Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Bolest mačjeg ogreba — najkraće
- Kako nastaje
- Unošenjem uzročnika kroz kožu — ogrebotinom, ujedom ili lizanjem mačke.
- Uzročnik
- Najčešće Rochalimaea (Bartonella) henselae; ponekad Afipia felis.
- Prvi znak
- Posle 2–5 dana na mestu ulaska javi se čvorić ili gnojna promena na koži.
- Glavni znak
- Bolno uvećanje limfnih žlezda posle jedne do dve nedelje; traje još tri do šest nedelja.
- Kada je ozbiljnije
- Kod oslabljenog imuniteta može se proširiti — meningoencefalitis, zapaljenje kosti ili jetre.
- Kako se postavlja dijagnoza
- Podatak o dodiru sa mačkom, karakterističan raspored uvećanih žlezda i laboratorijska potvrda.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Bolest mačjeg ogreba nastaje nakon primarne kožne inokulacije lizanjem, ogrebotinom ili ujedom mačke. Izgleda da je Rochalimaea henselae najvažniji uzročnik bolesti. Međutim i Afipia felis, mali polimorfni bacil može ponekad biti uzročnik. Skorašnji podaci ukazuju da Rochalimaea quintana može imati ulogu kod bacilarne angiomatoze i pelioznog hepatita kod HIV pozitivnih.
Nakon dva do pet dana na mestu primarne inokulacije javi se lezija na koži (papula ili pustula). Bolna limfadenopatija nastaje posle jedne do dve nedelje i traje još tri do šest nedelja. Do diseminacije infekcije retko dolazi kod imunokompetentnih osoba, mada može da se javi meningoencefalitis, osteomijelitis ili hepatitis.
Bolest mačjeg ogreba dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka o direktnom kontaktu s mačkom (najčešće ogrebotina), topografski karakterističnog uvećanja limfoglandula jednu do tri nedelje posle ogreba mačke, kožnog teksta Hanger-Rose-ovim antigenom i histološkim pregledom tkiva limfne žlezde.
Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir: tularemija, sodoku, obični bakterijski adenitisi, tuberkuloza limfnih žledi, toksoplazmoza, infektivna mononukleoza, bruceloza, limfogranulomatoza sa adenopatijom.
Kod imunokompromitovanih pacijenata, naročito kod onih sa HIV infekcijom mogu da se jave četiri klinička sindroma: kutana bacilama angiomatoza, diseminovana bacilama angiomatoza, bacilama pelioza jetre i hronična bakterijemija.
Bolest mačjeg ogreba prestaje spontano. Kutana bacilama angomatoza reaguje na eritromicin ili doksiciklin u trajanju tri nedelje.
Specifične profilakse nema (ne savetuje se uzimanje antibiotika posle ogreba mačke).
