Oboljenja mokraćnih organa i trudnoća

U trudnoći dolazi do znatnih promena u funkciji bubrega i ostalih mokraćnih organa. Protok krvi kroz bubrege uvećava se od početka graviditeta i dostiže svoj maksimum pri kraju prvog trimestra, a zatim polako opada do termina porođaja. Ubrzo posle porođaja vraća se na pregravidne vrednosti.
U trudnoći dolazi do znatnih promena u funkciji bubrega i ostalih mokraćnih organa. Protok krvi kroz bubrege uvećava se od početka graviditeta i dostiže svoj maksimum pri kraju prvog trimestra, a zatim polako opada do termina porođaja. Ubrzo posle porođaja vraća se na pregravidne vrednosti. Povećanje protoka krvi kroz bubrege uslovljeno je povećanim volumenom cirkulišuće krvi i smanjenom vaskularnom rezistencijom u bubrezima. Istovremeno dolazi do povećanja glomerularne filtracije, pri čemu se prag izlučivanja glukoze snižava, te se neznatna glikozurija može naći i u normalnoj trudnoći.

Infekcije urinarnog trakta u trudnoci

Razvoj urinarne infekcije u trudnoći potpomaže snižen motilitet uretera kao posledica dejstva progesterona, pritisak uvećane gravidne materice na donje delove uretera i eventualni vezikoureteralni refluks.
Najčešći mikroorganizmi koji izazivaju urinarne infekcije su: E. coli (75-90%), Klebsiella species (10-15%) i Proteus species (5%). Pored njih, u izazivanju infekcije mogu da učestvuju i drugi mikroorganizmi, koji pripadaju grupama: Pseudomonasa, Streptoccocusa i staphyloccocusa.
Uri infekcije u trudnoći, zavisno od težine, mogu komplikovati tok bremenitosti, uzrokujući: spontane pobačaje, zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj, a u najtežim slučajevima i intrauterinu smrt ploda.

Asimptomatska bakteriurija

Kod mnogih žena u generativnom periodu, može se pri rutinskom pregledu mokraće otkriti bakteriurija (u 4-10 % slučajeva), koja nije praćena simptomima. Takva asimptomatska bakteriurija sreće se i kod trudnica. Pod asimptomatskom bakteriurijom podrazumeva se prisustvo preko 100 000 bakterija u 1 ml urina, koje protiče bez simptoma (povišena temperatura, groznica, učestalo mokrenje i bol u slabinama). Uzorak mokraće radi pregleda, uzima se iz srednjeg mlaza pri spontanom mokrenju, a ne kateterom da bi se izbeglo unošenje infekcije spolja. Asimptomatska bakteriurija kod trudnica, ukoliko se ne leči, u 25-30% slučajeva dovodi do pyelonephritisa. Nastaju ozbiljne komplikacije koje remete zdravlje trudnice i ugrožavaju intrauterini rast i opstanak ploda.
Pošto se dijagnostikuje bakteriurija i odredi osetljivost na određene antibiotike, u mokraci prisutnih mikroorganizama, terapija se sprovođi odgovarajućim antibioticima. U tom cilju najčešće se koriste: ampicilin, cefalosporini i sulfonamidi (samo u drugom trimestru trudnoće). Uz antibiotsku terapiju treba povećati unos tečnosti na 2 do 31 dnevno. Lečenje traje od 10 do 14 dana i uspešno je kad iz mokraće nestanu mogući uzročnici infekcije, što se ustanovljava pregledom urina 7 dana po prestanku lečenja. Trudnicu treba pratiti do kraja trudnoće uz redovne kontrole urina (na svake 4 nedelje). Ako bakteriurija recidivira, leČenje se mora ponoviti.