Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Dijafragmalna hernija — najkraće
- Šta je
- Poremećaj kod kojeg trbušni organi kroz nenormalan otvor u dijafragmi prolaze u grudnu duplju, češće na levoj strani. Najčešći oblik je hijatusna hernija, kod koje deo želuca prolazi kroz otvor za jednjak.
- Uzroci
- Hernija može biti urođena, stečena ili nastati posle povreda i hirurških intervencija. Nastanku doprinosi pojačan pritisak u trbuhu — pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju i u trudnoći.
- Simptomi
- Važan znak je bol pri promeni položaja, fizičkom naporu i posle jela, koji se može širiti ispod grudne kosti ka leđima i ramenu i podsećati na bol kod angine pektoris. Javljaju se i štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje.
- Kako se otkriva
- Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa lekarom, fizičkog pregleda i rendgenskog pregleda želuca, a ezofagoskopija služi za potvrdu. Zbog neupadljivih simptoma hernija se često otkrije slučajno, pri rendgenskom pregledu.
- Lečenje
- Kada hernija ne pravi značajne tegobe, preporučuje se režim života: češći manji obroci bez masti i jakih začina, izbegavanje jela pred spavanje i ležanje sa uzdignutim gornjim delom tela, a tegobe mogu ublažiti antacidni lekovi. Urođene i traumatske hernije leče se operacijom.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.
Dijafragmalna hernija — karton bolesti
| Naziv | Dijafragmalna hernija (Hernia diaphragmalis) |
|---|---|
| Šifra dijagnoze (MKB-10) | K44 (K44.9 — bez uklještenja i gangrene) |
| Latinski naziv | Hernia diaphragmalis |
| Oblast | Gastroenterologija / Pulmologija |
| Kome se javiti | Lekaru; dijagnoza se postavlja rendgenskim pregledom želuca, potvrda ezofagoskopijom |
| Najčešći oblik | Hijatusna hernija — deo želuca prolazi kroz otvor za jednjak |
| Lečenje | Bez većih tegoba: režim ishrane i antacidi; urođene i traumatske hernije — operacija |
Karton je sažetak podataka sa ove stranice i ne zamenjuje pregled. Šifra MKB-10 služi za snalaženje u nalazima i uputima.
Dijafragmalna hernija je poremećaj koji nastaje kada abdominalni organi prođu u grudnu duplju kroz neki nenormalan otvor u dijafragmi. Češće se javlja na levoj strani.
Etiologija
Uzrok nastanka ove hemije može biti netraumatski i traumatski. Netraumatska hernija može biti urođena ili stečena. Traumatska hernija nastaje posle raznih povreda ili hirurških intervencija. Najčešći oblik dijafragmalne hernije je hijatusna hernija, kod koje kardija i fundus želuca prolaze kroz ezofagusni otvor, u gmdnu duplju.
Hijatusne hernije dele sa na četiri grape: khzajuće, paraezofagusne, hemije s urođeno kratkim ezofagusom i kombinovane (u oko 80% slučajeva). Pojačan mtraabdominalni pritisak, koji se javlja pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju, trudnoći i u prisustvu ascitesa, doprinosi nastanku hijatusne hemije.
Klinička slika
Urođene hemije odlikuju se trijasom koji čine: dispneja, cijanoza i dekstrokardija. Novorođenče najčešće umire nekohko dana posle rođenja zbog disajnih, želudačnih i cirkulacijskih poremećaja.
Stečene netraumatske hernije imaju različitu simptomatologiju, zavisno od stepena suženja otvora, vehčine hemije i stepena regurgitacije želudačnog sadržaja. Zbog neupadljivih simptoma ova hemija se često otkriva slučajno, pri rendgenološkom pregledu. Važan simptom je bol koji se javlja kod promene položaja, pri fizičkim naporima i posle uzimanja hrane.
Ostali simptomi su štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje s pojavom krvavljenja, kada dođe do erozije završnog dela jednjaka. Bol se širi naviše, ispod stemuma i prema leđima i ramenu, podsećajući na bol kod angine pektoris.
Stečene traumatske hernije posebno su značajne jer se sve češće javljaju pri saobraćajnim nesrećama i povredama na radu. Prisustvo jetre kao čvrstog organa na desnoj strani utiče da se povrede, odnosno rascepi dešavaju skoro uvek na levoj strani. Kod manjih povreda simptomi su oskuđni. Kod obimnijih oštećenja javljaju se bol, dispneja, štucanje, povraćanje, krvarenje i šok.
Fizičkim pregledom otkriva se ograničena pokretljivost dijafragme, perkutoma tmulost—akoje u deo grudnog ko.šaušao organ u kome ima tečnosti, a nekad postoji i potiskivanje srca sa aritmijom;
Dijagnoza
Hijatusne hemije otkrivaju se na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i rendgenološkog pregleda želuca u ležećem (Trendelenburgovom) položaju. Ezofagoskopija je potrebna radi potvrde dijagnoze. Za hemiju kolona potrebnoje izvršiti irigoskopiju. Za razlikovanje anginoznilt tegoba od tegoba hijatusne hemije potreban je kardioIoški pregled.
