Bolovi u leđima, degeneracija mišića, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak debelog creva, pa čak i prerana smrt, samo su neki od potencijalnih rizika sa kojima se suočava radnik koji posao obavlja sedeći, navodi se u najnovijim studijama na tu temu.
„Sedenje nas vodi u preranu smrt“, kaže Rob Denof, porodični psiholog u Pensilvaniji i član Američkog udruženja osteopata u telefonskom razgovoru za AFP.
„Postali smo pasivno društvo. Sedimo skoro ceo dan, a kad dođemo kući onda opet sednemo na kauč. Ta kombinacija može da bude smrtonosna“, kaže on.
Prema nalazima Nacionalnog instituta za zdravlje, odrastao Amerikanac u proseku provede 7,7 sati dnevno u sedećem položaju, dok Američka osteopatska asocijacija procenjuje da 70 odsto kancelarijskih službenika provodi više od pet sati dnevno sedeći za radnim stolom.
Što je sedenje duže, to je cirkulacija krvi lošija, objašnjava Denof napominjući da odlaskom u teretanu posle posla ne može da se nadoknadi propušteno.
Prema jednoj studiji Arhiva interne medicine, rizik od prerane smrti veći je za 15 odsto kod onih koji sede osam sati dnevno, a čak 40 odsto za one koji sede 11 sati dnevno, u poređenju sa onima koji sede samo četiri sata.
Zbog toga Denof kaže da je kretanje veoma značajno.
„Mi nismo stvoreni za celodnevno sedenje, a ni za celodnevno stajanje. Stvoreni smo za kretanje. Suština je u ravnoteži“, kaže on.
Ipak u Americi neki ljudi odlaze u drugu krajnost i umesto običnih stolova biraju „stajaće stolove“ i rade kao Džeferson nekad.
Ljudima koji dugo sede Denof savetuje sledeće: ustanite na svakih pola sata, prošetajte, koristite stepenice umesto lifta i viđajte se sa prijateljima umesto da šaljete mejlove.
