Aortna regurgitacija

Akutno nastala aortna regurgitacija može biti uzrokovana infektivnim endokarditisom, disekcijom aorte ili traumom. Hronična aortna regurgitacija može biti uzrokovana dilatacijom ascendentneaorte (idiopatska, kod hipertoničara), bikuspidnom aortnom valvulom i reumatskom groznicom (uglavnom u kombinaciji sa aortnom stenozom).

Insuficijencija aortnog zaliska, odnosno drugačije nazvana aortna insuficijencija ili aortna regurgitacija, predstavlja stanje koje nastaje kada dođe do oštećenja aortnog zaliska. Češće se javlja kod muškaraca. 

Aortni zalistak omogućava protok krvi iz leve komore u aortu. Ta krv je bogata kiseonikom i hranljivim materijama, i dalje se doprema do perifernih delova tela. 

Ukoliko se aortni zalistak ne zatvara pravilno, određeni deo krvi se vraća natrag u levu komoru. U prevodu, to znači da se leva komora ne isprazni u potpunosti pre nego što primi novu količinu krvi iz leve pretkomore. Kao rezultat toga, leva komora se širi da bi mogla da prihvati veću količinu krvi (krv koja se vraća iz aorte + krv iz leve pretkomore). Takođe, srčani mišić mora dodatno da se napregne da bi mogao da ispumpa krv, što dovodi do istezanja mišićnih vlakana i povećanja pritiska u srcu. 

Uprkos svim naporima, srce ipak ne uspeva da ispumpa adekvatnu količinu krvi da snabde ostatak organizma. Ovo dovodi do pojave simptoma – umora, i brzog zamaranja. Vremenom, dolazi do ozbiljnog opterećenja srca i uticaja na celokupno zdravstveno stanje. 

Koji su simptomi aortne insuficijencije?

Aortna insuficijencija može biti asimptomatska godinama. Kako insuficijencija napreduje, mogu se iznenada javiti simptomi, poput:

– Bola ili stezanja u grudima koji se pojačava pri fizičkom naporu i smiruje se u miru

– Umora

– Osećaja lupanja srca

– Kratkog daha 

– Otežanog disanja u ležećem položaju 

– Slabosti

– Gubitka svesti

– Otečenosti nogu

Šta je uzrok aortne insuficijencije?

U prošlosti, najčešći uzrok je bila reumatska groznica. Danas, prisutni su drugi uzroci, poput: 

– Kongenitalnog oštećenja zalistaka, odnosno oštećenja sa kojim se osoba rodi

– Infekcija srčanog mišića

– Visokog krvnog pritiska

– Genetskih stanja, poput Marfanovog sindroma koji pogađa vezivno tkivo

– Nelečenog sifilisa

– Lupusa

– Aneurizme zida srca

– Ankilozirajućeg spondilitisa, oblika zapaljenskog artritisa (upala zglobova)

Postavljanje dijagnoze aortne insuficijencije

Dijagnostički testovi za aortnu insuficijenciju najčešće uključuju:

– Fizikalni pregled

– Rentgenske snimke 

– Dijagnostičke vizuelizacione metode

– Kateterizaciju srca

Fizikalni pregled

Tokom posete lekaru, pacijentu se uzima anamneza i radi se fizikalni pregled, prilikom kog se sluša srce, meri puls i pritisak i obraća pažnju na znake koji ukazuju na moguće srčane probleme, poput:

– Neočekivano jakog udarca srca

– Vidljivih pulsacija arterija na vratu

– Pulsa poput vodenog čekića, koji je tipičan za aortnu insuficijenciju

– Šuma na srcu koji nastaje zbog insuficijencije aortnog zaliska

Dijagnostičke procedure 

Posle fizikalnog pregleda, lekar može tražiti dodatne dijagnostičke procedure poput:

– Radiografije grudnog koša

– EKG, koji prikazuje električnu aktivnost srca

– Ultrazvuka, kojim se omogućava vizuelizacija srčanih šupljina i srčanih zalistaka

– Kateterizacije srca kojom se može izmeriti pritisak i protok krvi kroz srčane šupljine

Ovi testovi omogućavaju lekaru da potvrdi dijagnozu, da odredi stepen srčanog oštećenja i da odredi najadekvatniji način lečenja. 

Kako se leči aortna insuficijencija?

Ukoliko je oboljenje u početnom stadijumu, lekar može preporučiti redovnu kontrolu i poboljšanje životnih navika u cilju smanjenja opterećenja srca. Smanjenje telesne mase, fizička aktivnost, i zdrava izbalansirana ishrana mogu smanjtii vrednosti krvnog pritiska i smanjiti rizik od nastanka komplikacija. 

