Od suvišnog šećera smanjuje se koeficijent inteligencije do te mere da možete postati dementni i mnogo pre prvih znakova starosti
Svi mi volimo čokolade, bombonjere i torte, međutim, najčešće nismo svesni opasnostipreterane konzumacije ovih poslastica.
Šećer u krvi prolazi moždanu barijeru, vezuje se za belančevine sinaptičkih veza (veze koje omogućavaju misaone procese) i nastaje jedna nova veza (proteoglikan). S vremenom se formira paučinasta materija između više tih sinapsi, belančevinasti put zadeblja, moždani impuls je spor što, očekivano, usporava misaone procese i smanjuje inteligenciju. Kako Bizlifeizveštava, rana demencija je gotovo sigurna.
Britanski naučnik Patrik Holford je objavio na desetine stručnih tekstova o veoma lošem uticaju brzih šećera u ishrani (beli i žuti šećer, med, kolači, rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda, šećera, voća). Urađena je velika studija na nekoliko hiljada dece školskog uzrasta koja je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste brzih šećera u proseku nivo inteligencije niži za 25 poena (možda vam ne znači mnogo, ali ovo je veoma loš rezultat).
Šećer troši naše vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje različitih avitaminoza. Jedna kašičica šećera je već dovoljna da iskoristi našu rezervu vitamina B u procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni, a značajni su za nervne aktivnosti. U jednoj čaši omiljenog gaziranog pića praktično je rastopljeno desetak kesica šećera. Sami izračunajte koliko je to grama i gore pomenutih paučinastih materija.
Savetuje se da odolevate koliko možete slatkim ukusima sa brzim šećerima, a pomoći će vam ako jedete više puta dnevno prave obroke u pravilnim razmacima.
