Dr Srđan Raspopović: Kardiološki uzroci gubitka svesti

U okviru podkasta “Vratimo ritam životu” današnja tema je kardiološki uzroci gubitka svesti. O ovoj temi smo razgovarali sa dr Srđanom Raspopovićem iz KBC Zemun.

Jelena Milojević – LekarInfo:Za početak recite nam šta predstavlja gubitak svesti i kako definišemo sinkopu?

Dr Srđan Raspopović: Gubitak svesti, reč na srpskom kaže sama sve za sebe. Međutim ono čime se mi u kardiologiju bavimo je sinkopa i nije svaki gubitak svesti ili svaka kriza svesti nije sinkopa. Ono što sinkopu definiše su određeni elementi i jako je važno da u proceni pacijenta koji je doživeo krizu svesti procenimo da li se radi o sinkopi. Sinkopa predstavlja tranzitni tj prolazni gubitak svesti koji nastaje zbog hipoperfuzije mozga.

To znači da se u tom trenutku mozak smanjeno snabdeva krvlju odnosno kiseonikom i ona ima svoje određene karakteristike koje su jako važne da bi se razlikovali od drugih kriza svesti. To su nagli nastanak, kratko trajanje i spontani oporavak. Sinkopa, kao što je već jasno, može biti kardijalna odnosno može biti razlog vezan za srce odnosno srčanih mišić, ali može biti i ne kardijalna. Naš ključni zadatak je da procenimo da li je do gubitka svesti došlo iz kardijalnih razloga, odnosno da li se radi o nekom drugom poremećaju svesti.

Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su sve kardiološki razlozi za gubitak svesti?

Dr Srđan Raspopović: Kardijalna sinkopa najčešće nastaje zbog poremećaja ritma i provođenja, tako da to znači da srce radi nepravilno, bilo da se radi o bradiaritmijama što predstavlja usporen srčani rad ili tahiaritmijama odnosno ubrzanom srčanom radu. Kada govorimo o bradiaritmijama dve velike grupe su pre svega pojava AV bloka.

To znači da se srčani impulsi u srcu ne sprovode normalnim brzinom izmedju delova sprovodnog sistema srca nego se sprovode usporeno tako da impuls koji nastaje u srčanoj pretkomori se ne sprovodi svaki nego svaki drugi, svaki treći. Tako da na taj način i razlikujemo određene stepene bloka. Druga najčešća stvar koju srećemo su poremećaji rada sinusnog čvora. To je jedan od delova provodnog sistema. Tako da se pacijenti prezentuju kao pauze, velike pauze u srčanom radu koje dovode do gubitka svesti ili usporenim srčanim radom, ali pravilnim ritmom srca kao što imamo i poremećaj kada srce radi u određenim fazama jako brzo, a u određenim fazama jako sporo.

Što se tiče drugih razloga do kojih dovodi kardijalna sinkopa to su najčešće strukturne bolesti srca kao što su neke mane, npr. aortna stenoza koju najčešće srećemo, zatim kod hipertrofične kardiomiopatije. Sad da ne nabrajam sve bolesti koje mogu doći u obzir imamo i određene razloge koji su vezani za krvne sudove odnosno vaskularno korito npr. kao kod pacijenata koji imaju plućnu emboliju gde jedan od prvih simptoma može biti gubitak svesti.

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako pristupamo pacijentima gubitkom svesti? Kako se vrši inicijalna procena stanja pacijenta?

Dr Srđan Raspopović: Inicijalna procena je jako važna zato što na osnovu toga lekar odlučuje da li postoje elementi za kardijalnu sinkopu. Najčešće kriza svesti deluje vrlo dramatično. Ono što bih voleo da napomenem je da ako pogledate pacijente koji se javljaju u hitne službe veliki procenat njih se javlja zbog krize svesti.

To je jedna od čestih dijagnoza. Kao što sam rekao često izgleda jako dramatično pogotovo okupljenima ili prisutnima bilo da su to članovi familije ili kolege na poslu. Krize svesti se dešavaju i na radnom mestu i na ulici. Ono što je važno u toj Inicijalnoj proceni je pre svega naravno anamnestički podatak da vidimo da li su ispunjeni ovi kriterijumi koji bi ukazivali da se radi o sinkopi. Pacijent se ne seća, odnosno to da li se pacijent seća šta se tačno dešavalo pre i nakon i kako rekonstruiše događaje je jako važno a takođe su važni i podaci koje dobijamo od nekog ko je bio prisutan. Na osnovu toga je neophodno da procenimo koje su šanse da se radi o sinkopi uz naravno fizikalni pregled, merenje pritiska u stajaćem i ležećem položaju i EKG, i mi već možemo puno toga zaključiti.

