Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Ritam srca — najkraće
- Šta je normalan srčani rad
- Kada kažemo srčani rad mi prvenstveno mislimo na otkucaje srca tj. na puls ili stručno rečeno srčanu frekvencu koja podrazumeva broj otkucaja srca u minuti. Svaki otkucaj je jedan srčani ciklus u kom srce svojom kontrakcijom ispumpa krv u krvotok i to se stručno naziva sistola
- Koji su najčešći poremećaji rada srca
- Normalan srčani rad je pravilan, ritmican i normalno imamo 60 do 100 otkucaja u minuti. Sve poremećaje rada srca možemo podeliti na poremećaje ritma i poremećaje frekvence rada srca. Poremećaji ritma su aritmije i njih osoba oseća kao nepravilan, najčešće ubrzan rad ili ima osećaj preskakanja u radu srca
- Šta uzrokuje ubrzan srčani rad
- Pod ubrzanim srčanim radom tj. pod tahikardijom mi podrazumevamo više od 100 otkucaja u minuti u mirovanju. Normalno se srčani rad ubrzava pri fizičkoj aktivnosti i što je bolja fizička kondicija to je ubrzanje srčanog rada u naporu manje izraženo
- Kada sa ubrzanim radom srca ići lekaru
- Poremećaji u radu srca ne moraju nužno da znače patološko stanje, ali svakako je važno da u slučaju postojanja poremećaja srčanog rada vas pregleda lekar i proceni da li je potrebna neka dalja dijagnostika
- Kako se otkrivaju i leče poremećaji ritma
- Prvi korak koji će preduzeti vaš lekar u slučaju da mu se požalite na osećaj nepravilnog srčanog rada je opšti pregled i snimanje EKG zapisa. Snimanjem EKG zapisa lekar stiče uvid u ritam i frekvencu srčanog rada. Ukoliko je potrebno lekar može predložiti da se uradi holter EKG-a koji predstavlja metodu kojom se EKG zapis snima u nekom dužem periodu najčešće u roku od 24 sata
Ovo su izdvojeni odgovori iz razgovora. Ceo razgovor je ispod. Pregled ne zamenjuje savet lekara.
U okviru podkasta “Vratimo ritam životu” današnja tema je ritam srca. O ovoj temi govoriće naša današnja gošća specijalista interne medicine, akademski specijalista kardiologije doktorka Nataša Cvetinović iz KBC Dragiša Mišović.
Šta je normalan srčani rad?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam šta je normalan srčani rad?
Dr Nataša Cvetinović: Kada kažemo srčani rad mi prvenstveno mislimo na otkucaje srca tj. na puls ili stručno rečeno srčanu frekvencu koja podrazumeva broj otkucaja srca u minuti. Svaki otkucaj je jedan srčani ciklus u kom srce svojom kontrakcijom ispumpa krv u krvotok i to se stručno naziva sistola. Otkucaje srca možemo registrovati stetoskopom ili ih možemo registrovati tako što opipamo udar srčanog vrha u grudni koš ili opipavanjem pulsacije arterija na vratu ili u predelu ručja. Normalan srčani rad je ritmican kao otkucaji sata i normalno u jednoj minuti čovek ima u miru između 60 i 100 otkucaja.
Koji su najčešći poremećaji rada srca?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su najčešći poremećaji rada srca?
Dr Nataša Cvetinović: Normalan srčani rad je pravilan, ritmican i normalno imamo 60 do 100 otkucaja u minuti. Sve poremećaje rada srca možemo podeliti na poremećaje ritma i poremećaje frekvence rada srca. Poremećaji ritma su aritmije i njih osoba oseća kao nepravilan, najčešće ubrzan rad ili ima osećaj preskakanja u radu srca. Preskakanja u radu srca su najčešći i najbezopasniji oblik aritmija i njih je iskusio najveći broj zdravih ljudi.
Osećaj preskakanja srca izaziva preuranjeni srčani otkucaj koji remeti normalan ritmican rad srca i to je još naziva ekstra sistola. Najteži oblik aritmija je apsolutna aritmija kada srce radi potpuno nepravilno. Kada su u pitanju poremećaji srčane frekvence to su stanja kada srca radi sporije ili brže od normalnih vrednosti. Kada imamo usporen srčani rad od 60 otkucaja u minuti to je stanje koje se naziva bradikardija.
