Anksioznost u perimenopauzi: zašto se javlja i kako je prepoznati

Budite se u tri ujutru sa osećajem da vam srce lupa u grlu. Nema razloga: nije bilo ružnog sna, u stanu je tiho, prethodni dan je prošao sasvim obično. Ipak, telo je u punoj pripravnosti, dlanovi su vlažni, disanje plitko, a misli već traže neku brigu za koju bi se zakačile. Do jutra ćete verovatno zaključiti da ste jednostavno preumorni. Kada se isto ponovi treći ili četvrti put u mesec dana, počinjete da se pitate šta se zapravo dešava sa vama.

Ovakve priče u ordinacijama su česte, najčešće kod žena u drugoj polovini četrdesetih i u prvim godinama posle pedesete. Anksioznost u menopauzi, a još češće u periodu koji joj prethodi, spada među slabije prepoznate tegobe ovog životnog doba. Napadi panike, lupanje srca, osećaj knedle u grlu i stalna unutrašnja napetost često se pripisuju stresu na poslu ili karakteru, iako u pozadini mogu stajati hormonske promene koje menjaju način na koji mozak reguliše raspoloženje i reakciju na stres. Dobra vest je da se ovo stanje može prepoznati, objasniti i lečiti.

Šta je anksioznost u perimenopauzi

Perimenopauza je prelazni period koji počinje nekoliko godina pre poslednje menstruacije i završava se godinu dana posle nje. Kod znatnog broja žena počinje sredinom četrdesetih, mada su razlike velike, pa kod nekih nastupa ranije, a kod nekih kasnije. To je vreme kada nivoi estrogena i progesterona više ne opadaju ravnomerno, već izrazito osciliraju: jednog meseca su viši, sledećeg niži.

Anksioznost u ovom periodu podrazumeva pojačanu, dugotrajnu ili neprimerenu zabrinutost i telesnu napetost koja se javlja bez jasnog spoljnog povoda ili je nesrazmerna situaciji. Za razliku od uobičajene treme pred važan sastanak, ovakva anksioznost obično ne prolazi kada situacija prođe. Ona menja san, koncentraciju, apetit i odnos prema svakodnevnim obavezama.

Važno je razlikovati dve situacije. Kod jednog dela žena reč je o prvom pojavljivanju anksioznih tegoba u životu, vezanom za hormonsku tranziciju. Kod drugih se radi o pogoršanju već postojeće sklonosti ka anksioznosti ili depresiji, koja u perimenopauzi dobija novo gorivo. Pristup lečenju se u ova dva slučaja delimično razlikuje, pa je razgovor sa lekarom o celoj vašoj istoriji dragocen.

Zašto nastaje: hormonske promene i moždana hemija

Estrogen nije samo polni hormon. Njegovi receptori nalaze se i u delovima mozga koji učestvuju u obradi emocija i pamćenja, pre svega u amigdali i hipokampusu. Estrogen učestvuje u regulaciji serotonina, noradrenalina i dopamina, dakle upravo onih prenosnika koji utiču na raspoloženje, budnost i osećaj sigurnosti. Kada njegov nivo naglo padne, ravnoteža tih sistema se poremeti, a mozak lakše prelazi u režim uzbune.

I progesteron ima svoju ulogu. Njegov razgradni proizvod alopregnanolon deluje na GABA receptore, iste one preko kojih deluju pojedini lekovi za smirenje. To znači da progesteron ima prirodno umirujuće dejstvo. Njegov pad u perimenopauzi oduzima telu jedan od ugrađenih mehanizama za smirivanje, pa napetost može doći lakše i teže se povlačiti.

Na to se nadovezuju posredni činioci. Noćna znojenja i valunzi prekidaju san, a hronična neispavanost sama po sebi podiže nivo anksioznosti. Kolebanja u radu vegetativnog nervnog sistema izazivaju lupanje srca i navale toplote, a telo te senzacije lako protumači kao znak opasnosti. Tako nastaje krug u kojem telesni simptom pokreće strah, a strah pojačava telesni simptom.

