Sportske povrede u mladosti okidač za depresiju, demenciju

U teoriji se navodi da i mnogi ljudi koji nisu profesionalni sportisti, a trenirali su neki sport kao deca, imaju rizik od razvoja hronične traumatske encefalopatije (CTE), piše portal Kliks.

„Ne znamo koji je period početka razvoja bilo kog od tih slučajeva, ali verujemo da sve počinje u ranom detinjstvu“, kaže Kris Novinski, generalni direktor Univerzitetskog centra Boston.

Poslednja diskusija o CTE-u otvorila se nakon što je bivšem uspešnom igraču bejzbol lige Rajanu Frilu, koji je izvršio samoubistvo u 36. godini, dijagnostikovana bolest CTE koja do sada nije bila povezivana s bejzbol igračima.

Inače, do sada se CTE najčešće povezivao s grubljim sportovima kao što su fudbal, hokej na ledu i boks.

Novinski je secirao i proučavao više od 180 mozgova sportista, ali studija još nije završena pa se ne zna koliko je osoba imalo CTE.

Novinski je zabeležio da je Fril imao dobro dokumentovanu istoriju udaraca u glavu i potresa od detinjstva kada je igrao fudbal.

Prema nedavno objavljenom izveštaju Instituta za medicinu SAD-a više od 250.000 sportista mlađih od 19 godina je lečeno u medicinskim ustanovama zbog potresa i drugih povreda mozga u 2009. godini.

Pri tom je ustanovljeno da sportisti s koledža imaju dva puta veći rizik od potresa u poređenju sa srednjoškolskim sportistima.

Novinski je ukazao da osobe koje imaju CTE-a imaju problem s pamćenjem, konfuzni su, imaju probleme sa samokontrolom, agresivni su, depresivni i u nekim slučajevima obolevaju od progresivne demencije.

„Simptomi se mogu javiti mesecima, godinama ili decenijama posle povrede mozga“, kaže Novinski.