Budite se u tri ujutru sa osećajem da vam je nos potpuno zapušen, iako niste prehlađeni i napolju nema polena. Ustanete, nekoliko puta obrišete nos, kinete tri-četiri puta zaredom i tek posle pola sata ponovo dišete normalno. Ujutru je glava teška, grlo suvo jer ste noć proveli dišući na usta, a ljudi oko vas komentarišu da ste „stalno prehlađeni“. Ako se ovaj scenario ponavlja mesecima, i zimi i leti, često nije reč o nizu viroza nego o alergiji na kućnu prašinu.
Alergija na kućnu prašinu jedan je od čestih razloga zbog kojih se pacijenti javljaju alergologu. Za razliku od polenske alergije, koja ima jasno ograničenu sezonu, ova alergija se najčešće ispoljava kao celogodišnja alergijska kijavica sa stalno prisutnim zapušenim nosem. Uzročnik su grinje kućne prašine, mikroskopski člankonošci koji žive u našim domovima tokom cele godine. U tekstu koji sledi objašnjavam zašto tegobe ne prestaju, kako se postavlja dijagnoza i šta stvarno pomaže.
Šta je alergija na kućnu prašinu i ko su grinje
Kućna prašina nije jedna materija nego mešavina: ljuspice ljudske kože, vlakna tekstila, ostaci hrane, spore plesni, čestice iz spoljašnje sredine i, najvažnije za alergičare, grinje i njihov izmet. Grinje kućne prašine su srodnici paukova i toliko su sitne da se golim okom ne vide. Ne ubadaju kožu, ne prenose zarazne bolesti i ne parazitiraju na čoveku. Hrane se ljuspicama odumrle kože koje nam svakodnevno otpadaju i zadržavaju se u dušecima, jastucima, tepisima i tapaciranom nameštaju.
Problem prave belančevine iz njihovog izmeta i iz raspadnutih tela uginulih grinja. Te čestice su vrlo lagane, lako se podignu u vazduh pri nameštanju kreveta ili usisavanju, i udahnemo ih. Kod osobe sa alergijskom predispozicijom imunski sistem prepoznaje ove inače bezopasne belančevine kao pretnju i pokreće odbrambenu reakciju. Rezultat je zapaljenje sluzokože nosa, a kod dela pacijenata i donjih disajnih puteva.
Zašto nastaje reakcija na grinje i zašto traje cele godine
Kod alergije imunski sistem stvara posebna antitela klase IgE usmerena na alergene grinja. Ta antitela se vezuju za mastocite, ćelije koje u sebi nose histamin i druge posrednike zapaljenja. Pri sledećem susretu sa alergenom mastociti oslobađaju svoj sadržaj u sluzokožu. Histamin izaziva svrab i kijanje, širi krvne sudove i pojačava lučenje sluzi, pa se javlja vodenast sekret. Nekoliko sati kasnije kod mnogih pacijenata nastupa druga, sporija faza reakcije u kojoj u sluzokožu pristižu zapaljenske ćelije i izazivaju otok. Upravo ta kasna faza objašnjava zašto je zapušen nos često izraženiji uveče i noću nego odmah po izlaganju.
Ključna razlika u odnosu na polensku alergiju leži u izvoru alergena. Polen se javlja u talasima, nekoliko nedelja godišnje, i posle sezone tegobe se obično povuku. Grinje žive u našem domu neprekidno. One najbolje uspevaju u toplom i vlažnom okruženju, pa im dušek u kome provodimo veliki deo dana odgovara gotovo idealno. Zbog toga izloženost nema pauzu, sluzokoža ostaje u stanju stalnog blagog zapaljenja i postaje preosetljiva i na nadražaje koji nisu alergeni: hladan vazduh, duvanski dim, mirise, promenu temperature.
