Botulizam – Botulismus

Botulizam predstavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom, koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.

ETIOLOGIJA

Izazivač ove bolesti je Clostridium botulinum, gram pozitivna, strogo anaerobna bakterija. Poznata su 8 antigena: tip A, B, C alfa, C beta, D, E, F, G. Kao izazivači bolesti najčešće se izoluju serotipovi A, B i E.

EPIDEMIOLOGIJA

Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte. Čovek nije izvor zaraze. Osnovni mehanizam prenošenja infekcije je alimentarni. Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih prerađevina i dr.

PATOGENEZA

Infekcija nastaje kao posledica prodora u ljudski organizam botulotoksina ili vegetativne forme bakterije. Nastali botulotoksin preko služokože creva dospeva u krvotok uslovljavajući oštećenje endotela krvnih sudova, ganglijskih ćelija CNS-a, VNS-a i nervnih završetaka. U suštini botulotoksin sprečava oslobađanje acetil holina u holinergičnim nervnim vlaknima i sprečava predavanje impulsa u nervnim i neuromišićnim sinapsama zbog čega nastaje paraliza. Zbog prekida transmisije u neuromišićnim pločama javalja se mlitava pareza sa arefieksijom i hipotonijom mišića.

PATOANATOMSKE PROMENE

Pregledom umrlih bolesnika zapaža se krvarenje u mozgu, plućima, jetri, digestivnom traktu. Na endotelu se zapažaju degerativne nekrotične promene kao i tromboza. Međutim, najkarakterističnije promene se zapažaju na ganglijama kao i prednjim rogovima produžene moždine.

KLINIČKA SLIKA

Inkubacija se kreće od nekoliko časova do 4 dana, njena dužina utiče na težinu kliničke slike. U kliničkoj slici razlikujemo sledeće sindrome.

-Sindrom intoksikacije: glavobolja, vrtoglavica, brzo umaranje, slabost, subfebrilna temperatura i dr.

–           Digestivni sindrom: javlja se u 1/3 obolelih a odlikuje se bolom u trbuhu, mukom, povraćanjem, prolivom. Proliv se kratkotrajno održava.

–           Nervna simptomatologija: se javlja već krajem prvog dana bolesti a često se bolest manifestuje prvo ovim sindromom. Bolesnici se žale da nejasno i dvojno vide (diplopija). Zapaža se divergentni strabizam, nistagmus, ptoza očnih kapaka, midrijaza, anizokorija, paraliza akomodacije i reakcije na svetolost. Sve ove manifestacije se označavaju kao oftalmoplegični sindrom.=. Lice ima izgled maske koje sa promenama na očima doprinosi specifičnom izgledu bolesnika. Zbog zahvatanja jedra IX i X kranijalnog nerva dolazi do poremećaja gutanja i govora. Paralize mišića jezika, farinksa, mekog nepca i larinksa otežavaju govor bolesnika, glas je tih, čak i nečujan. Gutanje je otežano pa se tečnost vraća preko nosa. Žvakanje je takođe teško. Služokoža usne duplje je suva, salivacija je smanjena {sindrom disfagije i disfonije). Jezik je često izbrazdan. Kod bolesnika se javlja opstipacija, meteorizam i retencija urina Bolesnici se lako zamaraju, prisutna je mišićna slabost posebno na vratu i ekstremitetima. Temperatura je tokom celog toka bolesti normalna. Zbog zahvatanja mišića disanja i paralize dijafragme nastaje poremećaj disanja, naročito prisutan u terminalnom stadijumu bolesti. Disanje postaje ubrzano, površno, neregularno i u najtežim slučajevima postaje tipa Cejn-Stoks. Puls je ubrzan a tenzija pada. Smrt nastupa kao posledica asfiksije.

Neke od posledica blokade oslobađanja acetil holina u holinergičnim nervnim vlaknima, usled dejsti’a botulotoksina: midrijaza i suva služokoža usne duplje

(izbrazdan jezik).

KLINIČKI OBLICI

Bolest može da protiče po tipu lake i teške forme.

KOMPLIKACIJE

Nastaju na terenu nastalih nervnih manifestacija ili toksičnih oštećenja u vidu aspiracione pnuemonije, miokarditisa, miozitisa, paralitičkog ileusa, i dr.

PROGNOZA

Lake forme bolesti se povlače za 2-3 nedelje, dok teške forme bolesti perzistiraju tokom 2-3 i više meseci. Smrtnost se kreće od 15 do 75% u zavisnosti od težine kliničke slike. Smrt nastaje kao posledica paralize disanja ili kardiovaskularne slabosti.

DIJAGNOZA

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (konzumacija konzerviranih namirnica, suvog mesa, suhomesnatih proizvoda, pojava bolesti u porodici), kliničke slike (oftalmoplegični, disfagični, disfonični, dispnoični sindrom, paralize i dr.) a potvrđuje se laboratorijskim pregledom ostataka hrane i seruma bolesnika (dokazivanje botulotoksina, vegetativne forme uzročnika kao i biološki ogled). Serološki testovi nemaju praktičan značaj.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Diferencijalno dijagnostički dolazi u obzir alimentama toksiinfekcija, trovanje metil alkoholom, beladonom, parationom, besnilo, akutni encefalitis, difterija, poliomijelitis i dr.

TERAPIJA

Lečenje obolelih je kompleksno i redosled primenjenih terapijskih zahvata zavisi od vremena prepoznavanja bolesti. Naime, rano prepoznavanje bolesti zahteva koriščenje Na bikarbonata za ispiranje želudca, visoke klizme i unos Mg S04. Kod pareza creva ove mere se ne sprovode. Daje se NaHC03 polazeći od saznanja da je botulotoksin osetljiv na alkalnu sredinu. Ako bolesnik ima razvijenu forme bolesti daje se polivalentan serum (A750 jed. + B 500 jed.-i- E 50 jed.), serum treba dati što pre. Doza davanja polivalentnog seruma zavisi od proizvođača, kod težih slučajeva doza se ponavlja. Međutim, pre davanja treba napraviti desenzibilizaciju. Kada se utvrdi sero tip daje se monovalentni serum. Pored seruma za uspostavljanje aktivnog imuniteta daje se i vakcina u dozi od. 5ml 3x tokom 5 dana. Pored specifične terapije primenjuje se detoksikaciona terapija (glikoza, Ringer, NaCl, Haemodex rastvor i dr u količini od 2-3 litra za 24 časa). Za sterilizaciju creva ordiniraju se antibiotici (Penicilin, Tetraciklin, Hloramfenikol i dr.). Terapija traje 7-10 dana. Kod respiratorne insuficijencije primenjuje se veštačka ventilacija. Bolesnici sa slabošću srca dobijaju kardiotonike. Atonija creva zahteva uvođenje Acetilholina i Prostigmina. Zbog težine kliničke slike neophodan je permanentni monitoming vitalnih funkcija.

PROFILAKSA

Mere profilakse su nespecifične i one se odnose na nadzor nad konzerviranim namirnicama od strane zadužene službe a suhomesnate proizvode treba podvrći redovnoj veterinarskoj kontroli.