Ne treba zaboraviti ni životni kontekst. Godine perimenopauze često se poklapaju sa odlaskom dece od kuće, bolešću roditelja, promenama na poslu i preispitivanjem sopstvenog identiteta. Hormonska osetljivost i psihosocijalni pritisak tada deluju zajedno.

Simptomi: napadi panike, lupanje srca i telesni znaci

Anksioznost u ovom periodu retko izgleda kao klasična slika brige. Mnogo češće se javlja kao niz telesnih tegoba zbog kojih žene obilaze kardiologa, gastroenterologa i endokrinologa pre nego što neko postavi pravo pitanje.

• Lupanje srca ili osećaj preskakanja, posebno uveče i pri buđenju
• Napadi panike: nagli talas straha sa ubrzanim disanjem, vrtoglavicom, trncima u rukama i osećajem gubitka kontrole, koji obično dostiže vrhunac za nekoliko minuta
• Stezanje u grudima ili osećaj da vazduh ne ulazi do kraja
• Knedla u grlu, suva usta, mučnina, grčevi u stomaku, promene u radu creva
• Napetost mišića vrata i ramena, glavobolja tenzionog tipa, drhtanje
• Buđenje u ranim jutarnjim satima sa nemirom i teško ponovno uspavljivanje
• Razdražljivost, kratak fitilj, plačljivost bez jasnog povoda
• Teškoće sa koncentracijom i pamćenjem, osećaj magle u glavi
• Izbegavanje situacija u kojima ste ranije bili opušteni: vožnje, gužve, putovanja

Kod dela žena simptomi variraju u ritmu ciklusa dok menstruacije još postoje, pa mnoge primete da su najizraženiji u nedelji pred krvarenje. Anksioznost se ponekad prepliće sa spuštenim raspoloženjem, gubitkom interesovanja i osećajem beznađa, što može upućivati na depresivnu epizodu koja zahteva poseban pristup.

Ko je u većem riziku

Anksioznost u perimenopauzi ne pogađa sve žene podjednako. Veća verovatnoća postoji kod onih koje:

• su i ranije imale anksiozni poremećaj, napade panike ili depresiju
• su imale izražen predmenstrualni sindrom ili depresiju posle porođaja, što ukazuje na osetljivost na hormonska kolebanja
• imaju izražene valunge i noćna znojenja sa isprekidanim snom
• su ušle u prevremenu menopauzu ili su im jajnici hirurški uklonjeni, jer je tada pad hormona nagao
• imaju bolest štitaste žlezde, anemiju ili hroničnu bolest koja iscrpljuje organizam
• puše, konzumiraju više alkohola ili velike količine kofeina
• žive pod dugotrajnim stresom, bez podrške okoline i uz nedostatak fizičke aktivnosti

Prisustvo jednog ili više ovih činilaca ne znači da će se tegobe sigurno javiti, ali opravdava veću pažnju i raniji razgovor sa lekarom.

Kada se javiti lekaru

Postoje tegobe koje mogu da sačekaju redovan pregled i one koje traže hitnu procenu. Hitno se javite lekaru ili pozovite hitnu pomoć ako imate:

• bol ili pritisak u grudima koji traje duže od nekoliko minuta ili se širi u vilicu, vrat, leđa ili levu ruku, praćen znojenjem, mučninom ili gušenjem
• iznenadan izražen nedostatak vazduha, gubitak svesti ili nesvesticu
• lupanje srca koje ne prestaje, uz vrtoglavicu, hladan znoj, bol u grudima ili osećaj da ćete pasti
• iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaj vida ili govora, ili jaku glavobolju koja je nastala naglo
• misli o samopovređivanju, osećaj da život nema smisla ili nameru da sebi naudite: u tom slučaju nemojte ostajati sami, pozovite blisku osobu i potražite pomoć istog dana

Zakažite pregled u narednim danima ili nedeljama ako:

