Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Hemostaza i bolesti hemostaze — najkraće
- Šta je hemostaza
- Proces kojim telo sprečava gubljenje krvi posle povrede krvnog suda. Najpre trombociti stvore ugrušak koji zaustavi krvarenje (primarna hemostaza), a zatim se on učvrsti fibrinskom mrežom (sekundarna hemostaza).
- Kako se poremećaji ispoljavaju
- Smanjena hemostaza dovodi do hemoragijskog sindroma — spontanog ili neuobičajeno dugog krvarenja u koži, sluznicama, tkivima i organima. Pojačana hemostaza se ispoljava stvaranjem tromba, odnosno tromboembolizmom.
- Tri grupe poremećaja
- Vaskulni hemoragijski sindromi (poremećaj malih krvnih sudova), trombocitopatije (poremećaj broja ili funkcije trombocita) i koagulopatije (poremećaj koagulacije krvi). Mogu biti nasledni ili stečeni.
- Znaci koji ukazuju na uzrok
- Sitna tačkasta krvarenja po koži i krvarenje iz sluznica viđaju se kod trombocitopenija, krvarenje iz nosa i obilne menstruacije kod von Willebrandove bolesti, a hematomi i krvarenja u mišiće i zglobove kod hemofilije. I lekovi poput aspirina i nesteroidnih antiinflamatornih lekova mogu izazvati krvarenje, jer koče funkciju trombocita.
- Kako se utvrđuje uzrok
- Detaljnom ličnom i porodičnom anamnezom (npr. krvarenje posle vađenja zuba, uzimanje lekova), fizičkim pregledom i laboratorijskim testovima — broj trombocita, vreme krvarenja, protrombinsko i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, fibrinogen i fibrinolizna aktivnost.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.
Hemostaza je proces koji sprečava gubljenje krvi posle povrede nekog krvnog suda. Ona se sastoji iz rane reakcije, primame hemostaze, u kojoj učestvuju ekstravaskulni i vaskulni činioci i trombociti. Elastična vlakna oko krvnih sudova štite krvne sudove od povrede, a svojim grčem krvni sud smanjuje mogućnost izlivanja krvi.
Grč krvnog suda je u početku refleksne, a zatim miogene prirode. Usled povrede krvnog suda dolazi do aktivacije trombocita, koji se adherišu na zid povređenog krvnog suda, a zatim agregiraju da bi nastao trombocitni tromb, koji zaustavlja krvarenje. To je proces primame hemostaze.
U sekundarnoj hemostazi trombocitni tromb se stabilizuje taloženjem i stvaranjem unutar njega fibrinske mreže. Stvaranje trombocitnog tromba nastaje za nekoliko minuta, a taloženje fibrina unutar njega traje duže. Na površini trombocita nalaze se receptori za komponente koagulacione kaskade, koja dovodi do aktivacije koagulacije i taloženja fibrinske mreže unutar trombocitnog tromba. Razgradnja tromba nastaje ‘procesom fibrinolize koji se aktivira pomoću aktivatora plazminogena oslobođenih iz endotelnih ćelija.
On aktivira plazminogen u plazmin lcoji hidrolizuje fibrin u mnoge degradacione produkte. Jedan od njih je D-fragment koji se određuje u laboratoriji kao D-dimer.
Poremećaji hemostaze ispoljavaju se ili njenim smanjenjem, usled čega se javlja hemoragijski sindrom, ili njenim povećanjem sa pojavom tromboembolizma. Hemoragijski sindrom ispoljava se spontanim ili nenormalno dugim krvarenjem u koži, sluznicama, raznim tkivima i organima. Pojačana koagulabilnost ispoljava se pojavom lokalnog krvnog koaguluma ili tromba ili opštom pojačanom hiperkoagulabilnošću krvi u slučaju diseminovane intravaskulne koagulacije.
Poremećaji hemostaze
Poremećaji hemostaze su posledica poremećaja u pojedinim njenim fazama, vaskulnoj, trombocitnoj ili fazi koagulacije krvi. Poremećaji hemostaze mogu biti nasledni ili stečeni. Zbog toga je za utvrđivanje vrste poremećaja hemostaze značajno da se uzme detaljna lična i porodična anamneza, urade fizički pregled i skrining-testovi hemostaze. Pre laboratorijskih testova treba uraditi detaljnu anamnezu o epizodama krvarenja a zatim detaljan fizički pregled. Naročito je važan podatak o krvarenju posle ekstrakcije zuba.
U anamnezi su takođe važni podaci o krvarenju u mišiće, zglobove, produženo krvarenje posle površinskih posekotina, epistaksa, menoragija i krvarenja iz gastrointestinalnog tralcta. Krvarenje iz sluznica i sitna tačkasta krvarenja po koži karakteristični su za trombocitopenije. Krvarenje iz sluznica nosa i menoragije javljaju se u von Willebrandovoj bolesti, dok se hematomi i krvarenje u mišiće i zglobove posle povreda javljaju u hemofiliji.
