Ekstrofija mokraćne bešike je teška i retka kongenitalna anomalija, gde je mokraćni mehur otvoren na prednjem trbušnom zidu, a sluznica se direktno nastavlja na okolnu kožu. Rascjep se produžava na uretru i vanjski genitalij s prednje strane (epispadija). Lečenje je hirurško i obavlja se u više faza da bi se rekonstruirao urinarni sistem i zdelični obruč. Najvažniji problem je postizanje kontinence, što je često neuspješno.
Divertikulum mokraćne bešike je izbočenje sluznice mokraćnog me-hura kroz mišićne snopove detrusora. Pravi divertikulum je izbočenje veće od 2 cm, a ona manja nazivaju se sakulima i celulama. Kongenitalni divertikulum posledica je urođene hipomuskularizace bešike, dok je sekundarni posledica hipertrofe detrusora i povišenog intravezikalnog pritiska. Divertikuli se nalaze obično u okolini ulaska uretera u mehur, što dovodi do VUR-a. Slabo pražnjenje divertikuluma uzrokuje retenciju urina i ponovlene urinoinfekce. Divertikulum s uskim vratom i slabom drenažom urina treba ukloniti.
Stenoza vrata bešike može biti primarna, kao posledica povećane količine elastičnog tkiva i fibroze vrata bešike, a puno češće je sekundarna, zbog neuro poremećaja. Dijagnoza se postavlja MCUG-om i cistoskopijom. Lečenje je hirurško proširenje vrata bešike.
Valvula zadnjeg uretre je najčešća anomalija donjeg dela mokraćnog sistema u muškog deteta (1:5.000-8.000). Prezentirana je naborima sluznice koji se od verumontanuma šire poput zalistaka obostrano prema lateralnom zidu uretera. Za vreme mokrenja napne ih struja mokraće poput jedra na vjetru, tako da je onemogućeno uriniranje. U kliničkoj slici dominira naprezanje pri mokrenju, tanak mlaz, mokraća kaple, palpira se distendiran mehur, uremija, sepsa, uri-nomi, ascites. Posledica valvule zadnjeg uretre je dilatacija delova mokraćnog sistema smeštenih proksimalno od opstrukce. Dijagnoza se utvrđuje MCUG om.Ureteroskopijom se valvule direktno vide. Lečenje je hirurško.
Česta pitanja o Anomalije mokraćne bešike i mokraćne cevi
Šta su anomalije mokraćne bešike i mokraćne cevi?
To je grupa urođenih (kongenitalnih) razvojnih poremećaja mokraćne bešike i uretre, koja obuhvata stanja poput ekstrofije mokraćne bešike, divertikuluma bešike, stenoze vrata bešike i valvule zadnje uretre. Anomalije se razlikuju po težini – od blažih strukturnih odstupanja do teških malformacija koje zahtevaju kompleksno hirurško lečenje.
Koji su simptomi ovih anomalija?
Kod ekstrofije bešike mehur je vidljivo otvoren na prednjem trbušnom zidu odmah po rođenju, dok se kod divertikuluma, stenoze vrata bešike ili valvule zadnje uretre javljaju otežano ili slabo mokrenje, zaostajanje urina i učestale urinarne infekcije. Valvula zadnje uretre je najčešća anomalija donjeg dela mokraćnog sistema kod dečaka i obično se ispoljava poremećajem mlaza mokraće.
Koji su uzroci i faktori rizika?
Reč je pretežno o urođenim (kongenitalnim) poremećajima nastalim tokom razvoja ploda, kao što je nepotpuno zatvaranje prednjeg trbušnog zida kod ekstrofije ili urođena hipomuskularizacija zida bešike kod pravog divertikuluma. Pojedini oblici, poput sekundarnog divertikuluma ili sekundarne stenoze vrata bešike, nastaju kasnije kao posledica povišenog pritiska u bešici ili neuroloških poremećaja koji ometaju normalno pražnjenje.
Kako se leče anomalije mokraćne bešike i mokraćne cevi?
Lečenje je uglavnom hirurško i prilagođava se vrsti i težini anomalije – ekstrofija bešike zahteva rekonstrukciju urinarnog sistema u više faza, dok se divertikulum sa uskim vratom i lošom drenažom, kao i stenoza vrata bešike, po pravilu operativno koriguju. Konkretan plan i vreme lečenja uvek određuje lekar specijalista na osnovu individualne dijagnostike (MCUG, cistoskopija i dr.).
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Hitna lekarska procena je neophodna ako novorođenče ima vidljivu anomaliju na trbušnom zidu ili genitalijama, ili ako dete ima izostanak mokrenja, slab/isprekidan mlaz urina, ili povišenu temperaturu uz znake urinarne infekcije. Ova stanja mogu ozbiljno ugroziti funkciju bubrega i mokraćnog sistema, pa svako odstupanje u mokrenju kod novorođenčeta ili malog deteta treba bez odlaganja proveriti kod lekara.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
