Dr Valentin Petrov: Da li je hrkanje opasno?

U okviru podkasta „Nek svaki udah bude punim plućima“ danas smo razgovarali sa pneumoftiziologom dr Valentinom Petrovim iz Zavoda za plućne bolesti i TBC Niš. Dr Valentin nam je dao odgovor na pitanje da li je hrkanje opasno.

Poremećaj spavanja – možemo li i koliko dugo bez spavanja?

Jelena Milojević – LekarInfo: Poremećaj spavanja – možemo li i koliko dugo bez spavanja?

Dr Valentin Petrov: Hrana, voda i spavanje spadaju u osnovnoj ljudske potrebe bez kojih nema života. Potpuno je individualno ali smo svi svesni da bez hrane možemo da izdržimo danima, bez vode značajno kraće vreme, a bez spavanja najkraće vreme. Već posle 2 do 3 neprospavane noći odnosno dana počinje da se kod ljudi javljaju halucinacije, paranoje, anksioznost i mnogi drugi poremećaji koji su vrlo ozbiljni i koji se produbljuju sa daljim nespavanjem.

Zbog tako ozbiljnih poremećaja, koji se javljaju, čak i Ginisova knjiga rekorda prestala da dokumentuje bilo kakvo da postizanje rekorda u nespavanju. Sve sa ciljem da ljudi ne ugrožavaju svoje zdravlje, jer prosto sa dugim nespavanjem imamo obavezne nepovratne promene. Svi mi spavamo većina nas odnosno 60% nas spava po šest do osam sati dnevno, neki 36% ljudi spava više od 8:00 h, samo četiri procenata ljudi ima zadovoljavajući san sa manje od šest sati spavanja. Na osnovu ovih činjenica jednostavno je izračunati da jednu trećinu čitavog našeg života provedemo spavajući.

A sa ciljem da bi nam one dve trećine u budnom stanju bile dovoljne sa dovoljno energije da se radujemo u životu, odgovorimo svim našim potrebama ili pak dao nam snage da ponekad tugujemo. Nažalost veliki je broj poremećaja spavanja, još nešto samo da kažem, da u osnovi zdravog čoveka odnosno zdravlja je dobar san, u osnovi dobrog imuniteta je takođe dobro spavanje.

Nažalost postoji čak 83 pa i više poremećaja spavanja koji spadaju u najčešće poremećaje uopšte u medicini. Od toga mnoge insomnije ili prekid disanja u spavanju odnosno sleep apnea budu najčešći a sam taj prekid disanja i najopasniji za naše zdravlje.

Da li hrkanje može ukazati na neke najozbiljnije zdravstvene probleme?

Jelena Milojević – LekarInfo: Da li hrkanje može ukazati na neke najozbiljnije zdravstvene probleme?

Dr Valentin Petrov: Hrkanje je jedno od najbenignijih, najmanje opasnijih, najmanje strašnih poremećaja disanja u toku spavanja. Po definiciji to je turbulentno kretanje vazduha kroz zapušen odnosno sužene gornje naše disajne puteve kada dolazi do vibracija mekog tkiva a ta vibracija proizvodi onaj čuveni zvučni fenomen kojim mnoge od nas uveseljava.

Zato je hrkanje inspiracija za mnoge viceve, pošalice, anegdote to je sa jedne strane ali s druge strane to je prava noćna mora za one koji spavaju pored ovih hrkača. Ako imamo u vidu činjenicu da poneki hrkači naprave buku od 90 do 100 decibela koje može da se poredi sa bukom u saobraćaju ili bukom koju proizvodi kosilica koja kosi travu pored nas, možete misliti na šta liči, da li možemo da spavamo pored kosilice.

Prosto to za samog hrkača, hrkanje nema nikakvog nekog velikog značaja po njegovo zdravlje, osim po njegov odnos sa ukućanima. Ali ukućanima odnosno onima koji su u neposrednoj blizini može ozbiljno ugroziti zdravlje jer oni ne mogu da spavaju. A videli smo da je spavanje osnova za dobro zdravlje i za dobar imunitet.

A naravno svo to hrkanje koje proizvodi čovek ne ostavlja posledicu na njegovo zdravlje ali može taj zvučni fenomen da nam ukaže na postojanje moguće ozbiljnih problema u smislu prekida disanja u toku spavanja, jer kaže se da 70% dakle dve trećine onih koji hrču imaju prekide disanja u toku spavanja, odnosno imalu slip apneu sindrom. Od onih koji imaju prekide disanja 95 procenata njih upravo hrču, zbog toga taj zvučni fenomen možemo na njega gledati kao na zvučni alarm da možda postoje ozbiljni drugi poremećaji koji dovode do najozbiljnijih zdravstvenih problema.

Šta je opstruktivna slip apnea, šta se događa i koje su posledice?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je opstruktivna slip apnea, šta se događa i koje su posledice?

