Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Mali mozak i zavisnost — najkraće
- Šta je novo
- Mali mozak (cerebelum) ne služi samo kontroli pokreta — igra ulogu i u traženju nagrade i u socijalnom ponašanju.
- Šta se mislilo do sada
- Da je zadužen pre svega za motoriku.
- Kako je pokazano
- Optogenetikom — neuroni miševa genetski su izmenjeni da reaguju na svetlost, pa se pratio odgovor u ventralnoj tegmentalnoj oblasti (VTA).
- Šta je nađeno
- Trećina VTA neurona odgovorila je na stimulaciju — dokaz da mali mozak komunicira sa centrom za dopamin.
- Ogled sa uglom sobe
- Miševi su se vraćali u ugao u kom su dobijali stimulaciju — ponašanje koje traži nagradu.
- Ogled sa svetlom
- Iako inače beže od jakog svetla, miševi su trčali ka svetlu zbog nagrade — obrazac kao kod zavisnosti.
- I socijalno ponašanje
- Put mali mozak — VTA bio je najaktivniji kada su miševi birali druženje; kada je utišan, birali su samoću.
- Zašto je važno
- Taj put može biti poremećen kod osoba sa poremećajem autističnog spektra i kod zavisnosti.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Nova istraživanja pokazuju da mali mozak, veliki deo ljudskog mozga koji su naučnici smatrali primarno uključenim u motoričku kontrolu, može igrati ključnu ulogu u traženju nagrade i socijalnom ponašanju. Nalazi mogu pomoći u budućim terapijama za lečenje zavisnosti.
Nova istraživanja pokazuju da mali mozak, veliki deo ljudskog mozga koji su naučnici smatrali primarno uključenim u motoričku kontrolu, može igrati ključnu ulogu u traženju nagrade i socijalnom ponašanju. Nalazi mogu pomoći u budućim terapijama za lečenje zavisnosti.
Nedavna istraživanja su nagovestila činjenicu da, pored pokreta, cerebelum takođe može da pomogne u kontroli kognitivnih funkcija, kao što su jezik, učenje i pažnja.
Sada, naučnici sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn u Bronksu (Njujork), ukazuju na to da ovaj deo mozga takođe reguliše osećaj za nagradu i zavisnost.
Dr. Kamran Khodakhah, profesor i predsednik Odseka za neuronauku Dominik P. Purpura u Ajnštajnu, predvodio je novu studiju. Naučnici su sproveli studiju na miševima.
Prof. Khodakhah i njegov tim objavili su svoje rezultate u časopisu Science. Ilaria Carta, doktorandkinja u Ajnštajnu i dr Christopher Chen, prvi su autori ovog rada.
Zašto proučavati cerebelum?
Prof. Khodakhah i njegove kolege bili su podstaknuti u svojim istraživačkim nastojanjima novijim studijama koje su nagovestile ulogu malog mozga u zavisnosti i socijalnoj interakciji.
Na primer, neke studije su otkrile da cerebelum ne funkcioniše ispravno kod ljudi sa zavisničkim ponašanjem, poremećajem autističnog spektra (ASD), kognitivnim afektivnim sindromom i šizofrenijom.
Ostale MRI studije su pokazale da je cerebelum ljudi koji žive sa zavisnošću hiperaktivan kao odgovor na nadražaje na koje se njihova zavisnost odnosi, kao što je slika šprica.
„Ideja da mali mozak radi mnogo više od kontrole pokreta naišla je na veliki skepticizam“, objašnjava viši autor studije, „i niko nije imao stvarne naznake kako bi mali mozak mogao uticati na oslobađanje dopamina“.
Naučnici su dopamin nazvali „seks, droge i rock’n’roll“ neurotransmiter zbog njegove ključne uloge u ponašanju koje traži nagradu. Kada ljudi – ili primati – dobiju ugodnu nagradu, bilo na kraju procesa učenja ili u rekreativne svrhe, njihovo telo oslobađa hormon.