Za razliku od toga kada imamo ubrzan srčani rad više od 100 otkucaja u minuti to je stanje koje se naziva tahikardija. Važno je znati da postoje fiziološka stanja u kojima se javljaju kako bradikardija tako i tahikardija I koje ne znače bolest.
Šta uzrokuje ubrzan srčani rad?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta uzrokuje ubrzan srčani rad?
Dr Nataša Cvetinović: Pod ubrzanim srčanim radom tj. pod tahikardijom mi podrazumevamo više od 100 otkucaja u minuti u mirovanju. Normalno se srčani rad ubrzava pri fizičkoj aktivnosti i što je bolja fizička kondicija to je ubrzanje srčanog rada u naporu manje izraženo. Takođe, ubrzanje srčanog rada u miru izazivaju i stanja stresa, bez obzira da li je u pitanju prihicki ili fizički stres tj. da li je u pitanju stras, fizička bol ili stanje uzbuđenja.
Takođe, ubrzanje srčanog rada može izazvati i prekomerna upotreba kofeina kroz energetska pića, kafu ili čajeve. Takođe, povećanje telesne temperature izaziva ubrzan srčani rad. Malokrvnost izaziva ubrzan srčani rad. Poremećaji funkcije štitne žlezde izazivaju ubrzan srčani rad i poremećaji elektrolita u krvi kao što su natrijum,kalijum, kalcijum mogu da dovedu do ubrzanja srčanog rada i često se ubrzan srčani rad javlja u trudnoći.
Ako postoje neki simptomi ubrzanog rada srca, kada treba da se obratimo lekaru?
Jelena Milojević – LekarInfo: Ako postoje neki simptomi ubrzanog rada srca, kada treba da se obratimo lekaru?
Dr Nataša Cvetinović: Poremećaji u radu srca ne moraju nužno da znače patološko stanje, ali svakako je važno da u slučaju postojanja poremećaja srčanog rada vas pregleda lekar i proceni da li je potrebna neka dalja dijagnostika. Dakle, ako osetite poremećaje u radu srca opipavanjem pulsa u trajanju od jednog minuta na vratu ili u predelu ručja vi možete da procenite da li je vaš puls pravilan i možete da izbrojite koliko ima otkucaja u jednom minutu. Ukoliko ustanovite da postoji poremećaj srčanog rada kada je neodložno da se javite na pregled? U stanjima kada je poremećaj rada praćen simptoma kao što su bol u grudima, preznojavanje, opšta slabost, pojava vrtoglavice, nesvestice ili gubitak svesti.
Kako se dijagnostikuju i leče poremećaji rada srca?
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam kako se dijagnostikuju i leče poremećaji rada srca?
Dr Nataša Cvetinović: Svakako prvi korak koji će preduzeti vaš lekar u slučaju da mu se požalite na osećaj nepravilnog srčanog rada je opšti pregled i snimanje EKG zapisa. Snimanjem EKG zapisa lekar stiče uvid u ritam i frekvencu srčanog rada. Ukoliko je potrebno lekar može predložiti da se uradi holter EKG-a koji predstavlja metodu kojom se EKG zapis snima u nekom dužem periodu najčešće u roku od 24 sata. To je metoda kojom se mogu detektovati poremećaji srčanog rada koji se javljaju povremeno i kratko traju i zbog toga ih možemo propustiti rutinskim snimanjem EKG-a koji traje najčešće samo 10 sekindi.
Kada dijagnostikuje poremećaj u radu srca lekar će prvo uraditi fizikalni pregled, EKG zapis, laboratorijske analize sa posebnim osvrtom na krvnu sliku, funkciju štitaste žlezde i elektrolitni status. Zatim,ako lekar dijagnostikuje da postoji poremećaj u srčanom radu često će zahtevati da se uradi ultrazvučni pregled srca kojim će se proveriti da li postoje neke strukturne bolesti srca koje su dovele do poremećaja srčanog rada.
Ako se postavi dijagnoza poremećaja srčanog rada u zavisnosti od tipa poremećaja lekar može propisati lekove kao što su antiaritmici, zatim može vam propisati lekove iz grupe antikoagulanasa, to su lekovi koji služe za smanjenje verovatnoće pojave tromba ili kako se u narodu kaže za razredjivanje krvi i jedan od načina lečenja poremećaja rada srca je ugradnja pejsmejkera koji je predstavljao uredjaj koji kontroliše srčani rad. Svakako, vaš kardiolog će proceniti šta je najbolji način lečenja u vašem slučaju.
O sagovorniku: pogledajte profil dr Nataša Cvetinović — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.
