U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa prof. dr Nensi Lalić sa Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Tema o kojoj smo razgovarali je hronična opstruktivna bolest pluća i karcinom pluća.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Koje su danas najčešće bolesti pluća i da li ima razlike u odnosu na broj obolelih među zemljama sveta?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam koje su danas najčešće bolesti pluća i da li ima razlike u odnosu na broj obolelih među zemljama sveta?
Prof. dr Nensi Lalić: Najčešće bolesti pluća su svakako akutni bronhitis, hronični bronhitis, upale pluća ali nama to nije interesantna toliko tema, interesuje nas najčešće, opasne bolesti pluća a to su hronična opstruktivna bolest pluća i maligni tumori pluća, karcinom pluća. Gde se tu mi nalazimo u odnosu na svet, naravno razlike su između razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Razvijene zemlje imaju trend smanjenja broja obolelih i za hroničnu opstruktivnu bolest pluća i za maligne tumore odnosno karcinom pluća, za razliku od naše zemlje gde nažalost postoji i dalje trend porasta za obe bolesti. Tako da negde godišnje u Srbiji oboleva od hronične opstruktivne bolesti pluća oko 500.000 ljudi. Negde oko 50.000 godišnje dolazi u terminalnu ili završinu lošu fazu bolesti. Dok za karcinom pluća od prilike negde godište oboleva 6.500 ljudi oko 4500 do 5.000 ljudi umire godišnje od karcinoma pluća. Postoji trend porasta za obe bolesti naročito što je zabrinjavajuće za ženski pol.
Da li postoje slični ili čak isti uzroci oboljevanja od hronične opstruktivne bolesti pluća i zloćudnih tumora pluća?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li postoje slični ili čak isti uzroci oboljevanja od hronične opstruktivne bolesti pluća i zloćudnih tumora pluća?
Prof. dr Nensi Lalić: Obe bolesti imaju praktično iste simptome malo se razlikuju donekle, to je kašalj i to dugotrajan kašalj, suv ili sa iskašljavanjem izvesnog sadržaja i otežano disanje do gušenja. Drugi simptomi su ređi. To je ono što je zajedničko za obe ove bolesti. Zajedničko daje i to da im je osnovni uzrok, pušenje naravno važno je koliko dugo neko puši, dakle koliko godina puši, koliko dnevno popuši cigareta, u kom uzrastu je neko počeo da puši, to je zajedničko za obe bolesti.
Takođe obe bolesti su hroničnog toka, obe bolesti dosta onesposobljavaju uredan život za obolele, ono što je važno obe bolesti su preventabilne, znači mogu se sprečiti ukoliko se ne vreme krene sa lečenjem ili barem prekidom pušenja. Šta je zajedničko za obe bolesti to je da obe imaju i nove terapije, te se time produžuje život obolelih i od jedne i druge bolesti i kvalitet života sa novim terapijama je za obe bolesti bolji.
Da li nam možete reći koji su to simptomi koji mogu ukazivati na prisutnost obe ove bolesti kod čoveka i kako se one otkrivaju?
Jelena Milojević – LekarInfo: U prethodnom pitanju spomenuli ste simptome, da li nam možete reći koji su to simptomi koji mogu ukazivati na prisutnost obe ove bolesti kod čoveka i kako se one otkrivaju?
Prof. dr Nensi Lalić: Obe bolesti najčešće kod obolelih imamo kašalj, otežano disanje. Kod raka pluća dešava se to da se promeni i karakter kašlja, što nije toliko tipična za opstruktivnu bolest pluća. Često oboleli to zanemare. Znači promena karaktera kašlja ako je bio suv, postaje sa sadržajem ili obrnuto.
Druge tegobe koje su zajedničke bol u grudima, a kasnije za obe malaksalost i gubitak na telesnoj masi, svakako kašalj i otežano disanje su najčešći zajednički simptomi za obe bolesti. Pored simptoma za obe bolesti koji su najvažniji u postavljanju dijagnoze za lekara, potrebno uraditi rendgen pluća, pored rendgena za HOBP neophodna je spirometrija. To je pregled kojim se meri kapacitet pluća, te time bolesti i otkriva. Za obe bolesti neophodno je uraditi i skener pluća.
Takođe da bi se videlo kolika su oštećenja pluća, druge dijagnostičke metode se ređe koriste i u posebnim uslovima. Ono što je važno a to je da u našoj zemlji postoji program koji se zove skrining CT, znači takozvani skener za rano otkrivanje obe bolesti na ovaj pregled pacijent po predlogu plućnog doktora, pneumoftiziologa može biti upućen na osnovu uputa izabranog lekara.
Koji su načini lečenja za obe bolesti i kako se leči pacijent koji istovremeno ima i karcinom pluća i HOBP?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su načini lečenja za obe bolesti i kako se leči pacijent koji istovremeno ima i karcinom pluća i HOBP?
Prof. dr Nensi Lalić: Ukoliko pacijent ima samo opstruktivnu bolest pluća, lečenje zavisi od toga kada je otkriven, u kom stadijumu, da li na početku bolesti ili kada je bolest već odmakla. Osnovna terapija bi bila, lekovi koji šire disajne puteve i smanjuju otečenu sluznicu disajnog puta, to se najčešće čini upotrebom pumpica inhalatorne terapije, takozvana inhalatorna test opstruktivna smanjuje taj otpor u disjnom putu.
Što se tiče karcinoma pluća terapije opet zavise od stadijuma bolesti, da li će biti operabilan pacijent da se operiše ili će primati neku onkološku terapiju, ali ako pacijent ima karcinom pluća i opstruktivnu bolest pluća, hroničnu obstruktivnu bolest pluća svakako je mora lečiti, a moram reći da pacijenti sa rakom pluća, karcinom pluća najčešće imaju i hroničnu opstrukciju bolesti te je takođe moraju lečiti.
Da li si kod navedenih pacijenata sprovodi program rehabilitacije, kolika je dozvoljena fizička aktivnost kod njih i koliko često treba da se javljaju na kontrolni pregled?
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam da li si kod navedenih pacijenata sprovodi program rehabilitacije, kolika je dozvoljena fizička aktivnost kod njih i koliko često treba da se javljaju na kontrolni pregled?
Prof. dr Nensi Lalić: Za obe bolesti rehabilitacija je praktično neophodna, sastoji se u vežbama disanja i drugim terapijama, takozvani fizikalnim terapijama, fizikalne respiratorne medicine. Poželjno je naravno biti na svežem vazduhu, izbegavanje aerozagađenja, pokušati što više da se vodi normalan život što se tiče unosa hrane i fizičke aktivnosti.
Za opstruktivnu bolest pluća važi smanjenje telesne mase. Kontrole su za obe bolesti različite, zavisno koliko je bolest teška, u kojoj je fazi, time i kontrola kod svoga lekara da li kod plućnog doktora, kada je samo HOBP ili i onkologa. Koji je ujedno i plućni doktor, ako ima karcinom pluća i HOBP. Što se tiče fizičkih aktivnosti uobičajenog dnevnog života, sve je dozvoljeno ukoliko prija pacijentu.
O sagovornici: pogledajte profil prof. dr Nensi Lalić — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.
