Bradavice

Bradavice su kožne neoplazme izazvane papiloma virusima. Poznato je više od 50 različitih humanih papilomavirusa (HPV). Tipovi 1, 2, 4 i 7 izazivaju tipične vulgarne bradavice. Ove lezije su spojene bazom (bez peteljke), koničnog su oblika, obično prečnika oko 1 cm, a površina im se sastoji od mnogobrojnih, malih, nitastih izbočina. Papilomavirusa izazivaju i tipične plantarne bradavice i filiformne bradavice na intertriginoznim mestima.

Plantarne bradavice su endofitične i prekrivene debelim slojem keratina. Obrezivanjem bradavice najčešće se otkriva središnje jezgro keratiniziranog otpadnog materijala i tačkasta krvareća mesta. Filiformne bradavice su najčešće na licu, vratu, te naborima kože, a papilomatozne tvorevine su vezane uskom peteljkom. HPV tipovi 3 i 10 povezani su sa ravnim bradavicama ili verrucaeplanae. Ove lezije samo su blago izdignute, imaju baršunastu, neverukoznu površinu. Pojavljuju se najviše na licu, rukama i nogama, a često se prenose brijanjem.

HPV tipovi 6, 11, 16, 18, 31-35, 39, 48 i 51-54 izazivaju lezije genitalnog trakta. Tipovi 6 i 11 povezani su sa karakterističnim promenama condilomata acuminata, koje se uopšteno pojave u obliku malih papiloma, a kasnije mogu narasti i stvoriti velike, gljive lezije. U žena mogu zahvatiti kožu labije, perineja ili perianalnog područja. Osim toga, mogu zahvatiti i sluznicu vagine, uretre i anusa, kao i cervikalni epitel. U muškaraca, u početku se javljaju na koronalni sulkusa, ali kasnije se mogu pojaviti i na telu penisa, na skrotumu, perianalnoj koži ili u uretri. U početku liče na mekane, ružičaste, filiformne lezije, koje se eventualno prošire i spoje u velike nakupine nalik na karfiol. HPV tipa 6 i 11 mogu izazvati i juvenilni laringealne papilome.

HPV imaju udela iu nastanku neoplazmi cerviksa i spoljnih genitalija. Davno je primećen visoki procenat koegzistencije condilomata acuminata i displazije ili karcinoma cerviksa, a HPV DNK se često može dovesti u vezu s cervikalnim karcinomom i displazijom, te s kanceroznim i prekancerozne lezijama spoljnih genitalija. Najviše su proučavani tipovi 16 i 18 HPV, a obuhvaćeni su i ostali tipovi. U muškaraca se u početku javljaju male, ravne, hiperpigmentirane papule na penisu i perianalnoj koži. Površina ovih lezija najčešće je glatka i baršunasta, ali može biti i bradavičasta.

Jedva zamjetljive lezije mogu se otkriti primenom 5% sirćetne kiseline jer tada pobele. U žena su kožne lezije uopšteno multiple i često pigmentisane. Nalaze se na velikim i malim usnama vulve i na perianalnoj region. Histologija često otkriva promene tipične za bradavice (hiperkeratoza, papilomatozu i vakuolizirane stanice) i / ili obeležja karakteristična za intraepidermalni karcinom (Bovenova bolest). U ovom potonjem slučaju vidi se poremećeni sled sazrevanja diskeratotičnih keratinocita s hiperkromatskim jezgrima.

Spinocelularni karcinom takođe je povezan s papilomavirusnim infekcijama ekstragenitalne kože. Ovo je primećeno u imunosupri-miranih bolesnika nakon transplantacije bubrega iu onih koji boluju od poremećaja nazvanog Epidermodisplasia verruciformis. Na djelovima tela izloženim suncu, u bolesnika iz obe ove grupe, javljaju se multiple lezije spinocelularnog karcinoma povezane s nekoliko tipova HPV, uključujući i tipove 5, 8 i 14.

Bradavice Lečenje

Postoji više načina lečenja bradavica, ali nijedan nije univerzalno efikasan. Verovatno je najkorisnija i najpraktičnija metoda krioterapija tečnim azotom. Približno je jednako dobra, ali zahteva privolu bolesnika, i upotreba keratolitičnih agenasa kao što je postavljanje flastera sa salicilnom kiselinom ili upotreba kombinacije mlečne i salicilne kiseline u fleksibilnom koloida. Ograničena je primena keratolitičnih agenasa na sluznicu i genitalije. Keratolitični agensi su ograničene delotvornosti na mukoznim membranama i genitalnim lezijama. Za bradavice na genitalijama upotreba rastvora podofilina je umereno efikasna, ali može doći i do jakih lokalnih reakcija. Od ostalih lokalnih lekova, mogu se primeniti još trikloracetilna kiselina ili kantaridin. Efikasni su i elektrokoagulacija, kiretaža ili laserska ablacija ugljen-dioksidom, ali je u tim slučajevima potrebna lokalna anestezija.

U slučaju elektrokoagulacija ili laserske ablacije ugljen-dioksidom, treba malo više paziti, jer je moguće da se zarazne virusne čestice nađu u isparavajućim tkivu. Nakon svih ovih načina uklanjanja bradavica, uobičajena je ponovna njihova pojava jer se virusni genetski materijal nalazi iu, naizgled nezaraženoj koži, u blizini klinički vidljive lezije. Lečenje treba prilagoditi činjenici da većina bradavica u normalnih osoba spontano nestaje nakon 1-2 godine. Takođe, bitno je naglasiti da samo manji procenat bradavica ima neoplastični karakter, a te su gotovo isključivo smeštene na genitalijama ili perianalnoj koži.