Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Hemoroidalna bolest — najkraće
- Koliko je česta
- Svaka deseta osoba ima hemoroidalnu bolest, a više od 50% ljudi bar jednom u životu doživi akutnu epizodu.
- Šta su hemoroidi zapravo
- Normalne venske strukture koje svi imamo — zadržavaju stolicu i gasove i štite čmar od povreda.
- Kada postaju bolest
- Kada zbog povišenog pritiska nabreknu i upale se.
- Tegobe
- Bol, svrab i nelagodnost oko čmara.
- Znak koji najviše uplaši
- Svetlocrvena krv pri pražnjenju — u šolji ili na papiru; tek tada se većina javi lekaru.
- Glavni činioci rizika
- Dugotrajan zatvor (ili dugotrajan proliv), trudnoća, sedenje bez kretanja, nasledna sklonost i godine.
- Šta još
- Ishrana bez voća i povrća, malo tečnosti, prekomerna težina, dizanje tereta i naprezanje — pa i jahanje i biciklizam.
- Vrste
- Unutrašnji (obično bezbolni, krvare, dele se u četiri stepena), spoljašnji (svrab, otok i bol, naročito kod tromboze) i mešoviti.
- Prvi korak u lečenju
- Regulisati pražnjenje i ukloniti zatvor — to je najvažniji činilac rizika.
- Drugi korak
- Promena navika: vlakna, više vode, umerena aktivnost. U praksi se pokazao kao najteži.
- Treći korak
- Lekovi koji smanjuju upalu u hemoroidalnim venama — brzo olakšavaju tegobe i odlažu ponovnu epizodu.
- Koliko se često vraća
- Kod četvrtine pacijenata, u proseku posle 7 meseci.
- Kada obavezno kod lekara
- Bol u predelu čmara, krvarenje, malokrvnost, promena ritma pražnjenja ili gubitak težine — odlaganje može prikriti drugu bolest.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Imate probleme sa hemoroidima? Niste usamljeni. Svaka deseta osoba pati od hemoroidalne bolesti, a više od 50% ukupne populacije ima barem jednom u životu akutnu hemoroidalnu epizodu. Ovo je jedno od najčešćih oboljenja koje pogađa ljude svih uzrasta, ali je naročito često kod odraslih.
Odmah da razjasnimo, hemoroidi su normalne venske strukture prisutne u analnoj regiji i svi ih imamo. Njihova uloga je u zadržavanju stolice i gasova, kao i u zaštiti anusa od fizičkih povreda. Usled izloženosti nekim faktorima rizika, u ovim venama može doći do povećanja venskog pritiska i patološkog širenja ovih krvnih sudova. To rezultira upalom i pojavom hemoroidalne bolesti koju karakterišu bolovi, svrab i nelagodnost u predelu analnog otvora. Čest simptom je i krvarenje tokom pražnjenja, u većem ili manjem obimu, u vidu svetlo crvene krvi koja se može videti u toalet šolji ili na papiru. Ovaj simptom često najviše uplaši pacijenta i on tek onda zatraži pomoć lekara ili farmaceuta.
Brojni su faktori rizika za pojavu hemoroidalne bolesti. Najznačajniji su hronična opstipacija (zatvor) ili čak dugotrajan proliv, zatim trudnoća, sedetarni način života bez dovoljno fizičke aktivnosti, genetski faktor i godine starosti, ali i određene navike u ishrani (hrana bez voća i povrća, nedovoljan unos tečnosti) i čak bavljenje nekim sportovima kao što su jahanje i biciklizam. Neretko, prekomerna telesna težina ili naprezanje tokom podizanja teških predmeta ili defekacije, dovode do dodatnog pritiska na vene i pojave hemoroidalne bolesti.
Klinički hemoroidi mogu biti unutrašnji, koji su obično bezbolni, ali mogu izazvati krvarenje tokom pražnjenja creva i podeljeni su u četiri stepena. Zatim mogu biti spoljašnji hemoroidi, koji se nalaze se ispod kože oko anusa i mogu izazvati svrab, otok i bol, posebno ako dođe do tromboze. Mešoviti hemoroidi su kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida.
Prvi korak u terapiji hemoroidalne bolesti svakako treba da bude regulacija probave i eliminisanje zatvora kao najvažnijeg faktora rizika. Drugi korak je promena životnih navika u smislu balansirane ishrane sa mnogo biljnih vlakana, povećan unos vode i umerena aktivnost. Ovaj korak se u praksi pokazao i kao najteži.
Treći korak je farmakološka terapija koja podrazumeva upotrebu određenih lekova koji imaju sistemsko delovanje i smanjuju upalni proces na nivou hemoroidalnih vena. Ovi lekovi su značajni jer brzo olakšavaju tegobe (krvarenje, bol, svrab), ali i odlažu ponavljanje akutnih epizoda, koje je kod hemoroidalne bolesti veoma često i javlja se kod četvrtine pacijenata, u proseku nakon 7 meseci. Sistemska terapija se može kombinovati sa preparatima za spoljašnju primenu npr u vidu masti, koja će dodatno olakšati tegobe i pomoći u regeneraciji oštećene sluzokože analnog kanala. O izboru adekvatnog leka, uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili farmaceutom u apoteci. Oni će na osnovu kliničke slike i simptoma znati da odrede šta je najbolje u tom trenutku za Vas.
I na kraju, ne zaboravite da savet o tretmanu hemoroidalne bolesti zatražite na vreme, kod pojave prvih simptoma. Odlaganje javljanja zdravstvenom radniku može dovesti do komplikacija ili maskirati neke druge bolesti. U vezi sa tim, bol u analnoj regiji, rektalno krvarenje, malokrvnost, promena u ritmu pražnjenja stolice ili gubitak telesne težine su apsolutne indikacije za pregled lekara specijaliste, koji će predložiti dalju dijagnostiku i lečenje.
Kad je u pitanju pojava prvih simptoma, Vaš lekar i/ili farmaceut će Vam uvek dati najbolji savet i ponuditi kompletno rešenje za hemoroidalne probleme.
RS-001-DET-24-PRT