• tegobe traju duže od dve do četiri nedelje i ometaju posao, porodicu ili san
• se napadi panike ponavljaju ili počinjete da izbegavate mesta na kojima su se javili
• uz anksioznost postoji trajno spušteno raspoloženje, gubitak zadovoljstva i energije
• posežete za alkoholom, sedativima ili tabletama za spavanje da biste se smirili
• naglo gubite ili dobijate na težini, imate izraženo drhtanje ruku ili nepodnošenje toplote, što može ukazivati na oboljenje štitaste žlezde
• imate obilna, produžena ili neuobičajeno česta krvarenja, kao i svako krvarenje posle godinu dana bez menstruacije

Dijagnostika: šta lekar proverava

Ne postoji jedan test koji potvrđuje anksioznost u perimenopauzi. Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora, a pretrage služe da se isključe druga stanja sa sličnom slikom.

Lekar će uzeti detaljnu istoriju: kada su tegobe počele, kako izgleda vaš ciklus, kakav je san, ima li valunga, koje lekove i dodatke uzimate, koliko kafe i alkohola pijete. Koriste se i kratki standardizovani upitnici za procenu anksioznosti i raspoloženja, koji pomažu da se proceni težina tegoba i da se kasnije prati napredak.

Od pretraga se, u zavisnosti od tegoba, mogu tražiti krvna slika, hormoni štitaste žlezde, gvožđe i feritin, šećer u krvi, vitamin D i vitamin B12. Kod izraženog lupanja srca radi se elektrokardiogram, a po potrebi i celodnevni holter monitoring. Kod žena u kasnim četrdesetim i pedesetim godinama merenje hormona jajnika u krvi obično ne pomaže mnogo, jer se vrednosti menjaju iz dana u dan, pa se dijagnoza perimenopauze uglavnom postavlja na osnovu godina i karaktera ciklusa.

Deo procene je i razgraničenje anksioznosti od depresije, jer se ova dva stanja često javljaju zajedno, a plan lečenja se razlikuje.

Lečenje anksioznosti u menopauzi

Lečenje se planira prema težini tegoba, vašoj istoriji bolesti i tome da li postoje i drugi simptomi menopauze. Najčešće se kombinuje nekoliko pristupa, a izbor terapije i doziranje određuje lekar.

Psihoterapija. Kognitivno bihejvioralna terapija ima dobro potvrđenu vrednost kod anksioznosti i napada panike. Uči vas da prepoznate misaone obrasce koji podržavaju strah i da telesne senzacije protumačite tačnije, umesto kao znak opasnosti. Tehnike postepenog izlaganja pomažu da se vratite u situacije koje ste počeli da izbegavate.

Lekovi. Kada su tegobe izražene, lekar može uvesti antidepresiv iz grupe koja deluje na serotonin, a koji kod dela žena ublažava i valunge. Vrstu leka, dozu, način uvođenja i dužinu terapije određuje lekar, uz redovne kontrole. Lekovi za brzo smirenje iz grupe benzodiazepina koriste se retko, kratkotrajno i pod nadzorom, zbog rizika od zavisnosti.

Hormonska terapija. Kod žena kod kojih anksioznost prati izražene valunge, noćna znojenja i poremećaj sna, nadoknada hormona može pomoći, jer smiruje hormonska kolebanja i popravlja san. O tome se odlučuje pojedinačno, uz procenu koristi i rizika, ranije tromboze, bolesti dojke i kardiovaskularnih činilaca. Hormonska terapija se ne propisuje kao samostalno lečenje depresije.

Lečenje pratećih stanja. Ako se otkriju poremećaj rada štitaste žlezde, anemija, apneja u snu ili nedostatak vitamina, njihovo lečenje često samo po sebi smanji anksioznost.

Saveti za svakodnevni život

Ono što radite između pregleda ima veliku težinu. Nekoliko navika pokazalo se posebno korisnim.

• Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta, u skladu sa opšteprihvaćenim preporukama oko sto pedeset minuta nedeljno: brzo hodanje, plivanje, bicikl. Vežbe snage dva puta nedeljno dodatno štite kosti i raspoloženje.
• Vežba disanja pri napadu panike: izdisaj duži od udisaja, na primer udah dok brojite do četiri i izdah dok brojite do šest, u trajanju od nekoliko minuta. To pomaže da se smiri vegetativni odgovor.
• Stalno vreme leganja i ustajanja, hladnija i zamračena spavaća soba, bez ekrana sat vremena pre spavanja.
• Ograničenje kofeina, posebno posle podneva, jer kod mnogih pojačava lupanje srca i nemir.
• Smanjenje alkohola. On kratkoročno opušta, a potom često prekida drugu polovinu noći i pojačava jutarnju anksioznost.
• Redovni obroci sa dovoljno belančevina i vlakana, kako bi se izbegli padovi šećera koji po osećaju podsećaju na napad panike.
• Slojevita odeća i prozračne tkanine, jer valunzi manje uznemiravaju kada ih možete brzo ublažiti.
• Dnevnik simptoma tokom mesec dana: kada se javljaju, koliko traju, šta im prethodi. To je veoma koristan materijal za razgovor sa lekarom.
• Razgovor sa bliskom osobom ili sa ženama u istoj fazi života. Saznanje da tegobe imaju ime i objašnjenje već samo po sebi može smanjiti strah.

Prevencija

Hormonska tranzicija se ne može sprečiti, ali se može dočekati sa boljom otpornošću. Žene koje ranije izgrade naviku redovnog kretanja, kvalitetnog sna i nepušenja obično lakše prolaze kroz perimenopauzu. Ako ste ranije imali anksiozni poremećaj ili depresiju, o tome vredi razgovarati sa lekarom pre nego što se tegobe rasplamsaju, jer se plan podrške može pripremiti unapred.

Korisno je i praćenje ciklusa od četrdesete godine. Promene u dužini i obilnosti krvarenja često su prvi znak da je perimenopauza počela, pa se simptomi koji potom slede lakše protumače. Redovni sistematski pregledi sa proverom štitaste žlezde, krvne slike i masnoća u krvi pomažu da se druga stanja otkriju rano.

Zaključak

Anksioznost u menopauzi nije znak slabosti karaktera niti nešto što treba trpeti u tišini. Ona ima biološki osnov u kolebanju estrogena i progesterona, pojačava se lošim snom i životnim opterećenjem, a ispoljava se telesno, kroz lupanje srca, napade panike i stalnu napetost. Kada se prepozna, lečenje kod većine žena daje dobre rezultate, bilo kroz psihoterapiju, lekove, hormonsku terapiju ili njihovu kombinaciju.

Ako se prepoznajete u opisu sa početka teksta, prvi korak je jednostavan: zapišite šta osećate i zakažite razgovor. Tegobe koje traju mesecima kod mnogih žena povuku se brže nego što su očekivale, čim dobiju ime i odgovarajuću terapiju.

Reference

• Mayo Clinic, informacije o menopauzi i mentalnom zdravlju: https://www.mayoclinic.org
• NHS, informacije o menopauzi, perimenopauzi i anksioznosti: https://www.nhs.uk
• NICE, kliničke smernice za menopauzu i anksiozne poremećaje: https://www.nice.org.uk
• Svetska zdravstvena organizacija (WHO), mentalno zdravlje žena: https://www.who.int
• Cleveland Clinic, informacije o perimenopauzi i menopauzi: https://my.clevelandclinic.org

Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje lekarski pregled, dijagnozu ni konsultaciju sa zdravstvenim radnikom. Ako imate tegobe opisane u tekstu, obratite se svom lekaru. Konsultaciju možete zakazati i preko platforme LekarInfo, u okviru savetovališta Depresija u perimenopauzi, gde ćete dobiti stručnu procenu i predlog daljih koraka.