Dr Valentin Petrov: Hrkanje je dakle najbezazleniji oblik prekida disanja u toku sna, slip apnea je sa druge strane najozbiljniji poremećaj disanja u toku sna. Po definiciji osoba koja u toku jednog sata spavanja prekine da diše pet ili više puta ili oslabljenije diše za 50% i više, sa prekidima koji traju 10 sekundi i duže, a pri tome imaju i noćne i dnevne simptome, za njih kažemo da boluju od odnosno da imaju slip apneu sindrom.

Što se zapravo dešava da bi se odmorili za sutrašnji dan mi moramo da postignemo jednu arhitektoniku sna, odnosno da spavamo u jednom dubokom snu. Kad krenemo da spavamo i tonemo u san, svi naši poprečno prugasti mišići, pa i mišići koji nam drži otvoreni disajni put u ždrelu a kod nas koji smo predisponirani da imamo slip apenu, dolazi do tog opuštenja tih disajnih mišića, da dođe i do potpunog zatvaranja u predelu ždrela. Sa potpunim zatvaranjem u tom u dubokom snu kiseonik počinje da pada jer, jel da ne dišemo, ugljen-dioksid značajno raste, dođe do kišeljenja krvi, koji znatno oštećuje zidove krvnih sudova.

Tu se skupljaju trombociti i nastaju takozvane tromboze. No što duže disanje odnosno, ne disanje traje, kora velikog mozga dobija informaciju da je nešto po život opasno i onda nas iz onog dubokog sna počinje da budi. Samo što nas nije probudila, samo što se nismo probudili ili često puta se probudimo a da mi toga nismo svesni, mi prodišemo jedno hrkanje glasno, noćno, odnosno par udisaja dubokih, kada se kiseonik normalizuje, kada se ugljen-dioksid normalizuje, i mi opet tonemo u onaj duboki san, jer nam je potreban. Kako utonemo opet u duboki san, ovaj ciklus se ponavlja. Znači cele noći, dišemo, ne dišemo, dišemo, ne dišemo.

Tako da ima onih koji ozbiljno boluju od slip apnee, pa mogu u toku jednog sata spavanja da ne dišu, odnosno da prekidaju da dišu i po više od stotinu puta. Da, to kao posledicu ima najozbiljnije zdravstvene probleme. U osnovi tog lošeg disanja u toku spavanja, stoje vrlo značajni kardiovaskularni problemi, u smislu, porasta krvnog pritiska, najpre donjeg a onda i gornjeg, poremećaja rada srca u smislu svih frekvenca, pa čak i tzv tahibradofenomena u toku noći kada može da dođe do iznenadnog srčanog zastoja.

Mnogobrojne ventrikularne ekstarsistole i svi drugi poremećaji ritma, su takođe mogući. Insuficijencija srca je moguća, ali takođe i angina pektoris pa i infarkt miokarda, šlogiranja ili tromboze bilo kojih krvnih sudova u organizmu. Takođe i respiratorna insuficijencija je moguća, odnosno i pluća pate. Ali i gastrointestinalni poremećaji nisu retki, u smislu, pojačane želudačne kiseline, veoma često masne jetre. Neurološki poremećaji uopšte nisu retki, gubitak sive moždane mase ali i periferne neuropatije u smislu trnjenja, krepitacija, bolova u rukama, u zglobovima.

Takođe ne treba zaboraviti i veoma česte metaboličke poremećaje u smsilu, neko ko nema dijabetes može da ga lakše dobije, ako ga ima on se mnogo teže leči. Hiperlipidemija, odnosno poremećaj masti takođe je prisutan. To su sve vrlo ozbiljne posledice, a mi toga nismo svesni da je to posledica nešeg lošeg spavanje, jer jednostavno spavanje je besvesno stanje.

Kako možemo prepoznati opstruktivnu slip apneu, simptomi?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako možemo prepoznati opstruktivnu slip apneu, simptomi?

Dr Valentin Petrov: Na opstruktivnu slip apneu uvek treba misliti i možda krenuti od one osnovne rečenice koju izgovaraju naši ukućani, a to je da posle intenzivnog hrkanja naiđe period tišine, a to je zapravo ono kad mi prestanemo da dišemo. A posle tog perioda tišine nastane dve tri značajno velike respiracije kada se čovek ili probudi ili bude na ivici buđenja.

Naravno kako prepoznati osobu, možemo reći da postoje ljudi koji su predisponiraniji da imaju sleep apneu. To su obično ljudi krupniji, sa kratkim vratom, sa vratom koji jako širok, obim vrata kod muškaraca je 43 cm i više, kod žena 39 cm i više, to su obično ljudi koji imaju a to su i hrkrači koji u isto vreme imaju onu resicu u grlu jako dugačku, meko nepce odnosno svod je spušteniji, takođe to su ljudi koji većinom hrču, ljudi koji leže na leđima i tada se mnogo značajnije više hrče nego kada su mi boku.

