Poremećaji razvoja osifikacionih jezgara

Juvenilna osteohondroza, osteohondritisi

Osteohondroze su smetnje u rastu i razvoju epifiza zbog poremecenog krvotoka i posledicne nekroze. Uzrok prekida cirkulacije obično nije poznat. Osteohondroze razlicitih regija imaju slicne kliničke i rendgenske znakove. Neke od njih su česte, druge opet izuzetno retke. Za pojedine lokalizacije te bolesti je karakteristicna starost obolevanja.

Etiologija nije poznata. Ponekad znamo da je poremecena cirkulacija posledica pritiska u zglobu zbog eksudata.

Kliničke manifestacije.

Kod nosivih ekstremiteta bolest se ocituje bolovima, šepanjem i smanjenom pokretljivošcu. Ti znakovi prethode rendgenski vidnim promenama. U toj iritativnoj upaljnoj fazi u zglobu je sinovijalna upala. Tome može slijediti relativno bezbolna faza. U fazi uraštanja kapilara i slijedece osteolize mrtve kosti mogu se ponovo javiti šepanje i ograničena pokretljivost, naročito kada se omekšala epifiza deformiše.

Radiološke manifestacije.

Osteohondroze imaju tipičan razvoj. U fazi upale dođe zbog jake hiperemije do demineralizacije okolne, žive kosti. Mrtva kost izgleda relativno gušca, pa govorimo o fazi kondenzacije. Posle uraštanja kapilara i razvoja granulacionog tkiva sa osteoklasticnom aktivnošću pojavi se izgled fragmentacije kosti. Sledi faza remineralizacije i na kraju faza definitivnog oporavka, često sa promenom oblika epifize.

Legg-Calve-Perthesova bolest.

To je avaskularna nekroza epifize femoralne glave. Pravi uzrok smetnje cirkulacije je obično nepoznat. Oštecena može biti celokupna vaskularizacija epifize, odnosno samo jedan deo. Bolest se javlja između 3. i 12. godine. Muška deca obolevaju 4 do 5 puta češće nego ženska.

Klinički znaci.

 Bolest počinje akutno, sa znacima nadraženog kuka, šepanjem i ograničenom pokretljivošću. Nastup može biti i primarno hroničan sa slabije izraženim simptomima.

Konačnu dijagnozu daje rendgenološki snimak. Prve pouzdane rendgenološke znakove možemo otkriti 3 do 4 nedele posle prvih znakova. U daljem toku možemo rendgenom pratiti sve faze bolesti. Za prikaz opsega nekroze je pored AP snimka, nužan i snimak po Lauensteinu.

Catterallova podela zahvaćenosti epifize na četiri grupe je značajna sa terapijskog i prognostičkog stanovišta.

Grupa I oštećen je samo prednji deo epifize, metafiza se ne širi.

Grupa II oštećena je prednja polovina epifize, epifiza se snizi, metafiza se delomično proširi.

Grupa III samo manji posteromedijalni deo ostaje živ, epifiza se snizi, metafiza proširi.

Grupa IV nekrotizira i sekvestrira čitava epifiza. Epifiza se po reparaciji proširi i snizi. Jako se proširi i metafiiza.

Tretman.

Lečenje zavisi od opsega oštećene cirkulacije i od starosti. Do 5 godina lečenje nije potrebno. Posle 5 godina za grupu I bez lečenja, za grupe II i III lečenje potrebno samo za epifize sa znacima „head at risk“.

Morbus Sinding-Larsen.

Avaskularna nekroza apeksa patele je retka bolest. Javlja se sa bolom na apeksu patele, a dijagnozu potvrđuje rendgenografski snimak sa poremećenom strukturom bolnog predela.

Morbus Osgood-Schlatter.

Avaskularna nekroza tuberositas tibije prednjeg dela gornje epifize tibije počinje bolovima. Bolest se pojavljuje u dobu od 10 do 16 godina. Rendgenski možemo pratiti sve faze bolesti. Tuberositas je zadebljana i bolna na dodir. Često je bolest obostrana. U terapiji preporučujemo smanjenje fizičkih aktivnosti. Imobilizacija dolazi u obzir samo izuzetno. Bolest uvek završava bez posledica.

Morbus Haglund-Severi.

Aseptička nekroza epifize petne kosti se pojavljuje između 8. i 12. godine sa bolovima u petnoj kosti. Na rendgenografskom snimku možemo naći promene tipične za osteohondroze, a ponekad samo kao atipičan tok osifikacije.

U terapiji pomažu ulošci za rasterećenje pritiska. Bolna faza retko traje više od nekoliko meseci.

Morbus Kohleri I aseptička nekroza čunaste kosti stopala. Bolest se pojavljuje između 4. do 6. godine sa bolovima u stopalu. Mnogo je češća u dečaka nego u devojčica. (4:1) i u 1/3 slučajeva obostrana. Na rendgenografskom snimku vidi se spljoštenje i sklerozacija osifikacione jezgre . Vidi se i fragmentacija.

 Tretman. Nošenje uložaka, smanjenje opterećenja i fizikalna terapija.

Reosifikacijom se u daljem rastu oblik čunaste kosti normalizira.

Morbus Kohleri II aseptička nekroza glave II ili III metatarzalne kosti. Bolest se javlja posle 13. godine, pretežno kod devojki, sa bolovima i otokom u predelu metatarsofalangealnih zglobova. Na rendgenografskom snimku možemo pratiti slične promene kao kod Perthesove bolesti .

U terapiji propisujemo uloške za rasterećenje, ponekad i sadrene čizme. U slučaju širokih, deformisanih metatarzalnih glavica, dolazi kasnije u obzir operativna terapija sa redukcijom glavice, a ne resekcijom.

Morbus Kienbocki osteohondroza lunarne kosti zapešća. To je aseptička nekroza koja nastane po završetku rasta. Uzrok za oštećenje cirkulacije je povreda. U terapiji propisujemo manšete ili udlage za fiksaciju zapešća. Ekstirpacije kosti i protetička zamena ne daju dobrih rezultata. Ponekad bolove eliminiramo elongacijom ulne. Kod artroze sa bolovima je optimalno rešenje artrodeza ručnog zgloba.