Taj pristup podrazumeva da procenimo da li se prvo radi o sinkopi ili ne, a druga stvar je da procenimo ako sumnjamo da se radi o sinkopi koliki je rizik i onda zavisno o tome kako procenjujemo rizik prema tome i postupamo. Neki pacijenti su za momentalnu hospitalizaciju, neki pacijenti zahtevaju dalja ispitivanja, a kod nekih pacijenata koji su niskog rizika imamo dovoljno vremena da napravimo dalji plan ispitivanja. Takođe bih voleo da naglasim da su ti elementi koje mi dobijamo, podaci koje mi dobijamo jako važni da bismo procenili šanse da je nešto sinkopa i koji je rizik za ponavljene događaje. Od toga će zavisiti dalje cela strategija ispitivanja a i lečenja.

Jelena Milojević – LekarInfo: Koji sve testovi i dijagnosticke metode se koriste u dijagnostici uzroka sinkope?

Dr Srđan Raspopović: Pa brojni su testovi koje možemo da koristimo kao što rekoh sem anamnestičkih podataka koje pacijent daje pregled i EKG su sasvim dovoljni da se postavi dijagnoza. Kada se u EKG-u konstatuje npr. AV blok i usporen srcani rad mi već znamo i imamo dokaz da to je u korelaciji, gubitak svesti i npr. neki poremećaj srčanog ritma mi već imamo praktično dijagnozu odmah.

Međutim, veliki broj sinkopa ostaje nerazjašnjene etiologije odnosno uzroka u početku i zato postoje brojni različiti dijagnostički testovi. Naravno da sastavni deo sem ovog napomenutog treba da bude ultrazvučni pregled srca, zatim postoje brojna testiranja i mogućnosti snimanja dijagnostike. Mislim da je većini poznat holter EKG-a. To je jedno jako važno dijagnostičko sredstvo koje snima zapis 24h. Ali voleo bih da napomenem da pacijenti često dodju sa urađenih i više holter zapisa da jako važno je kolika je učestalost simptoma i to je ono što lekar mora da proceni.

Tako da je nekada neophodna produženost snimanja npr. 48h pa čak i do nedelju dana, ali ako imamo retke događaje i retke gubitke sveste jedan čak i produžen holter nam neće omogućiti dijagnozu zato postoje neki uređaji, mali koji se ugrađuju u ljudsko telo i koji mogu da prate srčani ritam duži vremenski period što znači preko 14 meseci pa čak i do dve godine i možemo tako otkriti razloge za gubitak svesti ili zaključiti da uzrok gubika svesti nije bio kardijalne prirode. Takođe postoje i brojna druga ispitivanja koja podrazumevaju elektrofiziolosku studiju.

Postoje neki neinvazivni testovi gde se pritiskom na određeni region u telu, na vratu može izazvati npr. značajna pauza i da ne nabrajam sve detaljno, ali dijagnostika je brojna. Naravno ukoliko smatramo da se radi o nekim strukturnim bolestima srca onda je neophodna još neka dodatna  procena nekim drugim dijagnostičkim metodama.

Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam koje sve terapijske opcije postoje?

Dr Srđan Raspopović: Pa terapijske opcije zavise od toga da li smo utvrdili odnosno šta smo utvrdili da je dovelo do krize svesti. Retko su to lekovi, ali oni se odnose najčešće na poremećaj ritma odnosno na tahiaritmije, kada srce radi brzo i mi lekovima pokušavamo da sprečimo aritmiju. Međutim veliki broj tih aritmija neophodno je lečiti ustvari kateterskom ablacijom.

Malopre sam spomenuo tu elektrofiziolosku studiju. To je jedna procedura gde se kateterima stiže do srca i nalazi se izvorište aritmije i zatim se primenom radiofrekventne struje aritmija može tako da kažem poništiti odnosno prekinuti i zaustaviti i ona se najčešće trajno ili dugotrajno na taj način leči. Takođe postoje I pejsmejkeri. Taj termin je pretpostavljam poznat većini gledalaca. Pejsmejker je mali aparat koji služi da umesto srca stvara srčane impulse da bi srce radilo normalnom brzinom, a ne sporo kao što je to slučaj kod pacijenata koji imaju AV blok.

Mi takođe imamo i pejsmejkere koji su posebno napravljeni i primenjuju se već više decenija a to su defibrilatori i oni služe da zaustave opasne, brze komorske poremećaje ritma srca. To je najčešće kod bolesnika koji imaju oslabljen srčani mišić tako što aritmiju prepoznaju i isporučuju šok strujom i zaustavljaju aritmiju. Međutim, oni ne mogu da spreče da se aritmija desi. To radi određene grupe lekova. Takođe, još bih voleo da kažem da kod određenog tipa kriza svesti postoje i neke naravno nefarmakoloske mere da ne bude da se sve leči lekovima i aparatima. Znači neophodan je određen stil života, izbegavanje određenih supstanci kao i poseban tip vežbi kojima se podiže vaskularni tonus. Zavisno od dijagnoze će biti preporuka i savet kao j vrsta terapije.

O sagovorniku: pogledajte profil dr Srđan Raspopović — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.