Konzumiranje nezdrave brze hrane može da nam izmeni mozak i podstakne simptome anksioznosti i depresije kad prestanemo da je unosimo, sudeći prema novoj studiji obavljenoj na miševima.
Istraživači sa Univerzteta u Montrealu otkrili su da miševi koji su bili na ishrani bogatoj šećerom i mastima imali drugačije moždane hemijske aktivnosti od miševa na zdravoj isharni i da su pokazivali znake apstinentske krize ukoliko bi prestali da je uzimaju.
„Hemikalije koje su izmenjene usled ove prehrane su povezane sa depresijom”, kaže istraživač dr Stefani Fulton. „Promena u ishrani je potom izazvala simptome apstinentske krize i veću osetljivost na stresne situacije, čime je pokrentuo ’vrzino kolo’ loše ishrane”.
U studiji objavljenoj u International Journal of Obesity, korišćeni su miševi koji su šest nedelja bili na niskomasnoj ishrani (mast je činila 11% unesenih kalorija) i miševi koji su hranjeni visokomasnom ishranom (mast je činila 58% kalorija).
Do kraja proučavanja, miševi na visokomasnoj ishrani dobili su 11% povećane telesne mase u struku (ali u mišjim terminima to i dalje nije bilo dovoljno da izazove gojaznost). Potom su anlaizirani njihovi mozgovi, emocije i ponašanje.
Oni koji su jeli masniju hranu, pred kraj studije su bili nervozniji i imali su viši nivo CREB molekula, poznatog učesnika u proizvodnji dopamina (dopamin pak podstiče osećaj nagrađivanja).
„CREB je mnogo aktivniji u mozgovima miševa koji su jeli masniju hranu a imali su i veći nivo kortikosterona, hormona povezanog sa stresom. To objašnjava i depresiju i ciklus negativnog ponašanja”, kaže Fultonova.
„Zanimljivo je da su se ove promene desile pre gojaznosti. To dovodi u pitanje naše razumevanje povezanosti između ishrane, tela i uma”.
Ovo nije prvi put da je nezdrava hrana povezana sa negativnim efektima na mozak.
Studija objavljena prošle godine u magazinu Neurology, pokazala je vezu između velike količine trans masti u krvi i smanjene aktivnosti mozga.
„Jasno je da su trans masti loše – za srce i za mozak”, kazao je dr Džin Bouman istraživač te studije. „Preporučio bih ljudima da se klone svih nezasićenih masti. Ako ne znaju da li ih neki proizvod sadrži, samo neka pogledaju sastojke: ako ima biljnih masti ili nešto ‘hidrogenizovano’… odložite ga. To vam je moja poruka”.
Izvor: B92
Smešteno u: ZDRAVLJE · Oznake: brza hrana, depresija, emocije, gojaznost, hamburger, mozak, zdrava hrana
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
