Vulvitis – upala stidnih usana

Vulvitis nije bolest, već se odnosi na upalu mekih nabora kože na spoljašnjoj strani ženskih genitalija, vulve. Spoljašnje polne organe žene čine: venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljašnji otvor mokraćne cevi. Vulva je zajednički naziv za nabrojane polne organe žene. Ona je kao i ostali deo tela pokrivena kožom.

Šta je vulvitis?

Vulvitis nije bolest, već se odnosi na upalu mekih nabora kože na spoljašnjoj strani ženskih genitalija, vulve. Iritacija može biti uzrokovana infekcijom, alergijskom reakcijom ili povredama. Koža vulve je posebno podložna iritacijama zbog svoje vlažnosti i topline.  

Ko je pogođen vulvitisom?

Bilo koja žena bilo koje životne dobi može biti pogođena vulvitisom. Devojke koje još nisu dostigle pubertet ili žene koje su posle menopauze mogu biti izložene većem riziku od vulvitisa. Njihovi niži nivoi estrogena mogu ih učiniti podložnijim stanju usled tanjih, suhih tkiva vulve.  

Šta izaziva vulvitis?

Alergije ili osetljivost na određene proizvode, predmete ili navike obično izazivaju vulvitis. Bilo šta od sledećeg može biti uzrok:

Određeni proizvodi za higijenu, uključujući:

• obojeni ili parfimisani toaletni papir
• vaginalni sprejevi ili ispiranje
• šamponi i balzami za kosu
• deterdženti za pranje veša
• lokalne kreme i lekovi

Alergijska reakcija na:

• kupka sa mehurićima ili sapun koji se koristi na genitalijama
• spermicidi
• higijenski ulošci

Iritacija uzrokovana:

• ispiranje
• gljivična infekcija
• hlorisana voda u bazenima ili vrućim kadama
• sintetičko donje rublje ili najlonske čarape
• dugo nošenje mokrog kupaćeg kostima
• biciklizam ili jahanje
• inkontinencija
• loša lična higijena

Drugi faktori, kao što su:

• dijabetesa
• šuga ili stidne vaške
• herpes
• ekcem ili dermatitis

Žene u postmenopauzi mogu biti posebno podložne vulvitisu. Kako nivoi estrogena opadaju, tkiva vulve postaju tanja, suva i manje elastična. Ovo čini žene podložnijim iritaciji i infekcijama.

Da li je vulvitis polno prenosiva bolest?

Vulvitis nije polno prenosiva infekcija, ali može biti simptom jedne. Polno prenosive bolesti koje mogu izazvati svrab ili pečenje vulve uključuju hlamidiju, trihomonijazu ili genitalni herpes. Bakterijska vaginoza i gljivične infekcije (kandidijaza), iako nisu polno prenosive bolesti, mogu se preneti seksualnim putem i izazvati simptome vulvitisa.

Koji su simptomi vulvitisa?

Simptomi vulvitisa mogu obuhvatati:  

• Ekstremni i stalni svrab
• Peckanje u predjelu vulve
• Vaginalni iscedak
• Male pukotine na koži vulve
• Crvenilo i oteklina na vulvi i usnim usnama (usne vagine)
• Blisteri na vulvi
• Mrljaste, guste, bjelkaste mrlje na vulvi

Simptomi vulvitisa mogu takođe sugerisati druge poremećaje ili bolesti genitalija. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru.  

Kako se dijagnostikuje vulvitis?

Vaš lekar će početi sa anamnezom i potpunim pregledom karlice, tražeći crvenilo, žuljeve ili lezije koji mogu ukazivati na vulvitis. Takođe može proveriti i vaginalni iscjedak, koji se može testirati na infekcije. Lekar takođe može da proveri da li postoji seksualno prenosiva infekcija (STI) ili da uzme uzorak urina na analizu kako bi se isključio ozbiljniji uzrok iritacije genitalija.  

Da li je u redu imati seks sa vulvitisom?

Simptomi vulvitisa mogu se pogoršati bilo kakvim dodirivanjem, trljanjem ili ručnom ili oralnom stimulacijom. Seks sa vulvitom može biti bolan i može pogoršati upalu i iritaciju.

Kako se leči vulvitis?

Osnovni uzrok vašeg vulvitisa će odrediti šta je potrebno, ako postoji, lečenje. Neinfektivni vulvitis često će se zaceliti sam za nekoliko dana.

Međutim, vulvitis izazvan infekcijom zahteva lečenje. Nelečene infekcije mogu dovesti do zapaljenske bolesti karlice (PID), bola, ožiljaka i upale.

Kućni lekovi

Sledeće strategije kod kuće mogu pomoći da se ublaži svrab, iritacija i zapaljenje vulvitisa:

• Prestanite sa upotrebom sapuna, losiona, kupki sa pjenušcima i drugih proizvoda koji uzrokuju ili pogoršavaju vaš vulvitis.
• Nanesite hladan oblog ili led umotan u krpu na vulvu da biste ublažili bol i svrab.
• Uzmite mlake kupke ili sedeće kupke sa sodom bikarbonom da biste ublažili svrab i iritaciju.
• Pokušajte da ne grebete jer to može dovesti do dalje iritacije, kao i da izazove krvarenje ili infekciju.
• Koristite vaginalne hidratantne kreme kao što su Replens krema ili Revaree supozitorije, hipoalergeno mazivo kao što je K-I Jelli, ili malu količinu kokosovog, maslinovog ili biljnog ulja da biste ublažili suvoću, umirili nelagodnost i zaštitili delikatnu kožu. (Ulja ne treba koristiti sa kondomima jer ulje može degradirati kondome i učiniti ih neefikasnim.)
• Operite područje samo jednom dnevno toplom vodom. Prekomerno pranje može dovesti do dalje iritacije.

