Dr Snežana Sarić: Kako pripremiti dete za prvi pregled kod endokrinologa

U okviru podkasta „Hajde da rastemo“ danas smo razgovarali sa pedijatrom endokrinologom dr Snežana Sarić iz Opšte bolnice Loznica. Dr Snežana nam je dala odgovore na pitanja kako pripremiti dete za prvi pregled kod endokrinologa.

Ko upućuje dete na pregled kod endokrinologa i zašto?

Jelena Milojević – LekarInfo: Ko upućuje dete na pregled kod endokrinologa i zašto?

Dr Snežana Sarić: Na pregled kod endokrinologa, dete upućuje njegov izabrani pedijatar, kada proceni da je to potrebno. Znači jedan od razloga jeste i taj problem sa niskim rastom, zbog problema sa šećerom, (zbog problema sa pubetertskim razvojem), štitastom žlezdom i tako dalje. Ono što je sada često je da se deca kod endokrinologa, upućuju upravo zbog problema niskog rasta. Njega upućuje njegov izabrani pedijatar kada on to proceni da je to potrebno. Kada je to vreme, tj.kada se zapravo pedijadar odluči da uputi dete na endokrinološki pregled?

To je pre svega dete izrazito niskog rasta, stanje sa kojim su pedijatri upoznati to je prema našim nekim standardima koje pedijatri znaju, ide ispod dve standardne devijacije, ranije smo govorili -trećeg percentila,  svakako takvo dete treba da se uputi kod endokrinologa. Dete koje između kontrola merenja telesne visine ne postiže optimalnu brzinu rasta, zatim dete koje je u pubertetu, a nema pubertetski skok rasta.

Takođe, na pregled trba da se uputi i dete koje je možda čak i dobre visine, ali su mu roditelji izrazito visoki, znači nisko dete visokih roditelja. I jedan od razloga, zbog kojih deca svakako treba da budu upućena je dete koje je rođeno malo za gestaciono doba za 2 godine ne sledi krivulju rasta svojih roditelja, taj genetski potencijal svojih roditelja. To su najčešći razlozi zašto se dete upućuje na endokrinološki pregled a zatim i na dalja ispitivanja.

Šta je potrebno od medicinske dokumentacije poneti na prvi pregled kod endokrinologa?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je potrebno od medicinske dokumentacije poneti na prvi pregled kod endokrinologa?

Dr Snežana Sarić: Dakle, to je jako važno, da se dete na adekvatan način obradi od strane izabranog pedijatra, pre nego što se uputi na endokrinološki pregled. Tu zapravo dobijemo dosta vremena, ne dolazi dete na pregled, pa ga vraćamo da uradi još nešto, nego odmah uđe u proceduru ispitivanja niskog rasta.

Ono što je bitno da se ponese od medicinske dokumentacije, je kako je dete raslo, to je krivulja rasta koju pedijatri imaju, odnosno deca imaju u kartonu kod svog pedijatra. Znači koliju praćenja rasta. Zatim lista novoređenčeta, to je vrlo važan podatak i da se urade osnovne i biohemijske analize. Postoje još neke procedure koje mogu da se urade, ali ovo su osnovne.

Potrebno je poneti kako je dete raslo, listu novorođenčeta i neke osnovne labaratorijske i biohemijske analize.

Koje podatke sadrži „lista novorođenčeta“ i zašto je bitno da se ona ponese na prvi pregled?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koje podatke sadrži „lista novorođenčeta“ i zašto je bitno da se ona ponese na prvi pregled?

Dr Snežana Sarić: Lista novorođenčeta je lista koja ima puno podataka, to jedan veoma važan dokument. Mi tu vidimo prvo kako je dete rođeno, jel to bio prirodan porođaj ili porođaj carskim rezom, da li je bilo nekih problema u trudnoći, da li je bila rizična trudnoća. Zatim veoma važni podaci koliko je dete bilo dugačko i teško na rođenju, to su važni podaci.

To su podaci koji mogu uticati na dalji rast deteta. Zato je vrlo važna ocena tzv APGAR skor, koji je pedijatrima vrlo važan, zato što vidimo da li je dete bilo vitalno na rođenju, da li je imalo optimalne procene disanja, rada srca, tonusa itd. Ukoliko je dete imalo povoljan APGAR skor ako su to vrednosti 8, 9, 10, to je nešto optimalno, a ukoliko su niže vrednosti, ako je dete na primer bilo reanimirano, onda to predstavlja rizik za opšte zdravlje kasnije, i rizik za optimalan rast deteta.

