Kada neko smatra da sve što radi mora da radi najbolje što može, tada je perfekcionista. Iako izraz perfekcionizam mnogima zvuči pozitivno, u pitanju je poremećaj – jedna vrsta prisile.
Osoba oseća unutrašnju prisilu da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat. Savršeno je u stvari ono što je završeno, čemu nema šta da se ni doda ni oduzme. Isto značenje ima latinski perfectus.
Oni koji nisu perfekcionisti mogu imati razlog i odlučiti da neku vrstu posla obave najbolje što mogu, a da neku drugu ne moraju. Perfekcionisti nemaju izbor i ne odlučuju – jednostavno ne mogu raditi drukčije nego najbolje.
Ljudi mogu biti perfekcionisti u različitim oblastima života: u održavanju domaćinstva, u načinu oblačenja, u izražavanju, u svojoj profesiji, u svom hobiju itd. Međutim, bez obzira na oblast u kojoj su, perfekcionisti svi imaju nekoliko zajedničkih osobina koji perfekcionizam čine iracionalnim i negativnim. Glavno je da perfekcionista gubi vreme jer sve što radi radi mnogo duže drugih.
On ne zna razliku između dovoljno dobrog i najboljeg mogućeg jer za njega je samo najbolje dovoljno dobro. Zato umesto da stane kada je dovoljno dobro, on nastavlja da radi i nekoliko puta duže od toga. A kako vreme posvećuje jednim stvarima, nema vremena za druge stvari. Posledica je da su perfekcionisti nedovoljno produktivni. Dok drugi izvrše nekoliko zadataka na dovoljno dobar način, perfekcionista izvrši samo jedan na najbolji mogući način.
Kada pristupa nekom poslu perfekcionista ne može da odredi prioritete, da zaključi šta je važno, a šta je manje važno. Za njega je savršeni predmet sastavljen iz isto tako savršenih delova ili detalja, tako da su mu svi detalji podjednako važni.
Glavna zabluda ljudi koji imaju perfekcionistički stav jeste u tome što ne prave razliku između sebe i rezultata svog rada. Oni se identifikuju sa svojim rezultatom, smatrajući da rezultati govore o njima. Ako je rezultat savršen oni su ponosni i očekuju da ih drugi cene, a ako nije savršeno, ako postoji greška, tada ih je sramota i misle da ih drugi preziru.
Zato je glavni strah perfekcioniste da će napraviti grešku i da će se osramotiti. Perfekcionistička domaćica ne gleda kroz prozor, već gleda u prozor tražeći znakove najmanje nečistoće. Kako ih nalazi, zaključuje da su prljavi tako da ih veoma često pere, u strahu da će neko doći i pomisliti kako je ona neuredna domaćica.
Iako su ljudi često ponosni na svoj perfekcionizam i ističu ga kako bi pokazali da su bolji od drugih, u pitanju je poremećaj zasnovan na pogrešnim uverenjima koja se uspešno leče psihoterapijom, pod uslovom da osoba to zaista želi.
Izvor: Politika.rs
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