U anamnezi su važni podaci o uzimanju lekova koji mogubiti uzrok krvarenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i aspirin mogu da inhibiraju funkcije trombocita i biti uzrok hemoragijskog sindroma. Dejstvo aspirina može da se produži i na 10 dana.
U fizičkom pregledu videti o kakvom se hemoragijskom sindromu radi. U bolesnika sa hereditamim teleangiektazijamamogu se videti grozdasta proširenja krvnih sudova na usnama, jeziku, vrhovima prstiju. Zglobovitreba da se detaljno ispitaju zbog mogućih hemartroza. Potrebno je uraditi detaljan fizički pregled jer prisustvo splenomegalije može biti uzrok trombocitopenije i hemoragijskog sindroma.
Prisustvo samo sitnih tačkastih krvarenja po koži, naročito donjih ekstremiteta može biti vaskulnog porekla (vaskulna purpura), prisustvo petehija i hematoma znak je trombocitopatije, a prisustvo samo hematoma je posledica poremećaja koagulacije krvi.
Uzroci hemoragijskih sindroma utvrđuju se raznim laboratorijskim testovima (tabela 35). Sledeći testovi služe za ispitivanje hemostaze: ispitivanje otpornosti kapilara i malih vena na pritisak (Rumpel-Leedeov test), broj trombocita, adhezivnost i agregacija trombocita, vreme krvarenja, protrombinsko i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, koncentracija fibrinogena i određivanje fibrinolizne aktivnosti plazme.
Hemostaza 3 grupe
Svi poremećaji hemostaze mogu se svrstati u 3 osnovne grupe. Jednu grupu čine hemoragijski sindromi koji nastaju zbog poremećaja građe i.funkcije malih krvnih sudova. To su vaskulni hemoragijski sindromi. Drugu grupu čine hemoragijski sindromi koji nastaju zbog kvantitativnih i kvalitativnih poremećaja trombocita. To su trombocitopatije. Trećoj grupi pripadaju hemoragijski sindromi koji nastaju usled poremećaja koagulacije, tzv. koagulopatije.
Kategorija članka: Hematologija
Česta pitanja o Hemostaza i bolesti hemostaze
Šta je hemostaza?
Hemostaza je prirodni proces kojim organizam zaustavlja krvarenje posle povrede krvnog suda. Proces se odvija u nekoliko faza – prvo dolazi do grča krvnog suda i stvaranja trombocitnog tromba koji začepljuje mesto povrede (primarna hemostaza), a zatim se taj tromb učvršćuje stvaranjem fibrinske mreže (sekundarna hemostaza). Kada je proces hemostaze poremećen, može doći do pojačane sklonosti ka krvarenju ili, suprotno, ka stvaranju krvnih ugrušaka (tromboza).
Koji su simptomi poremećaja hemostaze?
Simptomi zavise od toga da li je hemostaza smanjena ili pojačana. Kod sklonosti ka krvarenju mogu se javiti učestale modrice bez jasnog povoda, krvarenje iz nosa ili desni, produženo krvarenje posle manjih povreda ili intervencija, kao i krvarenje u zglobovima ili mišićima. Kod sklonosti ka stvaranju ugrušaka mogu se javiti otok, bol i crvenilo uda, kao i drugi znaci tromboze krvnog suda.
Koji su uzroci i faktori rizika za poremećaje hemostaze?
Poremećaji hemostaze mogu biti urođeni, kada je od rođenja prisutan nedostatak ili poremećena funkcija nekog od činilaca uključenih u zgrušavanje krvi, ili stečeni, nastali tokom života usled bolesti jetre, nedostatka pojedinih vitamina, autoimunih bolesti, upotrebe određenih lekova ili drugih zdravstvenih stanja koja utiču na trombocite i koagulacione faktore. Faktori rizika razlikuju se u zavisnosti od toga da li je reč o sklonosti ka krvarenju ili ka stvaranju ugrušaka. Produžena nepokretnost predstavlja faktor rizika za nastanak tromboze, dok povreda krvnog suda kod osobe koja već ima poremećaj zgrušavanja krvi povećava rizik od krvarenja.
Kako se leče poremećaji hemostaze?
Lečenje zavisi od uzroka i vrste poremećaja (sklonost ka krvarenju ili ka stvaranju ugrušaka), kao i od težine kliničke slike. Na osnovu pregleda, anamneze i laboratorijskih analiza, lekar određuje odgovarajuću terapiju, koja može obuhvatati nadoknadu nedostajućih činilaca zgrušavanja, primenu lekova koji utiču na proces zgrušavanja krvi ili lečenje osnovnog oboljenja koje je dovelo do poremećaja hemostaze. Terapiju uvek treba sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Hitna lekarska pomoć je potrebna u slučaju obilnog krvarenja ili krvarenja koje se ne zaustavlja uobičajenim merama, krvarenja iz unutrašnjih organa, na primer povraćanja krvi ili prisustva krvi u stolici, naglog otoka i bola u nozi ili ruci koji mogu ukazivati na trombozu, kao i u slučaju bola u grudima ili otežanog disanja, koji mogu biti znak ugruška u plućima. U svim ovim situacijama neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
