Šta je hronična bubrežna slabost?
Hronična bubrežna slabost (HBS) je stanje koje se javlja kada su bubrezi oštećeni u toj meri da ne mogu adekvatno da obavljaju svoju funkciju, odnosno da prečišćavaju krv od štetnih produkata koji se posledično nakupljaju u krvi. Ova bolest po pravilu počinje postepeno i napreduje sporo tokom više godina.
Rani stadijumi hronične bubrežne slabosti često protiču bez simptoma, ali se stanje vremenom pogoršava i u odmaklom stadijumu bolesnici mogu osećati neke od nespecifičnih tegoba kao što je umor, mučnina, svrab.
Ko je u riziku za nastanak hronične bubrežne slabosti?
Osobe koje imaju povećan rizik za nastanak bubrežne slabosti su oni koji boluju od šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, autoimunih bolesti, kao i oni kod kojih postoji nasledna sklonost za bubrežna oboljenja.
Da li postoji test za hroničnu bubrežnu slabost?
Da. Bubrežna slabost se vrlo lako može otkriti laboratorijskim pregledom urina i krvi. U najranijim fazama u urinu se mogu otkriti povišene vrednosti albumina (proteini male molekulske mase) što je znak da postoji početno oštećenje bubrega, jer u normalnim okolnostima albumini ne mogu preći iz krvi u urin.
Kada bubrežna funkcija dodatno opadne, laboratorijskim analizama krvi moguće je otkriti povišene vrednosti kreatinina i uree, odnosno azotnih materija, koje se nakupljaju u organizmu kao posledica nemogućnosti bubrega da adekvatno prečišćavaju krv. Na osnovu vrednosti ovih materija u krvi bubrežna slabost se gradira u pet stadijuma koji označavaju stepen bubrežnog oštećenja.
Takođe, od velikog značaja za postavljanje dijagnoze HBS je i ultrazvučni pregled bubrega.
Šta je srčana slabost?
Srčana slabost predstavlja stanje u kome srce nije u mogućnosti da pumpa krv u krvne sudove adekvatnom jačinom kako bi zadovoljilo potrebe ciljnih organa, među kojima su i bubrezi.
Simptomi srčane slabosti su otoci nogu, gušenje, osećaj nedostatka vazduha, bol u grudima, zamaranje pri naporu.
Ko je u riziku za nastanak srčane slabosti?
To su osobe koje imaju povišen holesterol, šećernu bolest, povišen krvni pritisak, pušači, gojazni, kao i oni koji imaju bubrežno oboljenje i nasledno opterećenje za kardiovaskularne bolesti. Sve ovo dovodi do ateroskleroze krvnih sudova, među kojima su i koronarne arterije koje ishranjuju srce, te vremenom može doći do slabljenja njegovog rada, ali i do akutnih događaja kao što je infarkt miokarda.
Da li postoji test za srčanu slabost?
Da. Zapravo postoji više načina da se otkrije srčana slabost, a oni uključuju laboratorijske nalaze i kardiološki pregled koji se sastoji od merenja krvnog pritiska, EKG- a, ultrazvučnog pregleda srca i testa opterećenja.
Povezanost srca i bubrega
Vezu između srca i bubrega treba shvatiti kao dvosmernu ulicu gde prisustvo jedne od ove dve bolesti vremenom može dovesti do pojave druge ili do njenog pogoršanja i obratno. Preklapanje bubrežne i srčane slabosti može se objasniti zajedničkim uzročnicima, a to su pre svega povišeni krvni pritisak (hipertenzija) i šećerna bolest (dijabetes melitus).
I povišen krvni pritisak kao i šećerna bolest dovode do oštećenja krvnih sudova u celom organizmu, a pogotovo malih krvnih sudova u oku, bubregu i srcu i na taj način oštećuju njihovu funkciju.
Povišen pritisak je čest uzrok bubrežne slabosti, međutim isto tako bubrežna oboljenja mogu biti uzrok nastanka hipertenzije, koja u tom slučaju nastaje kao posledica zadržavanja vode, soli i delovanja određenih supstanci koje dovode do suženja krvnih sudova. A, u daljem toku nastaje začarani krug gde novonastala hipertenzija dodatno produbljuje bubrežnu slabost.
Srčana slabost dovodi do HBS ili je pogoršava tako što smanjuje dotok krvi u bubrege i dovodi do njihove smanjene prokrvljenosti (hipoperfuzije) i posledičnog slabljenja funkcije.
Obrnuto, posledica HBS jeste nakupljanje štetnih produkata (uremijskih toksina) u krvi, opterećenje viškom vode i soli, nastanak anemije što sve potom dovodi do remodelovanja, ožiljavanja srčanog mišića i pojave srčane slabosti.
Zašto je važno znati za ove dve bolesti i njihovu međusobnu povezanost?
Hronična bubrežna slabost je u stalnom porastu, a naročito u grupi bolesnika sa srčanim oboljenjima. Kod skoro 50% kardiovaskularnih bolesnika postoji neki stepen bubrežne slabosti, dok kod 17-50% bolesnika sa hroničnom bubrežnom slabošću postoji i srčano oboljenje.
Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju glavni uzrok smrti kod bubrežnih bolesnika. Zapravo, većina bolesnika sa hroničnom bubrežnom slabošću će umreti od nekog srčanog oboljenja pre nego što dođu u završni stadijum bubrežne bolesti i započnu lečenje dijalizom.
Procena je da jedna osoba u sedam odraslih ima hroničnu bubrežnu slabost, međutim većina njih nije svesna svoje bolesti. U odmakloj fazi bolesti obično već postoji i neko od kardiovaskularnih oboljenja.
Upravo zbog toga, od izuzetnog značaja je prevencija i rano otkrivanje hronične bubrežne slabosti.
Prevencija i lečenje
Prevencija obe bolesti se može postići kontrolom krvnog pritiska (<130/80 mmHg), dobrom regulacijom vrednosti šećera u krvi, kontrolom telesne težine, redovnom umerenom fizičkom aktivnošću, redovnim uzimanjem propisane terapije, zdravom ishranom i redovnim kontrolama krvi i urina.
Kada je u pitanju ishrana kod bolesnika sa srčanom slabošću je važno ograničiti unos soli na < 2,3 g/ dan, kao i korigovati ishranu prema vrednostima holesterola, triglicerida i šećera u krvi (ograničiti masnu i hranu sa koncentrovanim prostim šećerima).
Što se tiče ishrane bubrežnih bolesnika, tu važi sve gore navedeno uz napomenu da je potrebno ograničiti unos proteina (pre svega meso), hrane bogate kalijumom (paradajz, banana, pomorandza,..) i fosforom (meso, riba, pasulj, konzervirana i industrijski prerađena hrana). Preporuke za dozvoljene količine zavise od stadijuma bubrežne slabosti.
Šta treba da pitam svog lekara?
- Kolika je vrednost mog krvnog pritiska, a kolika bi trebalo da bude?
- Koliko često treba da kontrolišem krvni pritisak?
- Kakve su moje vrednosti šećera u krvi i da li imam rizik da dobijem šećernu bolest?
- Da li treba da uzimam terapiju za krvni pritisak i/ili povišen šećer i da li treba da odem na specijalistički pregled?
- Kakve su moje vrednosti holesterola, triglicerida i kreatinina u krvi?
- Šta smem da jedem?
- Koliko često treba da kontrolišem krv i urin?
