Prof. dr Ivan Tasić: Kako živeti nakon infarkta miokarda?

U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je kako živeti nakon infarkta miokarda. O ovoj temi smo razgovarali sa prof. dr Ivanom Tasićem sa Instituta za lečenje i rehabilitaciju Niška Banja.

Zašto pacijenti nakon infarkta miokarda treba da odu na rehabilitaciju i da li je to korisno za njih?

Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam zašto pacijenti nakon i farkta miokarda treba da odu na rehabilitaciju i da li je to korisno za njih?

Prof. dr Ivan Tasić:Jedno od uobičajenih pitanja koje se postavlja kada se desi infarkt miokarda ili neka od intervencija povezana nakon infarkta da li je to bajpas ili stent to je da li treba otići na rehabilitaciju. Rehabilitacija je jedna kompleksna stvar u kome ćete vi imati prilike da se upoznate sa mnogim stvarima koje su povezane za vas budući život. Osnovna stvar nakon infarkta miokarda je da se ne doživi ponovo infarkt miokarda. Rehabilitacija se obično sprovodi u kardiovaskularnim centrima koji su specijalizovani upravo da omoguće pacijentima da se upoznaju sa svojom bolešću i da prepozna načine na koje može živeti a da taj život bude kvalitetan i da samim tim način života pacijent može sebe da zaštiti. To je jedan kompleks koji obuhvata više stvari. Jedna je da kada dođete na rehabilitaciju vaš lekar proceni kakav je vaš funkcionalni kapacitet i kako vi doživljavate i fizički napor i uopšte situaciju oko infarkta miokarda. Druga stvar je da vam pregleda terapiju koju ste dobili i koje lekove će vam dalje propisati u budućnosti,na koji način ćete vi te lekove uzimati ,koliko dugo i to je ono što je od velikog značaja. Treća stvar ne manje važna to je da na osnovu takvog kompletnog pregleda vašeg stanja odredi nivo fizičkog treninga koji ćete vi sprovesti na kardiovaskularnoj rehabilitaciji. To su tri stvari, ali kompleks kardiovaskularne rehabilitacije pored ovoga podrazumeva i to da su tu uključeni lekari razlicitih specijalnosti. Konkretno nakon infarkta miokarda psihološki status pacijenata se drastično menja. Smatra se da negde 20-30% pacijenata ima jednu od stepena depresivnog stanja. Zato uključivanje psihologa i psihijatara u njihov period rehabilitacije je od velikog značaja. To su neke glavne stvari koje se sprovode za vreme kardiovaskularne rehabilitacije posebno u toj fazi koja zahteva jedan kompleksniji pristup gde se kompletno sagledavaju i kliničko stanje i terapija koju uzimate i propisuje fizički trening. Još nešto što to su rezultati relativno novi. Vi imate države kod kojih je kardiovaskularna rehabilitacija obavezna a kod nekih to i nije. Međutim, najnoviji rezultati pokazuju da pacijenti koji su proveli određeni period u kardiovaskularnim centrima da li je to dve, tri nedelje ili mesec dana za vreme koje tamo provedu i ukoliko ih pratite nakon toga dolazite do rezultata da pacijenti koji su bili na ovakvim procesima kardiovaskularne rehabilitacije su živeli i kavlitetnije i duže što je od ključnog značaja. Tako da je pre nekih desetak godina evropsko udruženje kardiologa napravilo jedan plan kardiovaskularne rehabilitacije koja upravo podrazumeva ovo a to je da je to jedan kompleks koji obuhvata puno specijalnosti a gde ćete vi moći da kada odete sa rehabilitacije kuci da poprilično znate i o svojim kvalitetima života, mogućnostima kojima ćete i da naučite kako da živite u budućnosti.

Kakav život treba da vode i kako da se hrane pacijenti, da ne bi dobili novi infarkt?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kakav život treba da vode i kako da se hrane da ne bi dobili novi infarkt?

