U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je bol u grudima. O ovoj temi smo razgovarali sa asistenticom dr Sonjom Dakić sa Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević – LekarInfo: Kolika je učestalost bola u grudima među pacijentima koji se obraćaju urgetnim službama?
Assis. dr Sonja Dakić:Pre nego što kažemo, koliko se često javlja bol u grudima, najpre da kažemo šta podrazumevamo pod tim terminom. To bi bila svaka neprijatnost, nelagodnost, stezanje, žarenje, paljenje u grudima I ne samo u grudima već je u ramenima, nadlakticama, ali u širem smislu pod bolom u grudima smatramo i bol u gornjem delu stomaka, donjoj vilici, kratak dah i malaksalost. Jer kod određenog broja pacijenata koji imaju anginu pektoris umesto bola u grudima upravo se mogu javiti ovi simptomi, pa zato mi njih u kardiologiji nazivamo ekvivalentima anginoznog bola.
Što se tiče učestalosti pojave bola u grudima možemo slobodno da kažemo da nakon povreda, ovo jeste drugi najčešći uzrok obraćanje pacijenata urgentnim službama. Prema podacima u Sjedinjenim Američkim Državama oko 6,5 miliona pacijenata godišnje obrati se Urgentnim službama upravo zbog bola u grudima, to je negde oko 5% ukupnog broja pregleda što nije mali procenat. Takođe nije ni zanemarljiv broj pacijenata koji se obraća lekarima opšte prakse oko četiri miliona ljudi, znači nešto manje od ovih koji obraćaju urgentnim službama. Tako da oko 20 do 40% ljudi uopšte populacije će bar jednom u životu osetiti ovu senzaciju, žene nešto češće nego muškarci i zato je bitno da razlikujemo koji je to životno ugrožavajući bol od bola benigne prirode.
Jelena Milojević – LekarInfo: Na koje karakteristike bola treba obratiti pažnju?
Assis. dr Sonja Dakić: Jako je bitno obratiti pažnju na sam karakter bola. Da li je to bol u vidu stezanja,pečenja, probadanja, zatim na njegovu lokalizaciju i put širenja. Pa tako ako imamo bol u vidu stezanja, pečenja,žarenja,paljenja koji je lokalizovan iza grudne kosti sa širenjem u levu ruku, rame, donju vilicu ili gornji deo stomaka sa velikom verovatnoćom možemo da sumnjamo na koronarnu bolest odnosno na anginu pektoris i na infarkt. Ili ukoliko imamo probadajući i bol koji se pojačava na udah, na promenu položaja tela, možemo da dijagnozu navedeno u pravcu upale srčane kese.
Jako je bitan i podatak kada se taj bol javlja. Da ali se on javlja na fizički napor, prilikom emocionalnog stresa ili se javlja nakon obilnog obroka, nakon izlaska na hladno kada opet postoji velika sumnja da se radi o koronarnoj bolesti. I kako on prestaje da li prestaje na odmor ili na primenu lekova, nitroglicerina ili na primenu analgetika kada onda postoji velika verovatnoća da se radi o nekom upalnim procesu. Jako je bitno koja je jačina bola. Postoji skala od 1 do 10 gde jaki bolovi se opisuju kao bolovi 9 ili 10 i kada pacijent ima jake bolove koji dugo traju, to je uvek znak da treba hitno da se javi urgentnim službama.
Jelena Milojević – LekarInfo: Ako pacijenti osećaju bol u grudima kada treba da se obrate lekaru?
Assis. dr Sonja Dakić: Pa treba da razlikuju pacijenti hroničan bol gde se misli na bol koji je po svojim karakteristikama stalan i koji postoji već neko duže vreme. Ali ukoliko je bol novonastao i ukoliko postoji promena u njegovom karakteru i u trajanju i u intenzitetu onda govorimo o akutnom bolu i onda je to sigurno signal da se treba obratiti lekaru. Ukoliko postaju jači, ukoliko postaju bolovi češći, ukoliko dolazi do promene u karakteru, to su sve znaci da pacijent treba da se javi službi hitne pomoci.
