Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Tireoiditis izazvan lekovima — najkraće
- Koji lekovi
- Interferon alfa, interleukin-2 i amjodaron mogu izazvati bezbolno zapaljenje štitaste žlezde.
- Interferon alfa
- Koristi se u lečenju hroničnog hepatitisa B i C. Poremećaj rada štitaste žlezde javlja se kod do 5% lečenih — kao bezbolni tireoiditis, smanjen ili pojačan rad žlezde.
- Amjodaron
- Antiaritmik koji je strukturno sličan hormonima štitaste žlezde i sadrži oko 39% joda po težini. Može dati prolazne promene, smanjen rad žlezde kod osetljivih na jod, ili tireotoksikozu.
- Šta to znači u praksi
- Ako uzimate neki od ovih lekova, rad štitaste žlezde se prati analizama. Terapija se ne prekida samoinicijativno — odluku donosi lekar.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Bolesnici koji primaju interferon a, interleukin-2 ili amiodaron mogu da razviju bezbolni tireoiditis. INF-a, koji se koristi u lečenju hroničnog B ili C hepatitisa, izaziva tireoidnu disfiinkciju u do 5% tretiranih osoba. Udružen je sa bezbolnim tireoiditisom, hipotireoidizmom ih hipertireoidizmom.
Bolesnici koji primaju interferon a, interleukin-2 ili amiodaron mogu da razviju bezbolni tireoiditis. INF-a, koji se koristi u lečenju hroničnog B ili C hepatitisa, izaziva tireoidnu disfiinkciju u do 5% tretiranih osoba. Udružen je sa bezbolnim tireoiditisom, hipotireoidizmom ih hipertireoidizmom. IL-2, koji se koristi u lečenju različitih maligniteta, takođe je udružen sa tireoiditisom i hipotireoidizmom ali je do sada opisan samo mali broj bolesnika.
Amiodaron je često upotrebljavani antiaritmik iz III klase. Struktumo je sličan tireoidnim hormonima i sadiži oko 39% težinskih delova joda. Amiodaron inhibiše aktivnost dejodinaza a njegovi metabohti deluju kao slabi antagonisti tireoidnih hormona. Amiodaron ima sledeće uticaje na tiroidnu funkciju (1) akutne, prolazne promene tiroidne funkcije, (2) hipotiroidizamubolesnika osetlj ivih na inhibicij ski efekat j oda i (3) tireotoksikoza koja može biti izazvana najmanje putem tri mehanizma Jod-Basedowljev efekat izazvan opteređenjem joda kada postoji polinodozna struma, stanje slično tireoiditisu i, verovatao, indukcijom autoimunske Gravesove bolesti.
Početak lečenja amiodaronom obično je praćen prolaznim opadanj em nivoa T4 što ispoljava inhibicijski efelcat joda na oslobađanje tiroksina. Ubrzo posle toga većina osoba izmiče supresivnom delovanju joda na tireoidnu funkciju (Wolff-Chaikoff efelcat), i postaje dominantan inhibijski uticaj na aktivnost dejodinaza i receptore tireoidnih hormona. Zbog toga nastaje: porast T, smanjenje T3, porast rT3, i prolazni porast TSH (do 20 mU/L). Nivo TSH se normalizu jo ih je blago suprimovan posle oko 3 meseca.
U tireotoksikozi indukovanoj amiodaronom treba prestati sa davanjem leka, akn je moguće, ali je to obično teško jer je lek potreban zbog osnovne kardiološke bolesti. Prekid uzimanja amiodarona obično nema akutne posledice zbog velikih depoa i dujiou poluživota. U tipu 1 AIT treba davati visoke doze antitireoidnih lekova ali je efekat obično mali. kalijum-perhlorat, 200 mg svakih 6 h, koristi se da bi se smanjio sadržaj joda u tireoidnoj žlezdi. Primena perhlorata može biti praćena agranulocitozom iako je opasnost mala kod kratkotrajne upotrebe. Kortikosteroidi, dati kao u subakutnom tireoiditisu, pokazuju povoljan efekat u tipu 2 AIT. Litijum blokira oslobađanje tireoidnih hormona i daje umeren povoljan efekat. Skoro potpuna tireoidektomija brzo smanjuje nivo tireoidinih hormona i može biti naj efikasnije dugotrajno rešenje ako bolesnikmo’že dabude pripremljen da bezbedno podnese postupak.
