Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Alergija na hranu — najkraće
- Šta je
- Preosetljivost u kojoj učestvuju IgE antitela, a ponekad i T limfociti.
- Kako se ispoljava
- Oralni sindrom alergije, astma, kijavica, koprivnjača i otok, sistemska anafilaksa i atopijski dermatitis.
- Oralni sindrom
- Najčešće na sveže voće i povrće, kod osoba osetljivih na polen — polen i hrana unakrsno reaguju.
- Koji su znaci
- Uglavnom u ustima i ždrelu, ali nisu retki ni koprivnjača, otok, kijavica, astma, upala oka, povraćanje, proliv i bol u trbuhu.
- Koliko je čest anafilaktički šok
- U sklopu oralnog sindroma nije čest.
- Ali
- Hrana je najčešći uzrok anafilaktičkog šoka uopšte — oko 35%, više nego otrovi insekata (15%) i lekovi (14%).
Anafilaktički šok je hitno stanje — pozovite 194. Ceo tekst je ispod.
Alergija na hranu predstavlja senzibilizaciju nastalu učešćem antitela iz klase imunoglobulina E, najčešće, a ponekad i učešćem limfocita T. Klinička klasifikacija alergije na hranu obuhvata oralni sindrom alergije, bronhijalnu astmu, rinitis, urtikariju i angioedem, sistemsku anafilaksu i atopijski dermatitis.
Vrste alergija na hranu
Oralni sindrom alergije
Ovaj sindrom predstavlja I tip reakcije preosetljivosti, najčešće na sveže voće i povrće, uz izraženu osetljivost na neke vrste polena, koji pokazuju unakrsnu senzibilizaciju s pomenutom hranom. Mnogi bolesnici
su samo s orofaringealnim simptomima i znacima, ali nije retka pojava i urtikarije, angioedema, rinitisa, astme, konjunktivitisa, povraćanja, dijareje, bolova u trbuhu i kontaktnog dermatitisa na hranu. Anafilaktički šok u sklopu oralnog sindroma alergije nije čest.
Anafilaktički šok
Hrana je čest uzrok anafilaktičkih šokova, smatra se čak češći (35%) nego što su to otrovi insekata (15%) i lekovi (14%). Kod oko trećine bolesnika nastaje anafilaksa kada su izloženi fizičkom naporu ili vežbi, a pri tome postoji ingestija određene hrane.
Vrlo verovatna alergija na hranu – Pogledajte
Atopijski dermatitis
Oko jedne trećine dece s alergijom na hranuboluje i od atopijskog dermatitisa, odnosno hrana može dovesti do pogoršanja postojećeg atopijskog dermatitisa. Kod odraslih osoba hrana nema tako veliki značaj u pogoršanju atopijskog dermatitisa kao u dečijem uzrastu. Najčešće su u pitanju osobe s atopijskom konstitucijom.
Bronhijalna astma i rinitis
Alergije na hranu mogu izazvati napad bronhijalne astme i rinitisa. Oko 2-6% svih akutnih napada astme izazvano je hianom, i to mnogo češće kod dece nego u odraslih osoba. Hrana može izazvati astmatični napad preko dva mehanizma: apsoipcijom hrane iz digestivnog trakta i udisanjem isparljivih molekula.
Ingestija hrane i akutni napad astme najčešće su vezani za učešće imunoglobulina E, tj. I tip alergijske reakcije. Udisanje isparljivih molekula i pojava akutnog napada astme objašnjavaju se mehanizmom intolerancije na hranu, naročito na njene aditive, kao što je metabisulfit, koji se koristi kao konzervans u vinu.
Alergija na hranu često dovodi do akutne urtikarije i angioedema, a retko do hronične urtikarije i angioedema (1,4—5%). Kontaktna urtikarija javlja se uglavnom kao profesijsko oboljenje ili kod osoba s oralnim sindromom alergije.
