Pretkomorsko lepršanje (atrijalni flater, Afl) elektrofiziološki najčešće nastaje zbog kružnog kretanja električne draži u donjem delu desne pretkomore, oko ulaza u koronami sinus. Atrijalna depolarizacija je frekvencije 240-350/min, najčešće oko 300/min, a na komore se prevodi po tipu AV-bloka, npr. 2:1, neretko po Wenckebachovom fenomenu, pa frekvencija komore obično iznosi do 150/min.
Elektrokardiografski su karakteristični prepoznatljivi jednaki talasi P, jasno uočljivi u odvodu VI ih II, posebno jasni uz pojavu AV-bloka višeg stepena (masažom karotidnog sinusa ili primenom verapamila i.v.). U odnosu na AF, frekvencija komora kod atrijalnog flatera teže se kontroliše.
Ukoliko lečenje digitalisom, verapamilom i U beta-blokatorima ne da zadovoljavajući efekat, ili se dodatkom antiaritmika I gmpe ne postigne sinusni ritam, konverzija se može postići kratkotrajnim atrijalnimpejsingom frekvencije veće od frekvencije flatera ili sinhronim DC-šokom jačine 50-100 J.
Aflseređe javlja nego AF, uzroci su im isti i češće nastaje kod organskog oboljenja srca. Može biti prolazan ili, kao i AF, trajati mesecima i godinama. Afl se može uspešno i radikalno lečiti radiofrekventnom ablacijom u donjem delu desne pretkomore.
Česta pitanja o Pretkomorsko lepršanje (Flutter atriorum)
Šta je Pretkomorsko lepršanje?
Pretkomorsko lepršanje (atrijalni flater) je poremećaj srčanog ritma kod koga u pretkomorama srca električni impuls kruži brzo i pravilno, najčešće u donjem delu desne pretkomore, u blizini ulaza u koronarni sinus. Pretkomore tada kucaju veoma brzo, sa frekvencijom od 240 do 350 otkucaja u minuti (najčešće oko 300), dok se na komore ovaj impuls prenosi usporeno, na primer u odnosu dva prema jedan, pa je frekvencija komora obično do 150 otkucaja u minuti. Ovo stanje se javlja ređe nego fibrilacija pretkomora, ima slične uzroke i može biti prolazno ili trajati mesecima i godinama.
Koji su simptomi?
Dostupan sadržaj o pretkomorskom lepršanju opisuje pre svega elektrofiziološke i EKG karakteristike ovog poremećaja ritma, ali ne navodi konkretne simptome koje bi pacijent mogao da oseti. Ukoliko primetite bilo kakve promene u radu srca, najbolje je da se obratite lekaru, koji će na osnovu pregleda i EKG zapisa proceniti o čemu se tačno radi.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Prema dostupnim podacima, pretkomorsko lepršanje ima slične uzroke kao fibrilacija pretkomora i javlja se ređe od nje. Češće nastaje kod osoba koje već imaju neko organsko oboljenje srca. Može biti prolazno ili dugotrajno i trajati mesecima ili godinama.
Kako se leči Pretkomorsko lepršanje?
Lečenje pretkomorskog lepršanja obično počinje primenom lekova kao što su digitalis, verapamil ili beta-blokatori, kojima se nastoji da se uspori i kontroliše rad komora. Ukoliko ovi lekovi ne daju zadovoljavajući efekat, ili se dodatkom antiaritmika prve grupe ne postigne sinusni ritam, moguće je sprovesti konverziju ritma kratkotrajnim atrijalnim pejsingom bržim od frekvencije flatera, ili sinhronizovanim električnim šokom. Za trajnije i radikalnije rešavanje ovog poremećaja ritma može se primeniti radiofrekventna ablacija u donjem delu desne pretkomore. Konkretan način lečenja određuje lekar, u zavisnosti od stanja pacijenta.
Kada se hitno javiti lekaru?
Sadržaj ne navodi konkretne hitne znake upozorenja za ovo stanje. Ukoliko simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
