Ikterus u trudnoci

Akutni virusni hepatitis najčešće je izazvan: A, B, nonA i nonB, C, D i E virusom. Isto tako izazivači mogu biti herpes virus, citomegalovirus, Ebstein Barrov virus.

Akutni virusni hepatitis

Akutni virusni hepatitis najčešće je izazvan: A, B, nonA i nonB, C, D i E virusom. Isto tako izazivači mogu biti herpes virus, citomegalovirus, Ebstein Barrov virus.
Hepatitis A je epidemijski odnosno infektivni. Izaziva ga RNA enterovirus koji se prenosi anooralnim putem. Najčešće se ispoljava dve do šest nedelja posle izloženosti enterovirusu. Uzročnik se ne može naći u krvi u početku bolesti, već se bolest dokazuje porastom titra antitela na A virus (antigen).
U početnoj fazi, kao laboratorijski dokaz bolesti, u krvi bolesnice mogu se dokazati IgM anti-HAV antitela.
IgM anti-HAV antitela se laboratorijski dokazuju tek 10-12 nedelja posle izloženosti virusu i ostaju u serumu do godinu dana po pojavi.
Znači u prilog svežoj infekciji govori prisustvo IgM anti-HAV antitela, koja mogu da perzistiraju 4-6 meseci u krvi bolesnice.
Bolest traje četiri do šest nedelja. Izuzetno retko se komplikuje fudroajantnim tokom i koagulopatijom. Obično plod nije ugrožen, ukoliko trudnica ne boluje od teškog oblika bolesti. Za razliku od hepatitisa B, bolest se pri porođaju ne prenosi na novorođenče.
Hepatitis B je serumski odnosno inokulacijoni hepatitis. Inokulacija nastaje prilikom transfuzije krvi, krvne plazme, infuzije pojedinih rastvora ili injekcijama usled nedovoljno sterilisanih instrumenata. Izazivač je DNA virus i može se nači: u pljuvački, serumu, lohijama, amnionskoj tečnosti i drugim tkivnim tečnostima po čemu se razlikuje od hepatitisa A. U ranoj fazi infekcije iz seruma se može izolovati Hbs antigen, koji se javlja vec posle jedne do tri nedelje od kontakta. Antitela se pojavljuju tek mnogo kasnije (nekoliko nedelja pa i meseci), a mogu perzistirati godinama.
Hepatitis A i B imaju istu kliničku sliku koja počinje karakterističnim simptomima: glavobolja, zamor, mučnina, povracanje, dijareja, epigastrični bol, anoreksija, artralgija, pruritus što se obično nadovezuje na prethodnu fizičku iscrpljenost. Tek naknadno dolazi do pojave ikterusa uz hepatomegaliju. Mokraca je mrka, dok je stolica često svetla. U laboratorijskim nalazima prisutno je izrazito povecanje serumskih transaminaza i neznatno povecanje bilirubina. Bolest obično traje tri do pet nedelja i kada je lakšeg oblika, razvoj trudnoce je neometen. U težim oblicima bolesti može doći do spontanog prekidanja trudnoće. Vrlo retko, bolest može da ima fudroajantan tok i da dovede do letalnog ishoda. To se obično dešava kod trudnica obolelih u trećem trimestru graviditeta ili u babinjama.
Iako virusi A i B prolaze posteljičnu barijeru infekcije ploda su vrlo retke. Takođe, novorođenče se najčešće rađa normalno bez prisustva žutice, jer se bilirubin majke konjuguje u jetri i kao krupan molekul ne može da prođe kroz posteljičnu barijeru. Učestalost neonatalnog oboljevanja je veća ukoliko se trudnica razboli pred kraj trudnoće.
Novorođenče HbS antigen pozitivne porodilje može biti inficirano prilikom prolaska kroz porođajni kanal, jer tu dolazi u kontakt sa sekretom i krvlju majke.
Lečenje hepatitisa A i B zasniva se prevashodno na specifičnom higijensko-dijetetskom režimu i mirovanju. Uz to daju se antibiotici, vitamin K, plazma ekspanderi (albumini, dekstran) i ponekad kortikosteroidi.
Trudnici koja je bila u kontaktu sa obolelim od hepatitisa može se dati imunoglobulin kako zbog prevencije tako i zbog ublažavanja toka bolesti, ako do nje dođe. Novorođenčad čije su majke HbS antigen pozitivne treba odmah po rođenju da prime specifične imunoglobuline.