Prof. dr Ivan Tasić:Jedna od ključnih stvari nakon infarkta miokarda je kako nastaviti živeti sa bolešću koja je hronična. Činjenica da verovatno način života je i doveo do infarkta miokarda jer je to jedan veliki faktor rizika. Stres kojim smo svi mi izloženi nažalost nije ubačen ni u jednu tablicu kardiovaskularnog rizika i to je jedan od problema sa kojima se mi susrećemo kada imamo pacijente koji su zdravi. Međutim, nakon infarkta miokarda obavezne su određene promene. Sam pacijent zna gde je grešio u svom prethodnom životu, pre infarkta miokarda. Izbeći stres je veoma teško. Međutim, naučiti kako da se borite sa stresom jedna je od ključnih stvari. Takođe ishrana. Nažalost mnogi se danas hrane nekvalitetno iz mnogo razloga. Ono što je važno da znate kada je u pitanju ishrana to je ono što je dokazano štetno kada je i pitanju povećanje kardiovaskularnog rizika. Nije lako reći i nije lako sporvesti zdravu ishranu. Pitanje je šta je danas zaista zdravo. Ono što sigurno šteti jeste prekomerni unos slane hrane ukoliko imate povišen krvni pritisak, prekomerni unos posebno zasecerenih napitaka kao sto su različiti sokovi koji vam povećavaju šećer, dovode do gojaznosti i remete insulinski rezistenciju. Treća stvar to su suhomesnati proizvodi koji nažalost nisu dobrog kvaliteta i u njima imate mnogo soli ali i onih štetnih materija koje mogu da vam naude. Takođe kvalitet ishrane i način ishrane sad da ostavimo po strani neke dijete koje se preporučuju radi gubitka težine, suština je u tome da uklopite fizički trening, nivo fizičkog treninga koji ćete dobiti kao uputstvo i naučiti za vreme kardiovaskularne rehabilitacije i dobiti uputstva na koji nevin se hraniti u budućnosti. To su dve ključne stvari kako biste u periodu koji je pred vama živeli kvalitetnije i smanjili rizik od ponovne pojave infarkta miokarda na najmanju moguću meru. Ključna stvar u ishrani je takođe unos povrća i to što svezijeg, što manje prerađenog, veliki unos voća koji doduše ima šećer, ali šećer koji dolazi iz voća nije toliko štetan bilo da imaju dijabetes ili ne. Treća stvar je da ta hrana bude zaista što manje prerađena. Što sirovina hrana to je ono što je kada je uputstvu kako se treba hraniti od velike važnosti.

Koliko dugo se uzima preporučena terapija nakon infarkta miokarda?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koliko dugo se uzima preporučena terapija nakon infarkta miokarda?

Prof. dr Ivan Tasić:Jedna od ključnih stvari za vas je koliko dugo uzimati lekove koje dobijete nakon izlaska iz bolnice i nakon kardiovaskularne rehabilitacije. Nažalost, većina tih lekova koji se propisuju i koji vas štite se uzimaju do kraja svog života. Znači, regulacija krvnog pritiska, regulacija masnoća je nešto što morate regulisati celoga života nakon infarkta miokarda. Postoje određene grupe lekova koje su obavezne nakon infarkta miokarda. Ako dobijete stent dvojna trombocitna terapija je nešto što je obavezno uzimati, dva leka sa različitim mehanizmima koji utiču da se sprečava agregacija trombocita posebno, da u nivou krvnih sudova koji su preživeli li dobiju stent ili bajpas, ta dvojna trombocitna terapija prema najnovijim preporukama treba da traje 12 meseci. To je jedna grupa lekova. Nakon 12 meseci vi ukoliko doktor proceni da je rizik manji vi možete preći na jedan od tih lekova. Međutim, ako proceni da je rizik visok i dalje ta dvojna terapija može da se nastavi i duže. Ta dvojna terapija može da poveća rizik od krvarenja,može da utiče na želudac, odnosno da dovodi do povećanog rizika od lukovske bolesti ili krvarenja. Tako da ti lekovi treba da budu pokriveni i onim lekovima koji sprečavaju nastanak erozije na želucu. Druga grupa lekova koja je obavezna nakon infarkta miokarda su betablokatori koji istovremeno što sprečavaju nastanak reinfarkta, dobro utiču na povišen krvni pritisak, smanjuju srčanu frekvencu. Njihovo uzimanje je uglavnom povezano za jedan dug period neću reći do kraja života, ali to su lekovi koji se uzimaju veoma dugo, normalno tu se prati i visina krvnog pritiska i puls. Ukoliko je nakon infarkta miokarda došlo do popuštanja srca tj do srčane insuficijencije, slabosti srca, onda su acioinhibitori, tj lekovi iz grupe amiotenskih receptora, onih koji sprečavaju remodelovanje srca takođe lekovi koji treba da se uzimaju i oni se uzimaju na duge staze, praktično do kraja života. Još jedna četvrta obavezna grupa lekova su lekovi iz grupe starina, lekovi koji sprečavaju dalje stvaranje masnih naslaga i sprečavaju da dođe do restenoza do retromboza, znači lekovi koji su se pokazali da produžavaju život. Ove četiri grupe lekova praktično su nešto što je obavezno uzimati nakon infarkta miokarda i ono što je posebna preporuka je da nijedan pacijent ne treba da prekida lekove ukoliko mu to ne dozvoli lekar ili doktor koji ga leči ne preporuči da određeni lek iz te grupe lekova prekine u određenom periodu ili prekine na duže vreme.