Postoje i sezonska pogoršanja koja zbunjuju pacijente. Broj grinja obično raste u toplijem i vlažnijem delu godine, dok tokom zime, kada se stanovi greju i prozori ređe otvaraju, u vazduhu i prašini može porasti koncentracija alergena iako je samih grinja manje. Praktičan zaključak je isti: tegobe se menjaju po jačini, ali se najčešće ne gube.
Simptomi: celogodišnja alergijska kijavica i zapušen nos
Klinička slika je prepoznatljiva, ali se lako zameni za ponavljane prehlade ili za sinusni problem. Najčešće tegobe su:
- zapušen nos koji se seli sa jedne strane na drugu, izraženiji u ležećem položaju i po buđenju
- salve kijanja, posebno ujutru, pri nameštanju kreveta ili spremanju stana
- bistar, vodenast sekret iz nosa i slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela
- svrab u nosu, nepcu, ušima i grlu
- crvenilo, suzenje i svrab očiju, otok kapaka
- smanjeno čulo mirisa i ukusa
- hrkanje, disanje na usta, isprekidan san i jutarnji umor
- suvi kašalj, stezanje u grudima ili zviždanje pri disanju kod dela pacijenata
Ono što razlikuje alergijsku kijavicu od obične viroze jeste trajanje i odsustvo drugih znakova infekcije. Prehlada obično prođe za nedelju do dve, često je prati blago povišena temperatura, bolovi u mišićima i sekret koji vremenom postaje gušći i žućkast. Alergijska kijavica po pravilu traje nedeljama i mesecima, bez temperature, sa bistrim sekretom i izraženim svrabom. Pacijenti neretko opisuju da su „prehlađeni po nekoliko puta godišnje“ pre nego što se postavi prava dijagnoza.
Posledice nisu samo lokalne. Loš san zbog zapušenog nosa vodi do dnevne pospanosti, slabije koncentracije i pada radne i školske efikasnosti. Kod dece se to ponekad prepozna kao nemir ili rasejanost, a ne kao posledica alergije.
Ko je u povećanom riziku
Sklonost ka alergijama je delom nasledna. Ako jedan roditelj ima alergijsku bolest, rizik kod deteta je povećan, a ako je imaju oba roditelja, rizik je po pravilu još veći. Nasleđuje se sklonost, a ne konkretna alergija, pa dete roditelja sa polenskom alergijom može razviti alergiju na grinje ili ekcem.
- osobe koje su u detinjstvu imale atopijski dermatitis ili alergiju na hranu
- pacijenti sa astmom ili sa već potvrđenom drugom inhalacionom alergijom
- stanari vlažnih stanova, prizemlja i prostorija sa slabim provetravanjem
- domovi sa mnogo tepiha, teških zavesa, tapaciranog nameštaja i plišanih igračaka
- osobe izložene duvanskom dimu, koji dodatno nadražuje sluzokožu
Alergija na grinje se najčešće razvija u detinjstvu i adolescenciji, ali može se prvi put ispoljiti i u odraslom dobu, posebno posle selidbe u drugi stan ili promene uslova stanovanja.
Kada se javiti lekaru
Konsultacija je opravdana kada tegobe traju duže od nekoliko nedelja, kada se vraćaju iz meseca u mesec ili kada remete san i svakodnevne obaveze. Isto važi i ako kapi za nos koje ste kupili bez recepta pomažu samo privremeno, a bez njih se nos odmah ponovo zapuši.
Hitnu lekarsku pomoć potražite ako se javi neki od sledećih znakova upozorenja:
- otežano disanje, osećaj gušenja, zviždanje u grudima ili nemogućnost da izgovorite celu rečenicu u jednom dahu
- ubrzano i plitko disanje kod deteta, uvlačenje međurebarnih prostora, plavičasta prebojenost usana ili jezika
- naglo nastao otok lica, usana, jezika ili ždrela, promuklost i osećaj knedle u grlu
- koprivnjača po celom telu praćena vrtoglavicom, malaksalošću, ubrzanim radom srca ili gubitkom svesti
- naglo pogoršanje astme koje ne popušta posle primene propisane terapije za brzo olakšanje tegoba
Planirani pregled je potreban i kada uz kijavicu postoji visoka temperatura sa jakim bolom u predelu lica i čela, kada je sekret iz nosa gnojav i sa neprijatnim mirisom, kada je zapušena samo jedna nozdrva mesecima ili kada se pojavi krv u sekretu bez jasnog razloga. Ove pojave mogu ukazivati na druge uzroke koje treba proveriti.