Takođe iz te liste imamo podatke da li je dete bilo u inkubatoru, da li je bilo na fototerapiji, da li je dobio sve predviđene vakcine, K vitamin, itd. Ali ono što je jako važno to je gestacijska nedelja, to je nešto što se obično piše u listi novorođenčeta, i  ukoliko je dete rođeno malo za gestacijsko doba, to svakako neonatolog mora negde da evidentira. Da je dete imalo telesnu masu ili telesnu dužinu, ili i jedno i drugo manju po određenim standardima koja je potrebna za tu  gestacijsku dob.

Koje podatke dobijamo sa izveštaja sistematskog pregleda?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koje podatke dobijamo sa izveštaja sistematskog pregleda?

Dr Snežana Sarić: Taj izveštaj nam je jako važan, ja uvek zamolim svoje kolege pedijatre koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da pošalju i taj dokument. To je kopija liste kako je dete raslo od prvih pregleda u domu zdravlja pa do dolaska kod endokrinologa. Tu imamo podatke telesne visinu i težine merene na pregledima kao i indeks telesne mase kakav je bio stepen uhranjenosti, postoje ti grafikoni.

Iz tih listi mi vidimo da li je dete raslo kako treba prema svom genetskom potencijalu jer se tu takođe upisuje kakav je genetski potencijal, znači kakva je očekivana visina deteta prema telesnim visinama njegovih roditelja. Znači vidimo da li dete sledi tu krivulju ili je iznad ili ispod toga. Recimo dešava se da dete lepo raste u skladu sa svojim genetskim potencijalom i onda odjednom se registruje pad u brzini rasta, pa možemo da kažemo da se nešto desilo, možda je dobilo hipotireozu ili neki drugi problem. Tako da te krivulje rasta su nama jako važne. To je važan dokument koji treba da se ponese.

Šta je od laboratorijskih analiza potrebno uraditi pre dolaska kod endokrinologa?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je od laboratorijskih analiza potrebno uraditi pre dolaska kod endokrinologa?

Dr Snežana Sarić: Dakle, laboratorijske analize koje trebaju da se urade i donesu na prvi pregled to su osnovne i biohemijske analize, jer rast predstavlja odraz opšteg zdravlja, da vidimo da li je to dete zdravo ili ima neki problem.

To se vidi iz tih osnovnih analiza, da li ima anemiju, možda ima simptom celijakije koji takođe može da dovede do niskog rasta. Vrlo su važne i hormonske analize, recimo ukoliko je moguće u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uraditi hormone štitne žlezde, zatim test na celijakiju, antitela na ilutransglutaminazu, naravno ukoliko je to moguće. Insulinu sličan faktor rasta IGF-1, takođe je potrebno da se uradi UZ abdomena i bubrega, da bi isključili neke organske probleme.

Zatim RTG šake, uradi se radiografija  leve šake sa procenom koštane zrelosti, što mi dalje tumačimo u skladu sa aktuelnom telesnom visinom, hronološkom starošću deteta. Na osnovu toga procenjujemo dalje mogućnosti lečenja niskog rasta.

Jelena Milojević – LekarInfo: Hvala vam puno doktorka na svim ovim pojašnjenjima, nadam se da smo pomogli roditeljima i da smo rešili ove njihove nedoumice oko prvog pregleda kada vode dete kod endokrinologa. Šta sve treba da ponesu od dokumentacije itd. Još jednom hvala vam što ste izdvojili vaše vreme da govorite za naš portal i želimo Vam prijatan ostatak dana.

Dr Snežana Sarić: Hvala i vama, ja se nadam da će ovaj podkast biti od značaja u tom prepoznavanju problema niskog Rasta jer nama deca sa problemom niskog rasta dolaze dosta kasno oko 12 godina i sve ovo što radimo, radimo sa ciljem da se ovaj problem prepozna ranije da bude bar oko sedam godina jer su i efekti terapije bolji ukoliko se lečenje krene na vreme.

O sagovorniku: pogledajte profil dr Snežana Sarić — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.