Takođe i ljudi koji previše puše u večernjim časovima njima otekne sluznica  pa se još više potencira obstruktivna slip apnea, ljudi koji malo popiju ili su na nekim sedativima ili na nekim psihoaktivnim supstancama koji doprinose još više da se opuštaju ni mišići koji upravo treba u ždrelu da nam drže otvoren disajni put. No ona prva rečenica hrkanje i prestanak disanja u toku spavanja postoje ljudi koji nemaju nekoga pored sebe da spava, oni treba možda sebe da pronađu ili potražuju u nekim od noćnih ili dnevnik simptoma.

Ti noćni simptomi u kojima mogu da se prepoznaju oni koji imaju opstruktivnu sleep apneu, osim prekida disanja i hrkanja u toku noći su i često noćna mokrenja ili znojenje u vratnoj potiljačnoj regiji, ti ljudi obično nemirno spavaju i sutra se požele da su im usta suva, ponekad čak imaju i gušobolju, neretka je i glavobolja. Preko dana je možda najznačajniji simptom taj što oni kažu da su dosta pospani, da vrlo lako zaspu, to je naročito značajno i bitno kod vozača, odnosno u saobraćaju, ljudi jednostavno nisu svesni kada zaspu, odnosno kada se uspavaju.

Tako da postoji jedan podatak da 80% svih udesa na autoputevima je posledica sleep apne sindroma ili ljudi nisu svesni da su se uspavali za volanom. Takođe ti ljudi koji se nisu mogli da odmore zbog prekida disanja u toku sna su možda i razdražljiviji preko dana, s vremenom koncentracija opada, nešto su nervozniji, ali i slabije pamte, brže zaboravljaju, intelektualna obrada podataka im je nešto lošija, motorika takođe što je jako bitno za one koji rade za nekim ozbiljnim mašinama, jel da?

Ne treba smetnuti sa uma i zaboraviti da je impotencija kod muškaraca mnogo mnogo prisutnija, odnosno erektilna disfunkcija mnogo ranije nastupa nego što bi trebala. U svakom slučaju ukoliko prepoznamo možda nekoga u tom pravcu treba uraditi dijagnostiku, koja je vrlo jednostavna to je poligrafsko ili polisomnografsko snimanje u toku jedne jedine noći, to je aparat sličan holteru, koji se nosi u toku spavanja i možemo da procenimo da li neko boluje slip apnee ili ne.

Kako se lači slip apnea?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se lači slip apnea?

Dr Valentin Petrov: Kada je reč o tretmanu ljudi koji boluju od opstruktivne sleep apnee treba imati u vidu bar četiri stvari.  Jedna, možda na početku stvar, je higijensko dijetetski režim odnosno sobzirom da smo rekli da su to predisponirane gojazne osobe, sa smanjenjem težine odnosno bodi mas indeksa njihovog, doći će isto do značajnog smanjenja problema vezanih za opstruktivnu sleep apneu i smanjenja rizika za sve one ozbiljne bolesti koje mogu da nastanu sa prekidima disanje u toku sna.

Naravno higijena spavanja je takođe možda značajna, da ne konzumiramo hranu i lekove, alkohol, kafu, čaj na četiri sata pre spavanja, nema spavanja preko dana i tako dalje i tako dalje. Ali to neće rešiti ozbiljno probleme, osim značajnog  ono smanjenje telesne mase. Sledeće na šta treba obratiti pažnju to su proteze, to se preporučuje kod lakših obilka opstruktivne sleep apnee i kod hrkača, ali su one ne tako komforne za pacijenta, jer one praktično vuku jezik neke od njih i fiksiraju za prednje zube, da bi oslobodili disajni put pozadi, da koren jezika ne zapada i ne sužava disajni put, onda kod kraniofacijlanih malformacija, oni koji imaju donju vilicu povučenu pozadi, tim protezama se one izbacuju napolje i na taj način oslobađa disajni put.

Mnogo ozbiljnija i mnogo efikasnija metoda je hirurška metoda koja može sa skraćenjem resice ili skraćenjem svoda mekog nepca ili sa rešavanjem devijacije nosne pregrade da da nekog efekta ali ne i u potpunosti da reši probleme slip apnee, a sa ne najpreciznije izvedenom hirurškom intervencijom mogu nastati trajne posledice. I dolazimo konačno do zlatnog standarda, ondnosno onoga što je najpreporučljivije a gotovo sigurno uspešno, to su takozvani sippap aparati, odnosno aparati koji pod pozitivnim pritiskom ubacuju vazduh iz spoljašnje sredine i na taj način drže otvoreni taj disajni put koji ima tendenciju da kolabira odnosno da se zatvori. To je neinvazivna metoda koja je veoma, lagana, jednostavna i rešava problem i hrkanja ali što je ono najozbiljnije, opstruktivne sleep apnee.

O sagovorniku: pogledajte profil dr Valentin Petrov — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.