Lekovi
Lekovi na recept i lekovi bez recepta (OTC) koji se mogu koristiti za lečenje vulvitisa uključuju:

• Antibiotici ili antibakterijske kreme se propisuju za lečenje bakterijskih infekcija.
• Antifungalni lekovi se koriste za lečenje gljivičnih infekcija, uključujući OTC kreme i oralne lekove na recept.
• Kreme sa niskim dozama hidrokortizona, bez recepta ili na recept, mogu se koristiti za lečenje alergijske reakcije.
• Oralni antihistaminici, kao što je Benedril (difenhidramin), mogu pomoći u ublažavanju svraba.
• Lokalna terapija zamenom estrogena ili hormona može se propisati za postmenopauzalni vulvitis.

Da li se vulvitis može sprečiti?

Žene mogu preduzeti nekoliko mera da spreče vulvitis. Oni uključuju upotrebu nežnih, mirisnih sredstava za čišćenje na genitalnom području i temeljno sušenje genitalija nakon kupanja. U stvari, upotreba vateronli-a često je dovoljna za čišćenje genitalnog područja. Takođe je preporučljivo izbegavati upotrebu douša i drugih mirisnih ženskih proizvoda. Nošenje pamučnog donjeg veša koji diše, i može pomoći u sprečavanju vulvitisa, kao što se može prebaciti u suvu odeću ubrzo posle kupanja i vežbanja.  

Kakva je prognoza za vulvitis?

Vulvitis koji nije simptom osnovne bolesti obično se lako leči nakon dijagnoze jednostavnim merama opisanim u prethodnim odeljcima. Svrab i drugi simptomi se obično mogu ublažiti u roku od nekoliko nedelja od dijagnoze.

Koža vulve podložna je svim promenama i oboljenjima koja se javljaju i na koži ostalih delova tela. Tako se, na primer, na koži stidnice mogu javiti intertrigo, ekcem, herpes, erizipel i druga dermatološka oboljenja. Sva ova oboljenja na spoljašnjim polnim organima leče se kao i kad se jave na koži ostalih delova tela.

Nepovređena koža vulve nije podložna infekciji. Mehanička, hemijska i termička oštećenja kože otvaraju vrata prodoru bakterija i time stvaraju uslove za pojavu infekcije na spoljašnjim polnim organima. Prvi znaci infekcije su: crvenilo i manji otok zahvaćenog predela kože. Simptomi su osećaj svraba, pečenja ili lako izraženog bola.

Zapaljenje ređe istovremeno zahvata celokupnu površinu kože vulve. Obično se lokalizuje na pojedine njene organe, najčešće na kožu vestibuluma malih stidnih usana i na unutrašnju stranu velikih stidnih usana. Uzročnici infekcije su obično patogene bakterije koje se inače nalaze u blizini vulve, dolaze spolja, iz unutrašnjih polnih organa, mokraćnih organa i rektuma.

8 znakova da je zdravlje vaše Vagine u opasnosti

Vrlo česti izazivači infekcije su Trihomonas vaginalis i Candida albicans, kada vulvitis predstavlja deo istovremenog vulvovaginitisa. Kod Trihomonadnog vulvitisa karakterisđčno je prisustvo žućkasto-zelenkastog sekreta koji zaudara, a prati ga osećaj svraba i pečenja. Svrab je, međutim, mnogo češće izražen kod vulvovaginitisa izazvanog Candidom albicans, kada se na infekcijom zahvaćenoj vulvi u blizini introitusa vagine mogu videti beličaste skramice.

Vulvitis se može javiti i kod dijabetičnih bolesnica. Ovaj tip zapaljenja obično nije ograničen samo na vulvu, već istovremeno zahvata i sluzokožu vagine. Sam vulvitis kod dijabetičarki odlikuje tamnocrvena boja kože stidnice i jak svrab koji potiče ili usled draženja kože prisustvom glukoze u mokraći, ili zbog istovremenog postojanja gljivične infekcije (Candida albicans). U terapiji takvog vulvovaginitisa osnovno je lečenje bolesnice od dijabetesa, pa tek onda lečenje od lokalnih promena na stidnici. Osim kod dijabetesa, vulvitis se može javiti kod uremije, hipovitaminoza, nefritisa ikterusa itd.

Kod odraslih, naročito punijih žena i u toplim letnjim mesecima, usled znojenja i trenja u predelu. stidnice i unutrašnjih strana butina može doći do intertriginoznog dermatitisa, koji izaziva lokalne smetnje u vidu osećaja svraba i pečenja i koji se Iako leči. Takođe je bez osobitog značaja folikulitis, koji se može javiti na spoljašnjim stranama velikih stidnih usana i venerinog brežuljka, tj. na kosmatim delovima stidnice.
Pokatkad se promene na vulvi mogu javiti i zbog preosetljivosti na lokalno upotrebljene medikamente ili na rublje, obično sintetsko, koje se danas sve više koristi.