Druga oblast mozga koju su naučnici naveli u procesu nagrađivanja je takozvana ventralna tegmentalna oblast (VTA). Tako, u trenutnoj studiji, naučnici su postavili hipotezu da bi neuroni u malom mozgu nekako komunicirali sa VTA neuronima, koji su odgovorni za oslobađanje dopamina.
Koristeći svetlo za proučavanje neurona u miševima
Naučnici su koristili optogenetiku da testiraju svoju hipotezu. Optogenetika je tehnika u kojoj naučnici genetski modifikuju neurone tako da reaguju na svetlost.
Genetski izazivajući fotosenzitivnost, istraživači mogu selektivno aktivirati aksone neurona u malom mozgu. Time su želeli da vide kako će neuroni u VTA biti pogođeni.
Trećina VTA neurona odgovorila je na stimulaciju aksona, dokazujući da neuroni u malom mozgu komuniciraju sa onima u VTA.
Zatim, naučnici su želeli da vide kako, ako uopšte, ova interneuronska komunikacija utiče na ponašanje koje traži nagradu. Da bi ispitali ovaj aspekt, istraživači su sproveli niz eksperimenata na miševima.
Kako cerebelum utiče na traženje nagrade
U prvom eksperimentu, glodari su bili slobodni da istraže sva četiri ugla sobe, ali kada su stigli do jednog specifičnog ugla, istraživači su stimulisali cerebelarne neurone glodavaca pomoću optogenetike.
Naučnici su postavili hipotezu da ako bi stimulacija bila prijatna, glodari bi nastavili da traže zadovoljavajuće ponašanje – to jest, oni bi se više puta vraćali u ugao gde su dobili prijatnu stimulaciju.
Kao što je tim očekivao, stimulisani glodavci su se odlučili da se vrate u isti ugao češće od kontrolnih miševa.
Zatim, da bi potvrdili da stimulacija aksona cerebelarnih neurona ima ulogu u zavisnosti, istraživači su miševe uslovili da dobiju ugodnu stimulaciju tih aksona u jarko osvetljenom području.
Tipično, miševi izbegavaju jaka svetla i imaju tendenciju da se osećaju prijatnije u mraku, gde mogu da izbegnu predatore. Ali u ovom finalnom eksperimentu, oni su izabrali da idu protiv svoje uobičajene preferencije, radi ugodne stimulacije.
“ Iako miševi obično izbegavaju svetle oblasti, sada su preferencijalno trčali prema svetlu, jer su se tamo setili da dobijaju nagradu […] To sugeriše da mali mozak igra ulogu u ponašanju zavisnosti.“ – ističe Kamran Khodakhah
Mali mozak je takođe ključan za socijalno ponašanje
Drugi eksperiment je otkrio da put između cerebelarnih aksona i VTA neurona takođe igra ulogu u socijalnom ponašanju.
Istraživači su stavili miševe u kutiju sa tri komore. Glodari su imali mogućnost da komuniciraju sa predmetom, drugim mišem, ili da budu sami u praznom području.
Kada su se odlučili za društvenu interakciju, putevi cerebelarnih aksona – VTA neurona su bili najaktivniji. Međutim, kada su naučnici koristili optogenetiku da utišaju ovaj neuronski put, glodari su izabrali da budu sami ili da interaguju sa neživim predmetom.
Rezultati su pokazali istraživačima da cerebelarni aksoni — VTA neuroni mogu biti disfunkcionalni u osoba sa ASD-om.
„Naši podaci podržavaju ulogu malog mozga u procesu nagrađivanja i kontroli društvenog ponašanja“, zaključuju autori.
„Mi predlažemo da ovaj […] put objasni, barem delimično, povezanost između malog mozga i zavisničkog ponašanja i daje osnovu za ulogu malog mozga u drugim motivisanim i socijalnim ponašanjima.“
Zaprati nas
