DOJENjE do navršenih godinu dana deteta, a i duže, preporučuje se zbog brojnih zdravstvenih prednosti, kako za majku, tako i za bebu. Odojče koje isključivo sisa do šest meseci tako na najbolji način gradi imunitet, istakli su lekari povodom Svetske nedelje dojenja, koja se u celom svetu obeležava u prvoj nedelji avgusta.
Naročito je važan prvi podoj, koji po preporuci Svetske zdravstvene organizacije treba da se dogodi najkasnije sat posle rođenja. Tada bebe prvim mlekom, kolostrumom, koje je bogato imunoglobulinom A, dobijaju “prvu vakcinu”.
– Majčino mleko je najkompletnija i najbezbednija, kao i najpraktičnija hrana za bebu – tvrdi profesor dr Nedeljko Radlović, sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. – Ono takođe štiti odojče od infekcija crevnih i disajnih puteva kao i od alergijskih manifestacija. Majčino mleko je maksimalno prilagođeno i potrebama i mogućnostima odojčeta.
Preporuke Američke akademije za pedijatriju je da beba sisa najmanje do kraja prve godine, a Svetska zdravstvena organizacija savetuje dojenje do kraja druge godine, pa i posle toga.
Dokazano je da deca koja su dojena imaju manji rizik od oboljenja poput dijabetesa, ili gojaznosti koja postaje sve veći problem. Takođe, istraživanja su pokazala da isključivo dojena deca manje pate od upale uha, mučnine, dijareje, infekcija urinarnog trakta, pa i nekih tipova meningitisa.
Deca mlađa od godinu dana koja su isključivo dojena barem četiri meseca, u mnogo manjoj meri su trpela komplikacije bolesti poput kašlja, bronhiolitisa, upale pluća, nego njihovi vršnjaci koji se hrane adaptiranom formulom. Osim važnih imunoloških činilaca u majčinom mleku, koji sprečavaju infekcije i alergijske manifestacije, važni su i enzimi, fermenti koji vare masti i polisaharide. Oni su prisutni samo u majčinom mleku, a njihovo prisustvo je izuzetno dragoceno u prve dve godine zbog nezrelosti dečjeg pankreasa.