Ukoliko je oboljenje uznapredovalo, možda je neophodna operacija aortnog zaliska. Dva tipa operacije mogu da se rade na aortnom zalisku: zamena zaliska ili popravka zaliska, ili valvuloplastika. Kardiohirurg može zameniti aortni zalistak  sa mehaničkim, ili porekla svinje, krave ili ljudskog kadavera. 

Obe operacije mogu da zahtevaju operaciju na otvorenom srcu, sa dužim periodom oporavka. U nekim slučajevima, hirurgija može da se izvede endoskopski, odnosno pomoću katetera. Ova procedura smanjuje period oporavka. 

Šta se očekuje dugoročno?

Jednom kada se zameni aortni zalistak, prognoze su obično dobre. Ipak, uvek je potrebno čuvati se od infekcija i reagovati odmah ukoliko se javi. Ljudi kojima su zamenjeni aortni zalisci  će verovatno morati da se podvrgnu operaciji srca  ukoliko se javi oblik bilo kakve infekcije srca.

Čak i oboljenja zuba ili grla (pogotovo izazvano Streptokokom), mogu dovesti do infekcije srca. Trebalo bi voditi računa o dobroj higijeni usne duplje i zatražiti odmah pomoć lekara ukoliko se jave neki problemi sa zubima ili sa grlom. 

dr Milica Bojanić

Izvor: healthline.com

Aortna regurgitacija označava vraćanje dela istisnutog udarnog volumena iz aorte u levu komoru usled disfunkcuju aparata aortne valvule.

Etiologija:

Akutno nastala aortna regurgitacija može biti uzrokovana infektivnim endokarditisom, disekcijom aorte ili traumom. Hronična aortna regurgitacija može biti uzrokovana dilatacijom ascendentneaorte (idiopatska, kod hipertoničara), bikuspidnom aortnom valvulom i reumatskom groznicom (uglavnom u kombinaciji sa aortnom stenozom). U akutno nastaloj aortnoj regurgitaciji dolazi do naglog smanjenja udarnog volumena i povećanja volumena krvi u levoj komori sa posledičnim povećanjem pritisaka u plućnoj cirkulaciji. Ovi bolesnici su, uglavnom, u teškom stanju (plućni edem) sa ozbiljnim hemodinamskim poremećajima (hipotenzija). U bolesnika sa hroničnom aortnom regurgitacijom dolazi do kompenzatorne dilatacije i hipertrofije (ekscentričnog tipa) leve komore. U terminalnoj fazi bolesti dolazi do sistolne disfiukcije leve komore, usled zamene miocita vezivnim tkivom.

Dijagnoza:

Slično aortnoj stenozi, i bolesnici sa aortnom regurgitacijom su, dugi niz godina, bez simptoma. Od tegoba, bolesnici navode dispneju i atipičnu anginu pektoris. U fizičkom nalazu se sreće visok pulsni talas koji brzo pada (pulsus altus et celer, Corriganov puls), uvećan iktus pomeren ulevo (dilatacija leve komore), treći srčani ton (ne mora označavati popuštanje srca), tipičan dijastolni aspiracioni šum nad aortom i Erbovom tačkom (njegova težina grubo korelira sa težinom aortne regurgitacije). Austin-Flintov šum, dijastolno dobovanje na vrhu u odsustvu mitralne stenoze, nastaje kod bolesnika sa teškom aortnom regurgitacijom, zbog toga što regurgitacioni mlaz pada na prednji mitralni listić, potiskuje ga i stvara funkcionalnu mitralnu stenozu. Laboratorijski nalazi su nespec ifični. (EKG) pokazuje hipertrofiju leve komore. RTG srca i pluća pokazuje izraženu dilatacjju srčane senke (cor bovinum), uglavnom na račun leve komore i dilatiranu ascendentnu aortu. Ehokardiografija može otkriti uzrok i utvrditi tačnu težinu aortne regurgitacije (blaga, umerena, teška, veoma teška), što se radi na osnovu šmne regurgitacionog mlaza u izlaznom traktu leve komore. Kateterizacijom se uočavaju paYiSeni_pućni pritisci, dok je koronarografija obavezna, ukoliko se razmišlja o hirurškoj intervenciji u bolesnika starijih od 40 godina. Bulbografija predstavlja zlatni standard za procenu težine aortne regurgitacije (skala od 1 do 4+, težina raste sa brojem).

Terapija:

Davanie vazodilatatora (antagoniste kalcijuma) smanjuje regurgitaconi volumen, produžava vreme do operacije i koristi se kod asimptomatsldh bolesnika. Simptomatske bolesnike, kao i asimptomatske bolesnike sa sistolnom disfunkcijom, treba operisati (zamena aortne valvule). Ukoliko postoji preveliki operativni rizik (teška sistolna disfunkcija), ove bolesnike treba lečiti medikamentno (diuretici, digitalis, i inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima). Obavezna je profilaksa infektivnog endokarditisa.