Kako se postavlja dijagnoza
Najveći deo posla obavlja razgovor sa pacijentom. Zanima me kada su tegobe počele, da li se menjaju tokom dana, da li su izraženije u spavaćoj sobi, da li se povlače kada ste nekoliko dana van kuće, kakvi su uslovi stanovanja i da li u porodici postoje alergijske bolesti. Podatak da vam je bolje na moru ili u planini, a lošije čim se vratite u svoj krevet, već mnogo govori.
Pregled nosa često pokazuje bledu i otečenu sluzokožu sa bistrim sekretom. Kod dece se ponekad vide prateći znaci dugotrajnog disanja na usta i tamni podočnjaci. Potvrda se dobija testiranjem, a lekar bira metod:
- kožni ubodni test, kod koga se kap standardizovanog alergena stavlja na podlakticu i koža se blago ubode, a reakcija se čita nakon kratkog čekanja
- određivanje specifičnih IgE antitela iz krvi, korisno kada kožni test nije izvodljiv zbog kožnih promena ili terapije koja bi ometala rezultat
- ispitivanje plućne funkcije kod sumnje na pridruženu astmu
- endoskopski pregled nosa ili snimanje kada se sumnja na polipe, iskrivljenu pregradu ili hronično zapaljenje sinusa
Pozitivan test sam po sebi nije dijagnoza. On potvrđuje preosetljivost, a lekar procenjuje da li se ona poklapa sa vašim tegobama. Zbog toga je kombinacija dobro uzete anamneze i testa pouzdanija od bilo kog nalaza posmatranog izolovano.
Lečenje alergije na kućnu prašinu
Lečenje počiva na tri stuba: smanjenju izloženosti, lekovima koji suzbijaju zapaljenje i, kod odabranih pacijenata, imunoterapiji. Vrstu leka, dozu, kombinaciju i dužinu terapije određuje lekar prema jačini tegoba, uzrastu i pridruženim bolestima.
Za blage i povremene tegobe često su dovoljni antihistaminici, koji smiruju svrab, kijanje i curenje nosa. Njihov domet kod zapušenog nosa je ograničen. Kada je zapušenost vodeća tegoba i kada traje mesecima, kortikosteroidni sprejevi za nos su obično najdelotvorniji izbor. Oni deluju lokalno i smanjuju zapaljenje sluzokože. Puno dejstvo se po pravilu postiže tek posle nekoliko dana do dve nedelje redovne primene, pa je strpljenje deo terapije. Uz njih se koriste ispiranje nosa fiziološkim ili morskim rastvorom, kapi za oči i, po proceni lekara, drugi lekovi.
Posebno upozorenje odnosi se na dekongestivne kapi i sprejeve koji brzo oslobađaju nos. Njihova dugotrajna samostalna upotreba može dovesti do zavisnosti sluzokože i do stanja u kome je nos zapušeniji nego na početku. Dužinu primene treba dogovoriti sa lekarom ili farmaceutom i pridržavati se uputstva u pakovanju.
Alergen-specifična imunoterapija je pristup koji može da promeni tok bolesti, a ne samo da ublaži simptome. Pacijentu se, u obliku kapi ili tableta pod jezik ili injekcija, daju postepeno rastuće količine alergena grinja kako bi se imunski sistem navikao na njega. Terapija traje nekoliko godina i sprovodi se pod nadzorom alergologa, uz pažljiv odabir pacijenata i praćenje mogućih neželjenih reakcija. Za mnoge koji godinama žive sa stalno zapušenim nosem, ovo je opcija o kojoj vredi razgovarati.