Jako je bitno obratiti pažnju na prateće simptome. Ne samo na bol u grudima. Ukoliko je bol praćen gubitkom svesti, malaksalošću, povraćanjem onda postoji velika verovatnoća da se radi o akutnom infarktu. Ili ukoliko se javi gušenje i pacijent ne može da leži na ravnom onda sumnjamo na popuštanje srca. Ukoliko se javi jak cepajući bol koji je praćen i neurološkim simptomima onda postoji velika verovatnoća da se radi o aortnoj disekciji pa u tim slučajevima svakako treba što pre kontaktirati lekara kako bi se što pre primenila adekvatna dijagnostika i pravovremena terapija.
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su najčešći uzroci bola u grudima?
Assis. dr Sonja Dakić: Ispitivanje uzroka bola u grudima je veliki dijagnostički izazov i urgentnim službama i u našim ambulantama. Brojni su uzroci bola u grudima. Počevši od onih benidnih do onih veoma ozbiljnih uzroka.
Generalno se bol u grudima može podeliti na nekardijalni ili onaj koji nije srčanog porekla i na kardinalni bol u grudima koji je uzrokovan faktorima koji su vezani za srčana oboljenja. Kod mlađe populacije, na sreću, mnogo je češći ovaj nekardijalni ili ne srčani bol koji u velikom procentu može da bude i psihogene prirode, kod depresije, kod emocionalnih stresova. Zatim mogu da budu u pitanju različita oboljenja mišićno skeletnog, mišicno-kostanog sistema, usled povreda, usled istezanja mišića i tada se bol uglavnom javlja na promenu položaja tela i on bude oštar, probadajući i u određenom predelu bez nekog širenja, propagacije.
Takodje, nisu retki kod mladih ljudi ni neki upalni procesi kada imamo oštar probadajući bol koji se pojačava na udah, kod upale srčane kese ili u poslednje vreme nije retkost bila u periodu epidemija kovida da se javi bol u grudima i kod upale pluća i kod upale plućne maramice, a takodje i kod nekih gastričnih oboljenja,kod upale žučne kese, kod pankreatitisa može da se javi i bol u grudima koji je praćen i nekim dodatnim tegobama kao što su povraćanje i mučnina.
Druga grupa bi bila srčani uzroci koji dovode do pojave bola u grudima i tu je svakako najznačajniji infarkt miokarda, aortna disekcija, plućna tromboembolija i o tim karakteristikama bola smo govorili malopre. To su svakako urgentni stanja gde ne treba odlagati obraćanje lekaru.
Jelena Milojević – LekarInfo: Za kraj recite nam koji su tod dijagnostički testovi koji se rade kod pacijenata sa bolom u grudima?
Assis. dr Sonja Dakić: Pored kliničkog pregleda koji je svakako najbitniji,koji nam usmerava dijagnozu. Kada nas pacijent dodje u prijemnu ambulantu prva i najznačajnija dijagnostička metoda jeste EKG koja nam daje osnovne informacije. Međutim, moram da kažem da u izvesnom broju slučajeva EKG može biti uredan i kod nekih životno ugrožavajucih stanja.
Tako da uvek postoji izvesna doza opreza i potrebna su onda dalja dijagnostička ispitivanja ukoliko pacijent ima izražene tegobe. Tako da su tu od velike pomoći bio markeri, troponin, D-dimer i CRP. Ukoliko nam i to ne bude od neke velike pomoći ili ukoliko se usmeri sumnja na neke patološka stanja svakako radimo orijentacioni ultrazvuk srca. A nakon toga ukoliko dodatno sumnjamo na neka stanja onda su nam na raspolaganju rendgen, skener i naravno invazivna hemodinamska obrada ili koronarografija.