Hronični medikamentni i toksični hepatitis

Hronični hepatitis se javlja u dva oblika: perzistentni hronični hepatitis i aktivni hronični hepatitis.
Perzistentni hronični hepatitis je blaži oblik bolesti, koji obično ne dovodi do nastanka ciroze jetre. Za razliku od perzistentnog, aktivni hronični hepatitis je teži oblik bolesti, koji može da prethodi cirozi jetre. Zbog toga se trudnici sa aktivnim hroničnim hepatitisom uvek savetuje prekid trudnoće. Medikamentni hepatitis uzrokovan je lekovima korišćenim u trudnoći koji izazivaju oštećenje jetre uz pojavu žutice. On je posledica toksičnog dejstva predoziranog leka ili individualne preosetljivosti pacijentkinje na standardnu terapiju. U krvi bolesnice povišava se nivo alkalne fosfataze, a smanjuje se izlučivanje BSP. Stanje pacijentkinje se popravlja po obustavi terapije ovim medikamentima.

Toksični hepatitis

Izrazito je redak, može nastati kod trovanja gljivama kada je ishod letalan. Isto tako može nastati kao posledica trovanja halogenim ugljovodonicima, belim fosforom i sl.

Ciroza jetre

Ciroza jetre predstavlja izuzetno retku pojavu u trudnoći, jer ove pacijentkinje obično pate od neplodnosti. Ovo zbog toga što poremećeni metabolizam u jetri izaziva poremecaj funkcije endokrinih organa uključujuci i jajnike.
Ukoliko ipak pacijentkinja sa cirozom jetre zatrudni, trudnoca pogoršava stanje bolesti jetre.
Zbog toga trudnici treba savetovati da prekine trudnocu u što ranijoj fazi gestacije. Utoliko pre što su kod ciroze moguci spontani pobačaji, zastoj u rastu i intrauterina smrt ploda.

Apsces i tumori jetre

Apsces i tumori jetre su izvanredno retki. Apsces se najčešče javlja širenjem nekog inflamatornog procesa (apendicitis), septikemija i posle povrede jetre.
Od benignih tumora značajno je spomenuti adenom jetre, koji se obično javlja kod žena starijih od trideset godina. Isto taico moguče je da se u generativnom periodu žene na jetri javi cističan tumor izazvan ehinokokusom. U takvim slučajevima zbog opasnosti od rupture ciste indikovan je prekid trudnoce u ranoj fazi gestacije.
U trudnoći se može javiti i spontana ruptura jetre ili ruptura izazvana spoljašnjim povredama (pad, udar, saobraćajna nesreća). Tome na ruku ide i pritisak na jetru gravidne materice. Smatra se da do spontane rupture jetre u trudnoći i porođaju može doći zbog povišenog intraabdominalnog pritiska, što prati eklamptičke konvulzije, napade povraćanja, snažno potiskivanje dijafragme i abdominalnog zida pri porođajnim kontrakcijama i dr. Ova teška komplikacija najčešće je praćena smrtnim ishodom majke i ploda.
Samo retko kod lakših povreda jetre, hitnom operacijom može se zaustaviti krvarenje i spasiti život trudnice.
Stepen perinatalnog mortaliteta je visok.

Holelitijaza

Holelitijaza takođe može biti uzrok pojave ikterusa u trudnoći. Obično se žučni kamenci stvaraju kod starijih gojaznih žena, isto tako i kod dijabetičarki. U trudnoći do pojave stvaranja kamenaca dolazi zbog: povećanih koncentracija holesterola (izazvanih povišenjem nivoa estrogena u krvi), opuštenosti i staze u ekstrahepatičnim putevima, povećanog tonusa Odijevog sfinktera, promene pH žuči, infekcija i pritiska od str’ane uvećane materice.
Na prisustvo kamenaca koji zatvaraju duktus cistikus posumnja se kad se javi jak bol u desnom epigastijumu praćen mukom i povraćanjem. Bol se širi prema leđima ili desnom ramenu. U krvi trudnice izrazito su povišene vrednosti bilirubina, holesterola i alkalne fosfataze. Terapija je davanje antibiotika, spazmolitika i analgetika. Ukoliko je neophodno treba i hiruški intervenisati.