U diferencijalnoj dijagnostici treba misliti na peptički ulkus, holecistitis, bolesti ezofagusa, želuca i žučne kese.
Dijafragmalna hernija Lečenje
Kada hemija ne pravi značajne tegobe, lečenje nije potrebno, već se preporučuje određeni režim života sa češćim uzimanjem manjih obroka hrane bez masti i jakih žačina, izbegavanje obroka uveče pred spavanje o ležanje sauzdignutim gomjim delomtela. Simptomi se mogu ublažiti davanjem antacidnih lekova, a ako postoji sideropenijska anemija, daju se preparati gvožđa.
Urođene i traumatske hernije leče se hirurškom intervencijom. To važi i kadapostoji prateća stenoza ezofagusaili ulkus jednjaka.
Obavezno pogledajte „Poremećaji dijafragme“
Imate tegobe o kojima čitate?
Postavite pitanje lekara i odgovor stiže na Vašu adresu. Besplatno je i ne zahteva odlazak u ordinaciju.
Pitajte lekaraOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled. U hitnim stanjima pozovite 194.
Česta pitanja o Dijafragmalna hernija (Hernia diaphragmalis)
Šta je Dijafragmalna hernija (Hernia diaphragmalis)?
Dijafragmalna hernija je stanje u kome trbušni organi prolaze kroz nenormalan otvor u dijafragmi u grudnu duplju, a nešto češće se javlja na levoj strani. Najčešći oblik je hijatusna hernija, kod koje deo želuca (kardija i fundus) prolazi kroz otvor u dijafragmi kroz koji inače prolazi jednjak.
Koji su simptomi?
Kod stečenih oblika bolest često dugo protiče bez upadljivih tegoba i otkriva se slučajno prilikom rendgenskog pregleda, a simptomi zavise od stepena suženja otvora, veličine hernije i vraćanja želudačnog sadržaja. Kada se jave, najčešći simptom je bol koji se pojačava pri promeni položaja tela i fizičkom naporu, dok se kod urođenih oblika mogu javiti otežano disanje i cijanoza.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Dijafragmalna hernija može biti netraumatska (urođena ili stečena) ili traumatska, nastala nakon povrede ili hirurške intervencije. Nastanku hijatusne hernije doprinosi povećan pritisak u trbuhu koji se javlja pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju, trudnoći i nakupljanju tečnosti u trbušnoj duplji (ascites).
Kako se leči dijafragmalna hernija?
Pristup lečenju zavisi od vrste i veličine hernije, kao i od izraženosti simptoma, a može obuhvatati praćenje stanja, prilagođavanje životnih navika ili hirurško lečenje kada postoji rizik od komplikacija. Konačnu odluku o vrsti i toku terapije uvek donosi lekar, na osnovu pregleda i dodatne dijagnostike, prilagođeno svakom pacijentu ponaosob.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Kod novorođenčadi je urođena dijafragmalna hernija hitno stanje jer već u prvim danima života može ozbiljno ugroziti disanje i cirkulaciju, zbog čega je neophodna momentalna medicinska intervencija. Odrasli treba odmah da potraže lekarsku pomoć u slučaju jakog bola u grudima ili trbuhu, izraženog otežanog disanja ili povraćanja krvi, jer ovi znaci mogu ukazivati na ozbiljnu komplikaciju.
Šta znači dijagnoza K44.9 — Hernia diaphragmatica non incarcerata, non gangraenosa?
K44.9 je šifra iz MKB-10 za dijafragmalnu herniju (kilu). Latinski dodatak znači: non incarcerata — kila nije uklještena, i non gangraenosa — nema gangrene, odnosno tkivo nije oštećeno prekidom cirkulacije. Drugim rečima, radi se o kili bez znakova komplikacija. To je najčešći oblik nalaza; kada hernija ne pravi značajne tegobe, prema tekstu se preporučuje režim ishrane — češći manji obroci bez masti i jakih začina, izbegavanje jela pred spavanje — a tegobe mogu ublažiti antacidni lekovi. Praćenje i odluku o eventualnoj operaciji donosi lekar.
Kako se prepoznaje dijafragmalna hernija?
Važan znak je bol pri promeni položaja, fizičkom naporu i posle jela, koji se može širiti ispod grudne kosti ka leđima i ramenu — pa može podsećati na bol kod angine pektoris. Javljaju se i štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje. Zbog neupadljivih simptoma hernija se često otkrije slučajno, pri rendgenskom pregledu. Zbog sličnosti sa srčanim bolom, bol u grudima uvek treba da proceni lekar.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