Koja fizička aktivnost je dozvoljena pacijentima, koja je bezbedna, a korisna nakon infarkta?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koja fizička aktivnost je dozvoljena pacijentima koja je bezbedna, a korisna nakon infarkta?

Prof. dr Ivan Tasić: Jedna od ključnih stvari i koristi koju dobijete za vreme kardiovaskularne rehabilitacije to je procena fizičkog kapaciteta. U tom periodu se naprave testovi fizičkog opterećenja koji imaju taj zadatak da vide koliko je vaš fizički kapacitet. Programiranje dalje fizičke aktivnosti pravilo je zasnovati na tom testu opterećenja,na vašem nivou opterećenja koji ste bezbedno podneli. Obično je to parametar koji se prati na testu opterećenja je srčana frekvenca na kojoj ste vi bezbedni. Recimo napravi se test opterećenja do nivoa vaše submaksimalne frekvence to je npr 130-140, to zavisi od godina. Ako vam je ta submaksimalna frekvenca bezbedna, na tom testu nemate aritmije, nemate bolove, dobro se osećate, onda je vaš fizički trening bezbedan ukoliko se sprovodi 70% od te srčane frekvence. Još nešto je važno reći a to je da fizički trening mora biti kontinuiran, stalan, takođe doživotan. Nije dovoljno vežbati samo u centru za kardiovaskularnu rehabilitaciju. Prava korist je samo ukoliko taj nivo fizičkog opterećenja sprovodite dalje, u kućnim uslovima i naučite da živite tako vežbajući, šetajući ili vozeći bicikl. Koje su prema preporukama najkorisnije fizičke aktivnosti. One vežbe koje naučite za vreme kardiovaskularne rehabilitacije trebate da nastavite. Pešačenje je jedna od najkorisnijih oblika fizičkog treninga. Ovde ćete u centru u kome ste bili na rehabilitaciji će vas testirati i videti na kom nivou ste bezbedni i obično je naša preporuka da vi nastavite da pešačite svakodnevno između 30 i 60 minuta brzog hoda koja će vas dovesti do toga da se vi malo oznojite. Nije to hod u kome idete polako nego morate ići jednim bodom gde ćete malo da se opteretiti i oznojite. To je takođe veoma važna stvar, jer fizički trening mora da se dozira. On je kao lek. Kao što popijete lek u određenoj dozi tako i fizički trening morate sprovesti u određenoj dozi odnosno u određenom nivou. Pored toga, ukoliko se.ppkaze da su testovi dobri da se vi osećate dobro takođe je vožnja bicikla nešto što je preporučeno, plivanje bilo u bazenu ili na moru je nešto što je jako korisno i bezbedno. Ključna stvar je da znate koliko bezbedno možete da se opteretite i na taj način sprovoditi kontinuirani fizički trening. Kao svaki lek on se treba sprovoditi u budućnosti doživotno. Mi imamo pacijente koji se nakon kardiovaskularne rehabilitacije toliko budu zavisno od vežbanja, pešačenja da su kada dodju na ponovnu kontrolu tj ponovni period rehabilitacije mi možemo samo da im zavisno jer su bukvalno zavisni od fizičke aktivnosti kao pravi sportisti.

Koje su preporučene vrednosti krvnog pritiska, glukoze i holesterola kako bi se sprečio novi infarkt?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koje su preporučene vrednosti krvnog pritiska, glukoze i holesterola kako bi se sprečio novi infarkt?

