Kampilobakterioze – Campylobacteriosis

Kampilobakterioze su akutna infektivna crevna i septička oboljenja koja izazivaju bakterije iz roda Campylobacter. 

Kampilobakterioze su akutna infektivna crevna i septička oboljenja koja izazivaju bakterije iz roda Campylobacter.

Istorijat

U veterinarskoj praksi Campylobacter je odavno poznat kao izazivač „zimske dizenterije“ goveda i pobačaja krava i ovaca. Međutim, u humanoj medicini je poznat od 1946. god., kada se posumnjalo da je kampilobakter i kod čoveka izazivač dijarejalnog oboljenja. Tek 1971. god. Cooper i Slee su izolovali kampilobakter iz stolice bolesnika.

 Etiologija

Kampilobakter je gram-negativni lako savijeni štapić dužine 1,5-3,5 mu. Za humanu medicinu su od značaja Campylobacter jejuni i Campylobacter coli. Ove dve bakterije su veoma slične i izazivaju slična oboljenja, te se obično pominje samo Campylobacter jejuni.

Kampilobakter ne raste na poznatim selektivnim podlogama za enterobakterije, već na posebnim, i to u uslovima sa 5-10% kiseonika. Osim toga, za njegovo razmnožavanje potrebno je duže vreme. Zbog toga se bakteriološka dijagnostika kampilobakterioze manje koristi, iako se već zna da je ovo oboljenje vrlo često.

Campylobacter jejuni ima tri vrste antigena: O, H i K, što se koristi za dijagnostiku.

Rektoskopski nalaz s edemom i ulceracijama može da liči na salmonelozu i šigelozu, odnosno na ulcerozni kolitis. Otečene su i mezenterijalne limfne žlezde. U toku nekih slučajeva enteritisa dokazana je bakteriemija. Inače, bakteriemija je česta kod svih ekstraintestinalnih oblika kompilobakterioze.

Epidemiologija

Danas se zna da je kampilobakterenteritis kosmopolitsko oboljenje i da je u nekim zemljama najčešći u grupi bakterijskih crevnih infekcija. Smatra se da u SAD ima godišnje preko 2 000 000 slučajeva. Poslednjih godina ovo oboljenje se češće registruje i u našoj zemlji, a bilo je čak i manjih epidemija u dečijim odeljenjima.

Epidemiologija kampilobakterioze i salmoneloze životinjskog porekla je slična. Izvor infekcije su domaće životinje i to najčešće živina, I ovo je fekalnororalna infekcija. Kampilobakter se dugo zadržava u slatkoj i slanoj vodi, mleku i raznim namirnicama, što omogućava masovno oboljevanje. U bolničkoj sredini infekcija-se često prenosi međusobnim kontaktom, Enteritis je češći leti nego zimi. Javlja se u svim starosnim grupama, a najčešći je kod školske dece.

Patogeneza

Campytobacter jejuni dospeva u alimentarni trakt putem hrane i vode. Ubraja se u invazivne bakterije. Oštećenje crevne mukoze može se prostirati na tanko i debelo crevo.

Klinička slika enteritisa

Enteritis, odnosno enterokolitis, jeste najčešća klinička manifestacija kampilobakterioze i traje obično jednu do dve nedelje.

Inkubacija.

Obično iznosi 3-5 dana.

Bolest počinje sa povišenom temperaturom glavoboljom i malaksalošću. Zatim se javljaju bol u trbuhu i proliv. Bolesnik ima do 10 tečnih stolica dnevno. Inače, mogu dominirati znaci kolitisa sa krvavo-sluzavim stolicama. Kod male dece može rano da se javi krv u tečnoj stolici, što podseća na invaginaciju.

Bol u trbuhu je često veoma jak, te oboljenje može da liči na akutni abdomen odnosno na akutni apendicitis. Zbog toga se dešava da takvi bolesnici budu i operisani. Pri tome se često nalazi znatan otok mezenterijainih limfnih žlezda, čime se može objasniti tako jak bol u abdomenu.

Enteritis se obično završi spontanim izlečenjem posle 10-15 dana, ali su primećeni recidivi bolesti u 5-10% obolelih.

Kampilobakter-enteritis može proticati i kao vrlo lako oboljenje ili bez kliničkih simptoma.

Ekstraintestinalni klinički oblici

Kod hroničnih bolesnika i imunokompromitovanih osoba poznata su septička oboljenja koja mogu biti praćena fokalnim žarištem:

            – septičko-febrilno stanje sa dijarejom ili bez nje;

            – septičko stanje sa fokalnim žagištgm u vidu apendicitisa, holecistitisa, perikarditisa, artritisa, abscesa jetre pri                   kome se može izolovati Campylobacter jejuni iz krvi;

            – infekcija trudnica u trečem tromesečju trudnoće sa visokom febrilnošću i uginućem ploda.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Kampilobakter-enteritis može da liči na sve druge crevne infekcije. Kod mladih osoba teški enteritisi mogu da podsete na ulcerozni kolitis.

U slučaju ostalih kliničkih oblika bolesti diferencijalna dijagnoza je mnogo šira, a klinička dijagnostika mnogo teža.

Sigurna etiološka dijagnoza se može postaviti nalazom uzročnika u fecesu, krvi i likvoru. Za to su potrebne posebne podloge i mnogo duže vreme nego za ostale enterobakterije.

Serološke reakcije mogu biti od koristi. Preporučuje se i brza dijagnostika direktnim pregledom razmaza stolice obojenog po ramu, gde se mogu naći retki kompilobakteri koji liče na „galebova krila“.

Lečenje

U lečenju enteritisa najbitnija je rehidratacija bolesnika. Kampilobakter je osetljiv na više antibiotika: eritromicin, tetraciklini, aminoglikozidi, hloramfenikol i klindamicin. Međutim, antibio-terapija se preporučuje samo kod teških slučajeva enteritisa i septičkih oblika oboljenja. Za enteritise se preporučuje eritromicin kao najbolji lek i tetraciklin za odrasle.

Nije sasvim sigurno da ova terapija skraćuje tok enteritise, ali posle 2-3 dana obično prekida dalju eliminaciju bakterija. U svim septičkim oblicima kampilobakterioze preporučuje se aminoglikozidi i hloramfenikol.