Saveti za svakodnevni život
Grinje se po pravilu ne mogu potpuno ukloniti iz doma, ali se njihov broj i količina alergena mogu smanjiti. Najveći efekat obično daju mere usmerene na spavaću sobu, jer tu provodite najviše sati u neposrednom kontaktu sa tekstilom.
- navucite navlake nepropusne za alergene na dušek, jastuk i jorgan, jer vas fizički odvajaju od izvora alergena
- perite posteljinu redovno i na visokoj temperaturi, u skladu sa uputstvom proizvođača tekstila
- održavajte vlažnost vazduha u nižem opsegu i provetravajte kratko i često, posebno posle kuvanja i tuširanja
- uklonite tepihe iz spavaće sobe ili ih zamenite perivim prostirkama, a prednost dajte glatkim podnim oblogama
- smanjite broj sakupljača prašine: ukrasnih jastuka, plišanih igračaka, otvorenih polica sa knjigama
- brišite prašinu vlažnom krpom, a usisavajte usisivačem sa filterom visoke efikasnosti
- ako ste izraženo osetljivi, prepustite usisavanje drugoj osobi ili nosite masku i provetrite prostoriju posle toga
- izbegavajte duvanski dim, jake mirise i sveće u prostoru u kome spavate
Pojedinačna mera obično ne donosi vidljivo poboljšanje. Kombinacija više njih, sprovedena dosledno tokom nekoliko meseci, kod znatnog broja pacijenata daje rezultat koji prepoznaju kao mirniju noć i slobodniji nos ujutru.
Prevencija i dugoročna kontrola
Naslednu sklonost ka alergiji teško je sprečiti, ali se može uticati na to koliko će ona opterećivati svakodnevni život. Kod dece iz porodica sa alergijskim bolestima ima smisla od početka voditi računa o vlažnosti stana, izbegavanju duvanskog dima i jednostavnom, lako perivom uređenju dečje sobe.
Kod odraslih se prevencija odnosi na sprečavanje komplikacija. Nelečena celogodišnja alergijska kijavica može povećati rizik od hroničnog zapaljenja sinusa, zapaljenja srednjeg uva kod dece, poremećaja sna i razvoja astme. Redovna terapija u dogovoru sa lekarom, kontrolni pregledi u razmacima koje lekar predloži i prilagođavanje terapije prema jačini tegoba pomažu da bolest ostane pod kontrolom. Ako uz kijavicu primetite kašalj pri naporu, noćni kašalj ili stezanje u grudima, taj podatak podelite sa lekarom jer može ukazivati na zahvatanje donjih disajnih puteva.
Zaključak
Alergija na kućnu prašinu nije bezazlena nelagodnost i nije niz nesrećnih prehlada. Reč je o hroničnom zapaljenju sluzokože koje traje tokom cele godine jer izvor alergena, grinje, deli sa nama prostor u kome spavamo. Dobra vest je da se stanje danas može prepoznati i kod većine pacijenata uspešno kontrolisati. Kombinacija ciljanih mera u domu, pravilno vođene terapije i, kod odabranih pacijenata, imunoterapije najčešće vraća mirnije disanje i bolji san. Prvi korak je da tegobe koje traju mesecima prestanete da posmatrate kao nešto na šta treba navići i da o njima razgovarate sa lekarom.
Reference
- Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
- NHS (National Health Service, Ujedinjeno Kraljevstvo) — https://www.nhs.uk
- NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
- EAACI (European Academy of Allergy and Clinical Immunology) — https://www.eaaci.org
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled i konsultaciju sa lekarom. Ako se prepoznajete u opisanim tegobama, zakažite konsultaciju u Savetovalištu za alergije putem platforme LekarInfo i dogovorite dalje korake sa lekarom.
