PREOBILNE menstruacije, koje prati pojačano krvarenje, vrlo su neprijatne, remete svakodnevni život, ali mogu da budu i znak nekih zdravstvenih poremećaja koje je neophodno lečiti. Lekari nemaju pouzdane statistike o tome koliki procenat žena ima preobilna krvarenja, jer najveći broj njih ne traži stručnu pomoć, i takvo stanje, naročito ako dugo traje, smatraju normalnim.
– Pod povećanim menstrualnim krvarenjem se smatra gubitak krvi veći od 150 do 200 ml tokom jednog ciklusa – kaže za „Novosti“ dr Boris Vraneš, specijalista ginekologije iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. – Uzroci ovakvih problema tokom menstruacije mogu da budu raznoliki, a najčešći su takozvani patoanatomski poremećaji – polipi endometrijuma, miomi, kao i funkcionalni poremećaji, najčešće anovulatorni ciklusi, funkcionalne ciste, adenomioza i endometrioza (kada sluzokoža materice raste na „pogrešnom mestu“). Čest razlog preobilnog menstrualnog krvarenja mogu da budu i različita, uglavnom hematološka oboljenja gde postoje poremećaji koagulacije krvi, kao i uzimanje lekova koji mogu da utiču na proces koagulacije krvi i vreme krvarenja.
Ako se izgled i trajanje ciklusa odjednom promeni, ako se obilna krvarenja ponavljaju i utiču na kvalitet života žene, a ona ne zna za neko oboljenje ili terapiju koje može da bude uzrok, treba se obavezno javiti ginekologu. Pregledom i dodatnim ispitivanjima uzročnika može se otkriti da li je razlog preobilnom krvarenju neki od poremećaja koje je neophodno lečiti, dodaje sagovornik „Novosti“.
– Svako prekomerno krvarenje može da utiče na svakodnevni život žene, ali i na njeno zdravlje – kaže dr Vraneš. – Ponavljana obilna krvarenja mogu dovesti do anemije, pospanosti, dekoncentracije, generalno do sniženja ženinih ukupnih potencijala. Zbog toga je potrebno utvrditi moguće uzročnike i iste lečiti.
U zavisnosti od uzročnika preobilnog krvarenja, određuje se i način lečenja, koje može da bude hormonsko, uz pomoć lekova, i hirurško. Za miome i polipe najčešće rešenje je operacija. Promene u funkcionisanju reproduktivnog sistema najčešće se leče hormonskom terapijom, dok je neka druga stanja u zavisnosti od uzroka moguće rešiti primenom lekova.
