezonanca sa angiografijom
• Transezofagealni ultrazvuk

Transezofagealni ultrazvuk podrazumeva ‘gutanje’ sonde koje emituje ultrazvuk do nivoa srca. Zatim se stvara slika srca i aorte pomoću ultrazvuka.

Lečenje disekcije aorte

Tip A  zahteva hitno hirurško lečenje, dok se tip B može lečiti lekovima ukoliko se ne iskomplikuje.

Lekovi

Primenjuju se lekovi za smanjenje bola poput morfina i za smanjenje krvnog pritiska, najčešće beta blokator.

Hirurško lečenje

Pocepani deo aorte se uklanja i zamenjuje sa graftom. Ukoliko su oštećeni i veštački zalisci, i oni se menjaju.

Kod tipa B, operacija može biti potrebna ukoliko se stanje pogoršava čak iako je pritisak pod kontrolom.

Dugoročni ishod kod disekcije aorte

Kod tipa A disekcije, hitna operacija daje dobre šanse za izlečenje. Ukoliko nastane ruptura aorte, šanse se smanjuju.

Postavljanje rane dijagnoze je ključno. Nekomplikovan tip B se može lečiti dugoročno lekovima i praćenjem pacijenta.

Ukoliko pacijent ima povećan rizik od disekcije, usled ateroskleroze ili povišenog pritiska, promena načina života može smanjiti rizik od disekcije. Ukoliko je potrebno, lekar će propisati lekove za povišen pritisak i za visoke vrednosti holesterola. Osim toga, za pacijenta bi bilo dobro da prestane sa pušenjem.

dr Milica Bojanić