Šta je salpingitis?
Salpingitis predstavlja zapaljenje jajovoda. Ovo oboljenje spada u pelvične inflamatorne bolesti. Pod pelvičnim inflamatornim bolestima se podrazumeva niz oboljenja koja nastaju pojedinačno ili, što je još češće, zajedno. Zbog toga se salpingitis, cervicitis (zapaljenje grlića materice) i endometritis (zapaljenje sluzokože materice) često ne mogu etiološki, klinički, a ni terapijski odvojiti jedan od drugoga.
Akutni salpingitis
Većina slučajeva salpingitisa se smatra akutnim, što znači da ih karakteriše iznenadni početak sa teškim simptomima. Akutni salpingitis je bakterijska infekcija koja nastaje kada patogeni organizmi iz grlića prodru u jajovode.
Najčešće, osobe sa akutnim salpingitisom mogu imati neobičan vaginalni sekret, koji je žute boje i ima neprijatan miris. Pored toga, u pojedinim slučajevima se mogu javiti bol u stomaku, karlici ili donjem delu leđa. Često postoji bol tokom menstruacije, ovulacije ili seksa. Takođe se mogu javiti povišena temperatura, groznica, mučnina, povraćanje i učestalo mokrenje.
Subakutni i hronični salpingitis karakteriše dugotrajna infekcija, obično praćena blagim simptomima ili bez njih koja se razvija nakon akutnog salpingitisa.
Koji su uzroci upale jajovoda?
Salpingitis je obično uzrokovan bakterijskom infekcijom prilikom vaginalnog odnosa. Najčešće bakterije povezane sa salpingitisom su najserija gonoreje (gonoreja) i hlamidija trahomatis (hlamidija).
Druge grupe bakterija koje mogu izazvati salpingitis uključuju genitalnu mikoplazmu, stafilokoke i streptokoke.
U retkim slučajevima, salpingitis može biti rezultat određenih procedura, uključujući umetanje intrauterusnog uloška, porođaj, abortus ili druge intrauterine procedure, kao što je histeroskopija ili uzimanje uzoraka tkiva materice (tj. biopsija endometrijuma). Takve procedure, koje uključuju instrumentaciju grlića materice ili materice, potencijalno mogu nositi bakterije koje uzrokuju pridruženu infekciju jajovoda.
Salpingitisi koji su izazvani gljivicama, bacilom tuberkuloze i parazitima su retki.
Kako se dijagnostikuje upala jajovoda?
Da bi se dijagnostikovao salpingitis, lekar obično počinje procenom simptoma pacijentkinje i pregledom prethodne medicinske istorije. Prilikom pregleda se utvrđuje da li postoje osetljivost i bol u donjem delu stomaka i karlične regije, kao i prisustvo izmenjenog vaginalnog sekreta. Pored toga, uvećani limfne žlezde u karličnoj regiji mogu biti znak infekcije.
Laboratorijske analize krvi i urina da mogu biti od pomoći kako bi se potvrdila infekcija. Povišena sedimentacija i broj leukocita mogu da ukazuju na prisustvo infekcije, ali se često kreću u granicama normale. Slično tome, vaginalna ili cervikalna kultura takođe može biti potrebna da bi se identifikovala vrsta bakterije koja je izazvala infekciju. Može se uraditi transvaginalni ili abdominalni ultrazvuk da bi se videli karlični organi. Kod sumnje na poremećaj prolaznosti jajovoda, može se koristiti i poseban tip rendgenskog snimanja, poznat kao histerosalpingogram. Konačno, može se preporučiti dijagnostička laparoskopija, što je minimalno invazivna hirurška procedura koja omogućava lekarima da dobiju potpuni uvid u jajovode i druge reproduktivne organe.
Kako se leči upala jajovoda?
Lečenje salpingitisa uglavnom zavisi od težine infekcije. U blagim slučajevima, obično se propisuju oralni antibiotici, dok u težim slučajevima mogu biti potrebni intravenski antibiotici. Takođe je važno da se seksualni partner pacijentkinje leči antibioticima u slučaju salpingitisa povezanog sa seksualno prenosivim bolestima.
Ako je infekcija rezultirala razvojem nakupljanja gnoja ili tečnosti (tj. apscesa) na jajovodu, može biti potrebna hirurška drenaža. Slično tome, ako je infekcija izazvala ožiljke ili priraslice na jajovodu, hirurška intervencija može biti neophodna kako bi se izbegla neplodnost.
Ukoliko se ne leči na odgovarajući način, posledice mogu uključivati neplodnost ili ektopičnu trudnoću. Salpingitis je odgovoran za nastanak infertiliteta (neplodnosti) kod skoro četvrtine obolelih pacijentkinja. Do opstrukcije jajovoda dolazi posle jedne infekcije u 15%, posle dve infekcije u 40%, a posle tri infekcije u približno 70% pacijentkinja. Ektopična (vanmaterična) trudnoća je jedna od težih posledica salpingitisa.
Dr Ana Stošić
Česta pitanja o Upala jajovoda
Šta je Upala jajovoda – salpingitis?
Salpingitis predstavlja zapaljenje jajovoda i spada u pelvične inflamatorne bolesti. Ove bolesti obuhvataju niz oboljenja koja nastaju pojedinačno ili, što je češće, zajedno, pa se salpingitis, cervicitis (zapaljenje grlića materice) i endometritis (zapaljenje sluzokože materice) često ne mogu jasno razdvojiti ni po uzroku, ni klinički, ni u pogledu lečenja. Najčešće se javlja akutni oblik bolesti, sa iznenadnim početkom i izraženim simptomima, dok se subakutni i hronični oblik obično razvija kasnije, nakon akutnog salpingitisa.
Koji su simptomi?
Akutni salpingitis se obično ispoljava iznenadnim početkom i izraženim simptomima. Najčešće se javlja neobičan vaginalni sekret, žute boje i neprijatnog mirisa. Može se javiti bol u stomaku, karlici ili donjem delu leđa, a bol se često oseća i tokom menstruacije, ovulacije ili seksualnog odnosa. Česti su i povišena temperatura, groznica, mučnina, povraćanje i učestalo mokrenje. Subakutni i hronični oblik salpingitisa obično protiče sa blažim simptomima ili bez njih.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Salpingitis je obično uzrokovan bakterijskom infekcijom koja nastaje prilikom vaginalnog odnosa. Kod akutnog oblika bolesti patogeni mikroorganizmi iz grlića materice prodiru u jajovode i tako dovode do zapaljenja. Za više informacija o mogućim uzrocima i faktorima rizika u konkretnom slučaju, najbolje je obratiti se lekaru.
Kako se leči Upala jajovoda – salpingitis?
Način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, pa ga uvek određuje lekar nakon pregleda i, po potrebi, dodatnih analiza. Ukoliko posumnjate na simptome upale jajovoda, najbolje je da se obratite ginekologu radi daljeg pregleda i saveta.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ukoliko simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, ili ako niste sigurni šta tačno osećate, javite se lekaru radi pregleda. Samo lekar može, nakon pregleda, proceniti o kom je stanju reč i predložiti dalje korake.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
