Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Vazospastična (Prinzmetalova) angina pektoris — najkraće
- Šta je
- Oblik angine pektoris kod kog se bol u grudima javlja uglavnom u miru, a posledica je spazma (grča) koronarne arterije koji prolazno smanjuje protok krvi kroz srčani mišić.
- Ko najčešće oboljeva
- Uglavnom mlade osobe, najčešće pušači. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji.
- Simptomi
- Tipičan anginozni bol u grudima, a srazmerno su česti i komorski poremećaji ritma koji mogu izazvati sinkopu (gubitak svesti).
- Kako se postavlja dijagnoza
- Ključ su EKG promene, prolazna elevacija ST segmenta tokom bola. Najspecifičniji je ergonovinski test, pri kome se u koronarnu arteriju ubrizgava ergonovin.
- Kako se leči
- Primenjuju se aspirin, nitrati i antagonisti kalcijuma kao najvažniji lekovi, a važno je i prestati sa pušenjem. Revaskularizacija se uglavnom ne primenjuje.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.
Definiše se kao prisustvo bola u grudima koji se, uglavnom, javlja u miru, a elektrokardiografski se mani festuje elevacijom ST segmenta. Ova vrsta angine je posledica spazma koronarnih arterija koji dovodi do nagletali prolazne, redukcije lumena sa posledičnoffi ishemjom. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji (češće), a uzrokovan je hiperreaktivnošću segmenta koronarne arterije usled endotelne disfunkcije.
Angina pectoris predstavlja paroksizmalni klinički sindrom, praćen bolovima, nastao zbog ishemije miokarda. Najčešće je uzrokovana aterosklerotskim sužavanjem lumena koronarnih arterija. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hipertenzija, dijabetes, pušenje, nasleđe i hiperlipoproteinemija. Zbog nesrazmere u potrebama miokarda za kiseonikom i perfuzije miokarda krvlju, srčani mišić postaje hipoksičan, što dovodi do nakupljanja produkata anaerobnog metabolizma, koji, nadražajem nervnih završetaka, stvaraju duboku visceralnu senzaciju bola. Na osnovu kliničke slike, angina pectoris se deli na stabilnu anginu, nestabilnu anginu i Prinzmetalovu anginu.
PRINZMETALOVA (VAZOSPASTIČNA) ANGINA PECTORIS
Etiologija i klinička slika:
Definiše se kao prisustvo bola u grudima koji se, uglavnom, javlja u miru, a elektrokardiografski se mani festuje elevacijom ST segmenta. Ova vrsta angine je posledica spazma koronarnih arterija koji dovodi do nagletali prolazne, redukcije lumena sa posledičnoffi ishemjom. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji (češće), a uzrokovan je hiperreaktivnošću segmenta koronarne arterije usled endotelne disfunkcije. Bolesnici su, uglavnom mlade osobe, koje su uglavnom pušači. Javlja se tipičanjnginozni_bol, a srazmerno su česti kompleksni komorski poremećaji ritma koji mogu uzrokovati sinkopu.
Dijagnoza:
EKG promene (tranzitorna elevacija ST segmenta) predstavljaju ključ za pravilnu dijagnozu. Najspecifičniji test za Prinzmetalovu anginu jeste ergonovinski test,-koji se izvodi tako što se u koronarnu arteriju ubrizgava ergonovin u progresivno, većim dozama. Ovaj test se primenjuje samo kod bolesnika bez značajne stenoze, a kao pozitivan tekst, smatra se fokalni spazam koronarne arterije.
Lečenje:
U terapiji ovih bolesnika primen juje se aspirin, nitrati i anatgonisti kalcijuma (najvažniji lekovi). Takođe je važno prekinuti pušenje. Revaskularizacija se, u ovih bolesnika, uglavnom ne primenjuje.
Česta pitanja o Vazospastična angina pectoris
Šta je vazospastična angina pectoris?
Vazospastična, odnosno Prinzmetalova angina pectoris je oblik angine pektoris kod koga bol u grudima nastaje zbog iznenadnog, prolaznog spazma (grča) koronarne arterije, što privremeno smanjuje protok krvi kroz srčani mišić. Za razliku od klasične angine, tipično se javlja u mirovanju, a tokom napada se na EKG-u često registruje elevacija ST segmenta.
Koji su simptomi vazospastične angine pectoris?
Osnovni simptom je bol ili stezanje u grudima koji se obično javlja naglo i u miru, često noću ili u ranim jutarnjim satima, a ne nakon fizičkog napora kao kod uobičajene angine. Bol je najčešće kratkotrajan i prolazan, ali se epizode mogu ponavljati.
Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak ove bolesti?
Osnovni mehanizam je hiperreaktivnost segmenta koronarne arterije usled poremećaja funkcije endotela, zbog čega dolazi do naglog spazma krvnog suda – on se češće javlja na blago aterosklerotski izmenjenoj, ali može i na potpuno normalnoj arteriji. Opšti faktori rizika povezani sa oboljenjima koronarnih arterija uključuju pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes, poremećaj masnoća u krvi i nasleđe.
Kako se leči vazospastična angina pectoris?
Lečenje je uglavnom usmereno na sprečavanje spazma koronarnih arterija i obuhvata promenu životnih navika, pre svega prestanak pušenja, u kombinaciji sa terapijom lekovima koji opuštaju zid krvnih sudova. Vrstu, dozu i trajanje terapije uvek određuje lekar, prilagođeno individualnom stanju pacijenta.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Nagli, jak bol u grudima, posebno ako je praćen znojenjem, otežanim disanjem, osećajem nepravilnog rada srca ili gubitkom svesti, predstavlja hitno stanje i zahteva odmah pozivanje hitne medicinske pomoći, jer se bez lekarske procene ne može sa sigurnošću razlikovati od infarkta miokarda. Svaku novu ili izraženiju epizodu bola u grudima treba odmah medicinski proveriti, a ne čekati da simptomi sami prođu.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
