Деца и васпитање

Emocije i ocene školske dece povezani su sa zajedničkim porodičnim obrocima više nego što pretpostavljate. S druge strane, vreme koje deca provode ispred ekrana – na računarima, tabletima i mobilnim telefonima – ima istu ulogu kao i način dečjeg vaspitanja. Nova studija pokazuje da sve to može da utiče na akademski uspeh deteta, probleme sa spavanjem, emocionalnu stabilnost, fokusiranje i probleme sa ponašanjem, često povezane sa poremećajem pažnje.

Foto: Stux/Pixabay.com

Detalji studije

Za potrebe studije, istraživači su koristili onlajn anketu kako bi prikupili podatke o porodicama sa decom od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta i analizirali vezu između porodičnog vremena, načina vaspitanja dece, vremena koje deca provode ispred ekrana i ponašanja dece.

Podaci su prikupljeni tokom 60 dana, a učestvovalo je više od 46.000 roditelja iz 4.500 američkih gradova, iako je manje od polovine učesnika (21.175) do kraja završilo anketu od 108 pitanja. Istraživači su koristili podatke samo iz dovršenih upitnika.

Utvrđeno je:

• Porodično vreme, uključujući porodične obroke, igranje društvenih igara i slično, rezultiralo je manjim vremenom koje deca provode ispred ekrana i povećanjem društvenih i emotivnih sposobnosti, boljom koncentracijom i boljim akademskim uspesima.
• Tradicionalni način vaspitanja, tj. disciplinovanje deteta kada se loše ponaša ili ne postiže zadovoljavajuće rezultate u školi, imalo je negativan uticaj na uspehe u školi, a uz to je više izlagalo decu socijalnim i emotivnim izazovima, problemima sa spavanjem i koncentracijom i uslovilo 10% veću stopu simptoma koji su obično povezani sa poremećajem pažnje.
• Načini vaspitanja koji se oslanjaju na pozitivno jačanje, koji su strogi, ali bazirani na pružanju podrške, imali su suprotan efekat. Doprineli su višim stopama zdravih ishoda, uključujući i 3% nižu stopu simptoma poremećaja pažnje.
• Količina vremena koje dete svakog dana provede ispred ekrana, može brzo doprineti lošem uticaju na ponašanje, emocije i uspeh u školi, iako to može povećati količinu vremena koje neka deca provode radeći domaće zadatke. Istraživači su otkrili da su ocene počele postepeno da opadaju kod dece koja provode samo 45 minuta dnevno ispred ekrana, a ovaj efekat je još značajniji za period duži od 2 sata. Više vremena pred ekranom dovodi i do većih problema sa spavanjem deteta.

Poruka za roditelje

„Dobra vest za roditelje jeste da lako mogu da naprave pozitivne promene kod kuće“, kaže Robert Presman, direktor istraživanja u New England Center za dečju psihologiju i glavni autor studije.

„Redovni porodični obroci imaju tendenciju da uključe razgovor i razmenu informacija. Roditelji takođe mogu da promene svoje navike i način vaspitanja u skladu sa nalazima studije“, dodaje on.

Mišljenje stručnjaka

Melisa Nemon, statističar istraživanja i viši naučni saradnik na Univerzitetu Brandejs, veruje da će ovi nalazi uticati ne samo na pojedince i porodice već i na širu zajednicu, gde su mišljenja o uticaju načina vaspitanja i vremena provedenog ispred ekrana već dugo deo rasprava.

„Na nekom nivou, svi smo ovoga bili svesni. Na primer, već znamo da previše vremena ispred ekrana nije dobro. Ono što je ova studija uradila jeste postavljanje stvarnog temelja i kredibiliteta za mnoge javne rasprave o ovoj temi“, kaže ona.

Rezultati pomenutog istraživanja objavljeni su nedavno u “Journal of Family Psychology” i ukazuju na to koliko je važna uloga roditelja u vaspitanju dece i koliko treba voditi računa o vremenu koje deca provode ispred ekrana i o tome šta tamo gledaju.