Prof. dr Ivan Tasić: Nažalost dostići ciljne vrednosti krvnog pritiska nakon infarkta i ciljnu vrednost holesterola je veoma teško. Naša ispitivanja koja smo mi radili u okviru evropskih studija sekundarne prevencije nakon rehabilitacije pokazala da su dostizanja tih ciljnih i pritiska i holesterola veoma loši. Smatra se da su svega 30-40% ljudi koji se leče od hipertenzije dostigne te ciljne vrednosti krvnog pritiska. Još gora situacija je sa nivoom holesterolom gde je ta cifra u Srbiji negde oko 19-20%. To su veoma poražavajući rezultati nažalost. Koje su to prvo ciljne vrednosti za krvni pritisak. Kad neko doživi infarkt miokarda i ima koronarnu bolest najbezbednije je imati krvni pritisak između 130 i 140 mm živinog stuba za sistolni i 70-80mm živinog stuba za dijastolni ako je stariji od 65 godina. Ako je osoba mladja od 65 godina ta vrednost krvnog pritiska treba da bude između 120 i 130 i između 70 i 80 mm. Znači nema razlike u visini dijastolnog krovom pritiska. Ono sto treba izbegavati to je da krvni pritisak snizite ispod 120 i ispod 70 mm živinog stuba. Važna je uloga vas kao pacijenata da redovno kontrolišete krvni pritisak ali i vašeg doktora da signalizira i menja terapiju, dodaje lekove povećava doze ukoliko vi ne dostiže te tu vrednost krvnog pritiska. Lečiti povišen krvni pritisak a ne dostići tu ciljnu vrednost je nažalost nešto što je veoma opasno. Kakve su vrednosti holesterola odnosno tačnije kod pacijenata koji prežive infarkt miokarda. Za praćenje se najčešće koristi LDL holesterol. To je onaj koji bi dobro znate a nazivate lošim holesterolom. Zadnjim godinama ciljne vrednosti su znatno snižene tako da ukoliko neko preživi infark miokarda on treba da ima LDL holesterol ispod 1,4. To su veoma niske vrednosti. Ukoliko pacijent posle puno godina ostane visok rizik ta vrednost se malo povećava na 1,8. To su vrednosti koje su preporučene i prema evropskim i prema američkim preporukama. Nije ih lako dostići. Posebno nije lako jer nivo holesterola tačnije LDL holesterola bliže je teško postići samo ishranom ili redukcijom dijete. To možete postići najbolje i najlakše snižavate novo triglicerida, ali LDL teško. Zato se ovi lekovi moraju uzimati i to u dozi koja će dovesti do ovih ciljnih vrednosti i još nešto obično gde se gresi i kod pacijenata i kod lekara a to je kada dostignete ciljnu vrednost pritiska i ciljnu vrednost LDL holesterola prekidače terapiju. Smatrate da ste vi praktično završili posao. To je veoma opasno zato što nagli prekid terapije može dovesti do naglog skoka pritiska i to može dovesti do različitih komplikacija, između ostalog i do cerebrovaskularnog insulta ili šloga. Takođe prekid uzimanja lekova za povišene masnoće je veoma opasno jer se pokazalo da te oscilacije koje nastaju nakon prekida lekova za pacijente mogu biti veoma opasne. Jedna je ciljna vrednost a druga je održavati tu ciljnu vrednost na duge staze. A to su godine i godine kako bi vaš život nakon infarkta miokarda bio kvalitetan a vi izbegli sve komplikacije koje to može dovesti nakon infarkta miokarda ili nakon infarkta i bajpaseva ili infarka i stentova. Mislim da je način života ono što se nauči za vreme kardiovaskularne rehabilitacije. Redovno uzimanje lekova, praćenje tih preporučenih ciljnih vrednosti koje nisu samo za pritisak ili LDL holesterol već i recimo težina, smanjenje gojaznosti, fizička aktivnost itekako mogu da poprave prognozu vas nakon infarkta miokarda i da vas život bude kvalitetan i dug i bez novih kardiovaskularnih događaja.

Hvala vam još jednom što ste govorili za Lekarinfo želimo vam prijatan ostatak večeri.

O sagovorniku: pogledajte profil prof. dr sci. med. Ivan Tasić — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.