Probiotici su korisne bakterije i veoma su važni u ishrani, jer imaju pozitivan efekat na zdravlje. Delotvorno deluju, pre svega na crevni trakt, koji je jedna od glavnih barijera i sprečava da štetne materije prodru dalju u organizam. Čak 80 odsto imuniteta zavisi od creva, pa je važno da su ona zdrava. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne, a stimulišu imune ćelije fagocite, zadužene za čišćenje patogenih mikroorganizama.
Zato i ne treba da čudi što se probiotici „pakuju“ na najrazličitije načine. Osim u jogurtima sve češće se nalaze i u pivu, vinu, napicima za sportiste, sirevima…
Dobre bakterije se razlikuju po sastavu, koncentraciji i efikasnosti. Uglavnom se radi o različitim bakterijskim sojevima laktobacilusa i bifidobakterija i jedinoj probiotskoj gljivici saharomiceti. Kvalitetni probiotici imaju više od deset na deveti bakterija, što znači da su izuzetno koncentrovani, a tako i efikasniji.
Prehrambena industrija daje svoj doprinos bogatim asortimanom probiotskih jogurta, koji takođe doprinose uspostavljanju normalne flore i crevne ravnoteže. Osobe koje stalno piju veće količine kiselog mleka ili jogurta, zdravije su i duže žive, pokazala su istraživanja. To je zato što se u ovim napitcima nalazi laktobacilus bulgarikus, bakterije važne za zdravlje digestivnog trakta.
Da bi neki mikroorganizam mogao da se koristi u probiotičke svrhe, potrebno je da ispunjava nekoliko važnih uslova: da potiče iz digestivnog trakta čoveka, da nije patogen i toksičan i da može da opstane u uslovima koji vladaju u tom delu organizma. Bitno je da ne reaguje na veliku kiselost želudačnog soka, kao i na žučne kiseline u tankom crevu. Osim toga, trebalo bi da proizvodi antimikrobne supstance. Konačno, da „preživi“ tehnološke postupke proizvodnje i čuvanje do konzumacije.
Naučnici sa Univerziteta u Teksasu uočili su da probiotski mlečni proizvodi povoljno utiču i na mentalno zdravlje. Imaju ulogu u stvaranju, apsorpciji i transportu neurohemikalija, ključnih za zdravlje mozga i nerava. Po njihovom mišljenju, poboljšavanjem mikroflore u crevima mogu da se leče psihički poremećaji kao što je depresija.
– Istraživanja su pokazala da probiotici mogu da stvore i odgovore na neurohemikalije, što pozitivno deluje na nervni sistem i imunitet, kao i na celokupno zdravlje – naglašava naučnik dr Gregor Rajd.
Pozitivna svojstva posebno se pripisuju probiotiku laktobacilus ramnozus GG, koji sprečava nastanak i skraćuje trajanje dijareja, snižava nivo lošeg holesterola, učestvuje u proizvodnji vitamina K, B6, folne kiseline u debelom crevu. Suzbija i razmnožavanje bakterije helikobakter pilori, glavnog uzročnika čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomaže u prevenciji malignih oboljenja digestivnog trakta i brojnih autoimunih bolesti.
Upotreba probiotika izuzetno je korisna kod dijareje izazvane infektivnim uzročnicima ili kod upotrebe antibiotika, koji posebno utiču na promenu crevne mikroflore, pri čemu dolazi do predominacije štetnih bakterija koje izazivaju dijareju. Korišćenje probiotika sprečava i upalu creva, a ukoliko se javi, simptomi traju kraće i blaži su, a obnavljanje i uspostavljanje mikroflore creva je brže.
Ovo je posebno važno kod ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, koju obavezno prati poremećaj crevne bakterijske flore. Naravno, probiotici su korisni i za probavu hranljivih materija, podižu imuni sistem i sprečavaju da dođe do alergija.
